1973:
Комплетан Идејни пројекат и Инвестициони програм израдио је крајем 1973. Године “Енергопројект“-Београд. Овај пројекат, који базира на претходним студијама и истражним радовима (топографским, геолошким, геомеханичким, геофизичким и другим), повољно је оценио стручни савет Здруженог електропривредног предузећа Београд и препоручио инвеститору да у даљој разради пројекта детаљније пручи варијанту са сезонском акумулацијом “Бродица“.

1979:
УТИЦАЈ ХЕ “ЂЕРДАП 3 “НА ЛОКАЦИЈУ АТОМСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ У СРБИЈИ
При избору оптималне локације за атомску електрану (снаге 1000 мегавата у првој етапи), треба имати у виду изградњу ХЕ “Ђердап 3“. Обе електране у спрегнутом раду дале би пуне енергетске и економске ефекте.

Атомска електрана радила би стално пуним капацитетом,а реверзибилна хидроелектрана покривала би дневне врхове оптерећења. ЛОКАЦИЈА АТОМСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ У ЂЕРДАПСКОМ СЕКТОРУ ДУНАВА ИМА И ДРУГИХ БИТНИХ ПРЕДНОСТИ (НЕОГРАНИЧЕНА КОЛИЧИНА ХЛАДНЕ ВОДЕ, НАЈМАНЈИ РИЗИК У ПОГЛЕДУ ЗАГАЂИВАНЈА ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ И ДРУГО).

Панта Јаковљевић, Хидроелектране на југословенско-румунском сектору Дунава- Ђердап 1, Ђердап 2, Ђердап 3“ Београд 1979,с.55-

ПАНТА ЈАКОВЛЈЕВИЋ-ИНЖЕНЈЕР ХРАБРОСТИ

Док је инж.Емерик Блум, директор „Енергоинвеста“, својевремено од конкуренције био „процењен“ на три милиона (а фудбалер Мујкић само на милион), док се о Алојзу Дерлингу зеничком мајстору, више писало него о тада популарном Ђорђу Марјановићу, о инж.Панти Јаковљевићу трећем од привредника, који је ове године добио Авнојеву награду у јавности се врло мало зна. Зна се да је инжењер, да је директор предузећа које гради централу на Ђердапу. А чим се помене та грдосија, највећа у Европи, трећа, пета или шеста у свету -зависи како ко рачуна – човек је аутоматски мањи него што јесте. Тиме се једино може објаснити да се о људима са Ђердапа, почев од Вукадина Ђорђевића, који је почео пројектовати централу са 37 година, до директора Јаковљевића, мање писало него о саобраћајцу Јовану Буљу. Томе су свакако обојица “криви“. Премда припадају двема различитим генерацијама стручњака, Ђорђевић и Јаковљевић, као да су од исте глине умешени: обојица су скромни, повучени, ћутљиви преко сваке мере. Писати о таквим људима права је мука, јер је из њих готово немогуће ишчупати оно што вас интересује, особито кад се ради о њима.
Јаковљевић је случај за себе. Кад је примио Авнојеву награду, на седници радничког савета сутра дан је рекао да је награда симболично припала њему, да припада оном колективу од четири хиљаде радника, двеста-четиристо инжењера који су градили Ђердап. Пристао је да о њему пишемо само под једним условом: да истовремено пишемо о људима, „о тиму који је градио Ђердап“. Данас пишемо о капитену, а за неколико дана о његовом тиму.

