Krajem decembra 1996. godine, u Negotinu, narod je protestovao zbog izborne krađe, koja se tada odigrala u Srbiji. Ipak, hladne decembarske noći, desilo se nešto čudno. Vladika Justin je tek stigao na Trg Đorđa Stanojevića, kako bi pozdravio okupljeni narod. Međutim, tek što je pozdravio okupljene građane, desilo se nešto neobično – nestalo je struje! Narod je počeo da viče: „Lopovi, lažovi!“ Posle pet minuta, vladika je pozvao prisutne da odu u crkvu Svete Trojice. Na pedeset metara od crkve, pojavio se kordon policije.
Vladika Justin se tada obratio policiji i oni su se povukli i narod je stigao do crkve.

Tada se prisutnima obratio vladika Justin:
„Ne bojte se, braćo, vi ste u Božijem hramu. I ne bojte se što vas oni mrze, oni su omrznuli odavno istinu. Ja znam ko je izveo moj narod na ulicu, to je želja za pravdom, istinom i ljudskim dostojanstvom što je uništavano decenijama unazad. Nije moj narod izašao na ulicu samo zbog krađe glasova. Oni moraju da znaju da su razlozi mnogo dublji i značajniji. Vreme je za istinu, ali budite strpljivi, čekajte da se pokaže volja Božija, a onima na vlasti poručujem da se istina ne može nametnuti oružjem i silom.“ (teologija.net/ne-bojte-se-braco)

RUKOPOLOŽENJE 1992.

Polaganjem ruku i molitavama braće Arhijereja, Duh Sveti danas siđe na Vas i osnaži Vas da službu vršite Bogu na slavu, Svetoj Crkvi na korist i narodu svome, a na spasenje i Vaše i naše i svega roda našega. Služenje u crkvi, to je ono što čoveka uzdiže i ovoga i onoga sveta. Služenje Bogu i bližnjima svojim, a to znači i služenje svome spasenju i spasenju sviju ljudi dobre volje koji to žele i koji se u tome trude. Služenje! Primiste danas blagodat episkopskog čina na dan praznika Svetih Kozme i Damjana, čudotvoraca i bezmernih vračeva. Oni su silom Božijom lečili ljude od bolesti telesnih, a sveštenstvo je zato i ustanovljeno u Crkvi Božijoj da leči ljude od bolesti duhovnih. Zdravlje tela, jer smo mi ljudi tela, ono nam je dragoceno, ali nam je zdravlje duše nesravnjivo dragocenije od svega na svetu. A zdravlje duše, to znači oslobođenje od svakoga greha. Stizanje do Svetosti i uzdizanje do Svetosti, a time uzdizanje do sposobnosti da uđemo u Carstvo Nebesko. To da bude Vaša propoved svima koji Vas budu slušali! Propoved ne samo rečima i jezikom, nego propoved i delima i životom svetim po veri pravoslavnoj! Predajući Vam danas ovaj žezal kao simbol vlasti i služenja u Crkvi, ja Vam ga predajem i sa željom i sa nadom da ćete ga upotrebiti na utvrđenje svega dobroga među sveštenstvom i u narodu i da ćete ga upotrebiti kao osnaženje da činite sve po Zakonu Božijem i po propisima Svetih kanona. Neka Gospod kad dođe vreme primi Vašu žrtvu, On, veliki Arhijerej sa onim rečima zbog kojih vredi i živeti i mreti: Dobro slugo, dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogima ću te postaviti. Uđi u radost Gospodara svoga! Bogu na slavu, Svetoj Crkvi na korist i narodu našem. Manastir Sopoćani, 1992.

-Patrijarh Pavle-

19.2.2002

19.7.2006.

Smenjen Mitropolit žički Justin

Sveti Arhijerejski Sinod sa žaljenjem konstatuje da je Mitropolit žički G. Justin u proteklom periodu, sa ciljem da izbegne crkvenu i kanonsku odgovornost, sa svojim saradnicima uporno obmanjivao javnost da je „politički progonjen“ zbog aktuelne društvene i političke situacije u Srbiji, što odlučno demantujemo. U ovom, kao i u drugim sličnim slučajevima utvrđivanja kanonske odgovornosti arhijerejâ Srpske Pravoslavne Crkve, isključivo se radi o unutrašnjim kanonskim i crkvenim pitanjima za koje su nadležni jedino Sveti Arhijerejski Sinod i Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve. (Izvor: SPC)

DOBRICA ERIĆ TIMOČKOME JUSTINU

ISPOVEST NEGOTINSKO-SRPSKA*
Voleo si me Bože nisi krio
I nisi od mene zazirao
Ni odbacio me ni ukorio
Ni kad sam sam sebe prezirao
Nada mnom si se naplakao
I po jazbinama povlačio
Za mnom si u vatru uskakao
I pod kamenje zavlačio
Na oba oka si zažmirio
Kad si me na delu zaticao
Samo ti nisi seirio
Ni ruke od mene odmicao
I nisi mario ni zažalio
Što si se svetini zamerio
Kad si se na mene samilio
I pred svima me zagrlio
Voleo si me više no iko
A više od mene o meni znao
I kada nije drugi niko
U mene si se pouzdao
Al jedno mi ostade žao
I neću nikad prežaliti
Znam šta si zbog mene izdržao
Al ne umeh ti se zahvaliti
*MATIJA BEĆKOVIĆ

Ranko Jakovljević