Гигант шест месеци пре рока

Па ипак су стручни ауторитети, који су га предложили за награду сагласни у једном, а то је да је Ђердап не само једини велики југословенски објекат на коме је примењена најсавременија организација, технологија, него да је то засад једини гигантски објекат који је, не само пуштен на време у производњу него шест месеци пре рок., Ти исти ауторитети кажу да је Ђердап „животно дело инж. Јаковљевића“.
Кад смо у априлу 1968. писали о пројектанту Ђердапа, инж. Ђорђевићу, речено нам је да ће централа, вероватно, бити пуштена у пробни погон шест месеци пре рока, али су нас замолили да то не објављујемо. Сада је очигледно да је инж. Јаковљевић на Ђердапу применио – и остварио – оно исто што је раније реализовао на изградњи хидроелектрана „Зворник“, „Кокин Брод“ и „Бистрица“. Републичка привредна комора која га је предложила за награду каже: „Хидроељектране „Бистрица“ и „Кокин Брод“ на Лиму – којима је руководио Јаковљевић – пуштене су у пробни погон шест месеци тре рока. Средства која су добијена из пробне производње уложена су у припремне радове за изградњу загата хидроелектране „Подпећ“ на Лиму. Тиме је омогућено да ова централа на конкурсу код Инвестиционе банке обезбеди потребне кредите. И ова централа пуштена је у рад пре рока.“

Мада неупоредиво већи, Ђердап је, значи, четврти објекат на коме Јаковљевић примењује исту стратегију: од почетка организује послове тако да се заврше знатно пре рока. Зашто „Привремена производња ове и идуће године даће 2 милијарде 600 милиона киловат часова. Рачунато по садашњим ценама, добићемо значи, 15 до 20 милијарди динара, чиме ћемо отплатити сва прекорачења у инвестицијама и обезбедити извесна средства за изградњу далековода, који ће повезати Ђердап са потрошачким центрима. Овај последњи детаљ о превременој изградњи четири електране, открива нам директора великог стила, кога није засенила величина ни сложеност посла. Једну изванредну инжењерску храброст и сналажљивост. Кад погледате све шта је већ учињено на Ђердапу под руководством овог човека, имате утисак да он тај огромни посао држи у својим рукама, да се игра њиме, усмерава га меси и калупи у форме и време које је сам одредио. И то на једној огромној, ћудљивој реци која се претећи ваља према тој играчки коју човек почиње да зида на њеним обалама.

Ни једног тренутка сумње

Иначе, инж. Јаковљевић, просед, изванредно миран и сталожен човек, на први поглед не сугерира да имате пред собом великог и храброг градитеља. Саговорника прати готово незаинтересовано. Имате утисак да му је цео разговор о њему само непредвиђена мука коју жели што пре да отаља. А кад разговор ретко и случајно клизне на неку споредну тему, или на људе који немају везе са његовим послом, тек тада примећујете духовитог, изванредно занимљивог сабеседника.
На њему на први поглед ништа не наговештава ону огромну умештност којом организује послове. Све је то запретано, повучено. Сарадници о њему говоре као о драгом сараднику кога воле „тако да о његовим квалитетима, који су га ставили у ранг најсмелијих директора у земљи, сазнајете само из докумената…
„Да ли сте иједног момента посумњали да Јаковљевић неће успешно извршити посао на Ђердапу“ ? -питамо инж, Јосипа Хвоја, једног од директора „Енергопројекта“, иначе носиоца пројектантских послова на Ђедапу. „Не. Познајемо се још из гимназије у Сремском Карловцима, а касније смо се као инжењери сретали на разним пословима. Да је иједан моменат посумњао у себе, сигуран сам да се не би прихватио посла“.„Шта инжењер Хвој мисли о инжењеру Јаковљевићу?“ „Одличан је импровизатор. Грађевинарство је, као и рударство, једна велика импровизација, дефинитивних решења нема“ каже Хвој. „Кад не би била импровизација, кад бисмо -рецимо – један загат правили као крајње решење, коштао би као брана“ – каже Јаковљевић. Пасионирани играч шаха, за њега је инжењерски, грађевински рад једна велика партија шаха.Мораш унапред предвидети шта ће који потез донет.Да ли је он баш увек и све пред видео? Не. Највеће изненађење за мене и колектив, био је 6. август прошле године. Преграђивали смо Дунав, када је вода неочекивано продрла у црпну станицу. О том догађаји „Борбин“ репортер са Ђердапа је написао:

Признање туђе грешке

„Цео штаб стручњака, сви инжењери на великом градилишту, провели су ноћ на ногама, не очекујући замку коју им је Дунав приредио. Очекивали су синоћ једну изузетну и веома значајну операцију- пробијање три насипа који су преграђивали део корита Дунава, да би се па исушеном простору подигле огромне хале и просторије будуће хидроелектране. Циљ је био да се кроз два, од укупно шест турбинских отвора на брани пропусти део Дунава, десном страном, којом није текао већ четири године, да би се смањио његов проток и притисак на главном делу где се сада бије битка преграђивања. Вода је јурнула, потапајући један до тада исушени комплекс од неколико хектара. Био је то куриозитет своје врсте: Дунав је текао узводно! Нико није очекивао, али је управо у томе неочекиваном и кратком призору вребала и главна опасност. Када је вода наилазила, продрла је до чврстих, дебелих, херметички затворених бетонских зидова црпне станице и других просторија у нижим деловима бране, и почела продирати унутра.

За тренутак су застали сви други послове: све снаге су повучене и почели су напори да се пронађу и отклоне узроци продирања воде. Али, људи су остали немоћни, Дунав је падирао и испунио водом дубоком неколико метара све просторије, кријући истовремено у себи мистерију која ће се тек накнадуо утврдити: куда је и како вода продрла кроз зидове хидроелектране. „Био је то шок за мене и за цео колектив. Оно што је могла да буде само теоретска претпоставка, дешавало се пред нашим очима, као у лабораторији.“ „Грешка Свакако. Чим је вода продрла у црпну станицу, значи да се ради о пропусту. Чијем? Зашто сада о томе говорити, Главно је да нико никог није окривљавао, нико ником није подметао ногу, него смо сви прионули да надокнадимо изгубљено“. Јаковљевић пропушта да каже главно: кад су дошли из СУП да испитају узрок овог догађаја он је рекао да је сам погрешио. „Требало је одмах жртвовати црпну станицу, не борити се за њу. Штета би била мања него да смо је жртвовали. Иначе смо спасавање почели у 19 часова, борили се „да бисмо тек у 2 сата после пола ноћи признали пораз. Послао сам људе на спавање, а у 6 сати смо наставили нормалне послове“.

Мало је руководилаца који ће почињену грешку узети на себе, Сутра дан после овог догађаја раднички савет је, по хитном поступкжу, изгласао да се директору да посебна награда. Тиме је желео да каже да он није кривац него неко сасвим други кога он штити. Али директор није хтео да прими ту награду.

Битке са побуњеним Дунавом

Када му је било најтеже? Зашто –било? „Тешко ми је сада пред Нову годину. Приближава се празник а ја не знам како ћу исплатити раднике. Новац не пристиже јер федерација не испуњава своје обавезе“ А раније? У августу прошле године кад је вода однела црпну станицу и угрожавала сва дотадашња настојања, да се објекат заврши шест месеци пре рока, И 21. новембра ове године. У 16 часова вода је подрла кроз један део загата и великом брзином – за петнаест-двадесет мивута – потопила темељну јаму узводно и низводно од бетонске бране. Из јаме се вода почела преливати у електрану на румунској страни и преко низводног загата, којег је делимично порушила. У званичном извештају који је упутила Извршном већу и Скупштини Србије дирекција Ђердапа каже:

„И поред предузетих мера постојао је велики ризик да наша електрана буде потопљена. У првом реду због тога што смо се у том моменту напајали електричном енергијом само преко једне линије и то из Румуније. Тако смо остали без телефонске везе са румунским дистечером нисмо знали да ли нам је обезбеђено сигурно снабдевање електричном енергијом из румунске мреже. Главни диспечер ЗЕПС-а брзо је интервенисао, тако да смо у 21,30 часова добили електричну енергију преко далековода Београд – ЂердаП, а 22. новембра у 15.27 и преко далековода Бор – Ђердап. Тиме је опасност потапања наше електране смањена, али не и отклоњена, Наиме, дренажне галерије су биле још под притиском од пет атмосфера, што је могло проузроковати продор воде тамо 2де се не очекује. Досад смо имала уз вестан мањи продор воде у електрану, кроз под црпне станице, и кроз једну црпку код које су избачени заптивачи. Како ове продоре не можемо отклонити све док су галерије под притиском, монтирали смо две помоћне црпке, које ову воду засад савлађују: На румунској страни брзо је потопљена црпна станица и сама електрана до коте 31,00. Пошто је ниво Дунава брзо снижен, електрана је стпасена од потпуног потапања. Румунски градитељи исказали су изванредан морал и одмах предузели све мере да се спречи катастрофа. Шта више, њихова два агрегата радила су све до 22. новембра до 24 часа, иако су компресори и неке друге инсталације биле под водом. Ово су учинили само због тога да бисмо одржали морал радника и показали да нису побеђени“.

Куда после предаје штафете?

Кад смо ових дана посетили Ђердап, видели смо да је порушени загат поново изграђен. Док је. кошава оркански дувала радници су настављали посао несмањеним интензитетом. Два агрегата па Ђердапу већ увелико раде (први од јула, а други од прве половине децембра ове године). „Трећа машина иде у погон у првом кварталу 1971, четврта у другом, а још две у децебмру 1971. године“ – каже Јаковљевић. Куда после Ђердапа“ Остајем овде док се све заврши“. Да ли као директор или не, то је слоредно. Предајем штафету кад почне редовна производња“…

Кризе дужине једне ноћи

Градитељ-стратег кога није импресионирала величина Ђердапа, који је тако водио радове да их заврши пре рока како би обезбедио новац за сва инвестициона прекорачења, смишља нове планове о томе како да се организује део електропривреде у Србији, да би заменио државу која је досад углавном својим капиталом градила централе. Како ће изгледати та будућа организација, засад је рано говорити. Јаковљевић се задовољава само тиме да каже да ће централа са Ђердапа морално и новцем подржати такву иницијативу.
Да ли ће се градити „низводна степеница“ на Дунаву „Не знам. То зависи од међудржавних односа између Југославије и Румуније. Они су, иначе, добри. Вођени су разговори о тој изградњи, споразумели смо се о кредитима али не и о условима њиховог враћања. То јест којом количином електричне енергије ће се вратити.“ „Шта ви као инжењер мислите о тој централи? „Не можемо стати на пола пута“. „Колико дневно радите“ „Мање него што се мисли“. НЈегов шофер Чеда каже: „Кад видим колико раде ови школовани на Ђердапу кажем хвала богу да нисам учио школу.“ Слободно време? Мало га је. Углавном резервисано за другове са факултета и преферанс. „Ако стигнем да читам то су углавном, криминални романи. Књиге купујем да читам кад одем у пензију“.
Рекли сте да су вам два најтежа момента била у августу прошле и новембру ове године. Колико сте пута били у ситуацији да дате оставку на дужност директора „Нисам бројао. Јако много. Имао сам много криза. Али, оне су трајале од вечери до јутра. Кад почнем да радим заборавим да сам то и мислио.“ Породица „Мало сам с њом. Син, инжењер првог степена нашао је посао код једног приватнот предузимача. Зашто? „За посао у неком предузећу треба протекција, а ја желим да се он сам сналази.“
Кад је добио награду Авноја из руку Милентија Поповића, предао ју је супрузи: „Мама, ово је твоја заслуга.“ Другарица Јаковљевић, иначе економиста (и далеко од тога да јој каже „мама“), која му је годинама помагала на послу, то је било једино хвала. Једина сатисфакција за сва она неминовна одсуствовања и путовања између куће и градилишта.

Јованка Бркић “Борба“ 20.12.1970.

20.12.1979.

(Београд, 19, децембра) — На Дунаву, у Ђердапу градиће се још једна хидроелектрана — Ђердап 3. Биће то реверзибилна (пумпно-акумулациона) хидроелектрана и имаће посебну улогу у електро-енертетском систему Југославије (и других заинтересованих земаља) — радиће и као интервентна хидроцентрала. У горњим акумулацијама ове хидроелектране моћи ће да се „ускладишти“ више од милијарде „кубика воде. У случају хаварија код других електрана или изузетно ниских водостаја на рекама вода из ових акумулација моћи ће за само неколико минута да сепретвори у електричну енер гију и допреми до потрошачких центара. Како смо сазнали од Милојка Вељковића, председника мешовите југословенско румунске комисије за Ђердап нова хидроцентрала — Ђердап 3 налазила би се на 1.007 километру Дунава у близини Лепенског вира. Радиле би тако што би се вода из ђердапске акумулације пумпала у горњу акумулацију која ће се изградити у долини река Песача и Бродице.

1980:

Ако се одустаје од изградње хидроелектране на Дунаву код Футога, неће се одустати од изградње атомске централе. Идуће године, почињу опсежне припреме, испитивање, терена, усаглашавање потреба и заједничких интереса у земљи за изградњу атомских централа на обали Дунава. Прва нуклеарна електрана треба да проради тек после 1990. године, Хоће: ли “то бити заједнички лодухват са Хрватском, Србијом, или не, показаће време.

4.12.1980.

12.12.1984.

За разлику од претходне две, акумулација ове електране би се градила у планини, а сама електрана на обали Дунава, недалеко од Лепенског Вира.

…И таман кад се помислило да ће наши градитељи Дунаву заувек рећи збогом. родила се нова идеја. Градити електрану „Ђердап 3“, Како — када је хиљаду одсто извесно да потенцијал реке низводно од садашње бране ХЕ „Ђердап 2“ не гарантује економичну производњу електричне енергије Уложиле би се силне паре и добила мала и веома скупа струја. Зашто Дунав (бар део његових вода) не би потекао узбрдо? Речено — учињено: припремљени су и прихваћени пројекти о још једној електрани у сектору клисуре — „Ђердап 3“. Овог пута, реч је о реверзибилној електрани на 1007. километру Дунава у непосредној близини Лепенског Вира. Ако би се још ближе одредила локација ове електране, онда је она (ваздушном линијом) удаљена 122 километра од Београда и 44 километра од хидроелектране „Ђердап 1“. Акумулација нове електране градиће се у — планини! Тачније, воде Дунава снажним пумпама пребациће се на брег, у долину реке Песача. Ова својеврсна сеоба дунавске воде у долини сада мале и непознате реке обављала би се ноћу, када је електрична енергија јефтинија и када је, иначе, потрошња мања. Преко дана, нарочито “ такозваном „шпицу“електрана „Ђердап 3« радила би пуном снагом. Стручњаци су израчунали да за производњу једног киловат-часа висококвалитетне електричне енергије треба утрошити 1,3 киловат-часа ноћне, значи „неквалитетне“ енергије. Ова трећа по реду електрана у ђердапском сектору, али не на реци, већ у планини производиће од 2.040 до 5.190 гигаватсати енергије годишње.

Златна резерва код Вира

Ова такозвана интервентна електрана, имала би дакле, задатак да претварањем мање квалитетне у високо квалитетну (вршну) енергију обезбеди потрошаче онда када је најпотребније. Акумулације у непосредној близини Лепенског Вира могу да чувају више од милијарду кубика воде. То би биле драгоцене резерве у случају да се у некој другој електрани деси хаварија или завлада дуготрајна суша. У том случају, за само неколико минута, енергија из „Ђердапа 3“ потећи ће до потрошача.

Електрана „Ђердап 3“ повезаће се са акумулацијом у долини реке Песача тунелом дужине 2,6 километра. Висинска. разлика од реке до акумулације износиће 400 метара. Касније, градила би се друга акумулација Бродице. Ова акумулација би била повезане са претходним језером тунелом дугачким осам километара. Акумулација би се потом „назидала“ тако што би се на већој висини преграђивањем Железничког потока, добило још једно језеро. Стручњаци сматрају да би са овако великим бројем акумулација ова ревизибилна електрана била најповољнија од свих изграђених и пројектованих у нашој земљи и Европи. Какви су изгледи да се изгради хидроелектрана „Ђердап 3“? На ово питање одговор смо добили у радној организацији ХЕ „Ђердап“: стручњаци Здружене електропривреде Србије повољно су оценили пројекат. Рачуна се да ће се ова електрана градити после 1990. године. Дакле у нарредној деценији. Ђердап. ипак, не може без неимара.

Д.Дражић

1989:

ТРЕЋИ „ЂЕРДАП“:Кладово — Раднички савет Хидроенергетског и пловидбеног система „Ђердап“ у Кладову донео је одлуку да се уложи 490 милиона динара за израду Студије о енергетском уклапању хидроелектрана „Ђердап“ у електроенергетски систем Здружене електропривреде Србије и идејног решења акумулације „Бродица“. Очекује се да ће студија бити завршена почетком наредне деценије, а реализација пројекта би требало да почне пре истека овог столећа.

29.5.1989.

12.9.2000:
Данас се пушта у рад последњи агрегат хидроенергетског система „Ђердап“, чиме се ова велика инвестиција, од прворазредног државног значаја, потпуно завршава. Очекује се да ће на великој свечаности постројења у погон пустити председник Републике Слободан Милошевић. На хидроенергетском и пловидбеном систему „ЂердапП“ завршена је монтажа последњег, 16. агрегата. Тиме је на ђердапским електранама заокружена једна од највећих југословенских инвестиција. Осим нових киловатанајјефтиније електричне енергије, ова електрана привредницима отвара врата нових, дугорочних инвестиција у путну и железничку мрежу, бродски саобраћај и туризам, „Ђердап 2“ је означен као стратешки саобраћајни чвор, јер је преко његове бране то најкраћа веза наше земљеса источном Европом, а Дунавом са земљама средњегисеверног дела нашег континента; У Јавном предузећу „Ђердап“ већ се раде пројекти за изградњу нове хидроцентрале „Ђердап 3“. Биће то реверзибилна електрана, која треба да се гради код Доњег Милановца.

2009:

21.1.2009.

Укупна количина воде у акумулационим језерима Песача и Бродица 578 милиона м3 што пружа могућност да се остварује и резерва енергије за кризне периоде у ЕЕС. Енергетски еквивалент обе акумулације, у тој последњој фази развоја био би око 484 ГWх.Укупна снага за све три етапе је 2.400 МW.
хттпс://www.епс.рс/лат/дјердап/Странице/развој.аспx

2026:
Како ће Ђердап 3 заправо изгледати?

За разлику од својих претходника, Ђердап 3 неће имати нову брану на Дунаву.

Његова архитектура биће подељена између планинских врхова и дубоке унутрашњости стена изнад Дунава, на територији општине Голубац.
хттпс://www.блиц.рс/бизнис/привреда/пројекат-хидроелектране-дјердап-3/цјснбсм

Срце система чиниће две нове горње акумулације – Бродица и Песача.
• Висина: Ова вештачка језера биће смештена на невероватним висинама између 380 и 407 метара надморске висине.
• Капацитет: Процењује се да ће запремина воде износити око 578 милиона кубних метара, што представља огроман енергетски потенцијал од око 484 ГWх.
• Изградња: Формирање ових језера биће један од највећих земљаних и хидротехничких подухвата у историји домаће грађевине.

Подземни град и километри тунела

Оно што ће Ђердап 3 учинити инжењерским чудом крије се испод земље. Уместо видљивих постројења, пројектована је сложена мрежа подземних објеката.

• Мрежа тунела: Укупна дужина тунела биће већа од 10 километара.
• Главна веза: Акумулације Бродица и Песача биће повезане тунелом пречника 4,6 метара и дужине чак 8,1 километар.
• Доводни систем: Од Песаче ће водити други тунел пречника седам метара, дужине близу два километра, који ће воду усмеравати ка турбинама.
• Машинска сала: Сама електрана са турбинама биће смештена у подземној просторији уз обалу Дунава, где ће се вода након производње струје враћати у постојеће Ђердапско језеро.

Уколико све буде текло по плану, очекује се да уговор за припрему техничке документације (ФЕЕД фаза) траје око 36 месеци, док је финални рок за завршетак овог енергетског џина планиран за 2038.

„Изградња ‘Ђердапа 3’ је питање живота“

Јавни позив Министарства рударства и енергетике намењен америчким компанијама које су заинтересоване за изградњу Реверзибилне хидроелектране „Ђердап 3“, а који је објављен на сајту Амбасаде Сједињених Америчких Држава (САД), поново је бацио светло на пројекат стар готово пола века.

Године 2010. урађена је Анализа оправданости изградње РХЕ „Ђердап 3“ за прву фазу и тада је установљено да би се ова хидроелектрана градила 13 година, а да би њена вредност за све три фазе износила укупно око 1,4 милијарде евра. Последња цифра која се сада спомиње била је око 2,6 милијарде евра.

То је, донекле, постало јасно још у августу 2022. године, када се бивша министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић састала са председником америчке компаније „Бехтел“ Стјуартом Џонсом.

Он је тада изјавио да је „Бехтел“ заинтересован да детаљније сагледа могућности за сарадњу са Србијом у области енергетике, између осталог и кроз финансирање претходне студије изводљивости за пројекат РХЕ „Ђердап 3“.

Након тога, ова америчка компанија је о свом трошку израдила претходну студију оправданости за „Ђердап 3“, међутим, тај документ није јавно објављен и није јасно шта је студија показала. Студија је завршена током 2024. године.

ДА СЕ ВЛАСИ НЕ СЕТЕ:

Ђердап 3 или нуклеарна електрана?

На питање да ли је за Србију боље да изгради „Ђердап 3“ или нуклеарну електрану, Рајаковић одговара да предност даје „Ђердапу 3“.
„’Ђердап 3′, у крајњој линији, уз ове наше реверзибилне хидроелектране и ако буде водоника, можда може да омогући да прођемо без нуклеарне електране. Нисам ја против нуклеарне, али ако Србија може да изгради такав систем, енергетски бисмо били много независнији него са нуклеарком“, сматра Рајаковић.

Указује да би Србија изградњом нуклеарне електране поново зависила од произвођача опреме, увоза уранијума, али и од тога ко ће збрињавати радиоактивни отпад.

Студију за нуклеарну електрану у Србији ради фирма која је вршила надзор на станици у Новом Саду

Да ли можете да замислите нуклеарну електрану у Србији? Влада Србије не само да може, већ је и планира. Иако је у питању најефикаснији и најзеленији извор енергије, досадашња искуства са инфраструктурним пројектима, али и избор фирме која ће радити прелиминарну студију за увођење нуклеарних реактора – не уливају поверење.

„Ово је свакако прелиминарна студија, која ће бити готова у наредних месец-два, значи до краја другог квартала ове године“, рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Стручњаци кажу да не постоји суштински проблем да Србија крене нуклеарним путем, али је неопходно да процес буде транспарентан и безбедан. А министарка нам је прећутала нешто што би могло бити безбедносни ризик – да израду студије ради француска фирма Ежис, која је радила и надзор на реконструкцији железничке станице у Новом Саду.

„Сама по себи чињеница да компанија која је уплетена у најстрашнију грађевинску аферу у Европи, која већ месецима Србију држи паралисаном, добије да ради израду прелиминарне студије за изградњу нуклеарне електране је хорор по себи. Право је питање зашто се тај посао оног тренутка кад се трагедија у Новом Саду десила и кад су везе те компаније објављене, тај посао није зауставио“, каже физичар и научни новинар Слободан Бубњевић.

По важећем закону, свако ко одобри или приступи изградњи нуклеарне електране у Србији требало би да буде кажњен затвором од шест месеци до пет година. Још од 1989. на снази је мораторијум на изградњу ових постројења, а од тад се на факултетима ни не школују кадрови стручни за вођење нуклеарних електрана. Ипак, поједини стручњаци сматрају да Србија мора да размотри нуклеарну енергију јер алтернативу нема, али кад би сад кренула нуклеарним путем, први блок би прорадио тек за петнаестак година.

„Нисмо без ичега и да бисмо кренули од нуле, али један озбиљан и мукотрпан рад би нас сигурно сачекао“, каже научни сарадник у Институту „Никола Тесла“ Ђорђе Лазаревић.

Србија не би ни кретала од нуле да њени званичници нису обмањивали јавност. Приликом последње посете некадашњег руског премијера Дмитрија Медведева Србији 2019. нуклеарна будућност Србије је исцртана споразумом о изградњи центра са вишенаменским реактором. Тадашњи министар Ненад Поповић обећао је да ће то довести до поновног отварања катедри из области нуклеарних наука на српским факултетима.

Министар Поповић је своје обећање поновио и 2022. године, рекавши да ће до краја те године почети изградња нуклеарног центра. Три године касније центра нема, али има нових најава.

Овог пута, најаве су паничне.

„Сад морамо да радимо брзо, да узмемо те студије, да видимо шта и како да бисмо могли буквално да преживимо. Нећемо моћи ништа да имамо, нећемо моћи да пратимо свет ни у чему, нећемо моћи да имамо струју“, рекао је председник Србије Александар Вучић.

Овакви наступи не доприносе промоцији нуклеарне технологије, кажу стручњаци.

„Више је штете него користи када политичари и људи некомпетентни за конкретну област, а поготово овако осетљиву као што је нуклеарна, дају неке сопствене судове о томе да ли је корисна или није корисна, без неког дубљег – ни тумачења ни разјашњења“, каже научни сарадник у Институту „Никола Тесла“ Ђорђе Лазаревић.

Председник не само да тумачи и разјашњава, већ и предлаже – да српски реактори не буду стандардни, већ модуларни, што је још увек неиспитана технологија, признаје и министарка.

„Оно што знамо то је да је за њих потребно мање времена, да су јефтинији у смислу трошкова изградње, да су модуларни – значи да можете да додајете и да одузимате одређене делове тих реактора. Да као неке лего коцке их буквално слажете“, рекла је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.

Добро сте чули. Министарка је упоредила градњу нуклеарног реактора са лего коцкама.

(Миодраг Совиљ, 16. мај 2025, Н1)

На питање које локације улазе у избор за градњу, Димовић каже да постројење мора бити поред воденог реципијента или у напуштеном термоенергетском постројењу.

„Прерано је излазити са прецизним подацима, јер постоје рокови и методологија. Очекујем и противљење у делу јавности. Потребан је искрен, транспарентан и директан дијалог са јавним мњењем“, указује Димовић.

-Директор Института за нуклеарне науке „Винча“ Славко Димовић-

Дубравка Ђедовић Хандановић се, после година проведених у иностранству, вратила у Србију 2016. Шест година касније као нестраначка личност дошла је на чело Министарства рударства и енергетике где је наследила Зорану Михајловић, некада важну чланицу Српске напредне странке.Ђедовић Хандановић преузела је министарство неколико месеци након што је званично Влада Србије донела Уредбу којом је зауставила пројекат „Јадар” британске компаније „Рио Тинто” да у околини Лознице ископава литијум. Министарка тврди да је ово развојна шанса Србије, иако је пројекат изазвао бурне реакције у јавности. Протести против „Рио Тинта” због неповерења и страха грађана да ће рудник загадити животну околину почели су 2021. и годинама су трајалиУ току великих протеста у августу 2024. у Београду, министарка је изјавила да се ради о насилном преузимању власти: „Све што се није постигло на легитимним изборима, неки који нису задовољни њиховим исходима, потпомогнути страним факторима сада желе да под плаштом екологије дођу до насилног преотимања државе.”

Осим пројекта „Јадар”, у њеном мандату донете су и друге одлуке које су изазвале забринутост и незадовољство грађана. Тако, Електропривреда Србије (ЕПС) је постала акционарско друштво – што је један корак ка приватизацији ове државне компаније. Такође, на предлог њеног министарства крајем 2024. године, парламент је укинуо забрану градње нуклеарних електрана на територији Србије која је важила још од 1989. године.

Званична биографија министарке Ђедовић Хандановић готово је филмска. Министарка је у њој навела да је након завршеног Економског факултета магистрирала финансије и менаџмент у Милану и Лос Анђелесу. Школа менаџмента из Лос Анђелеса је, међутим, за КРИК навела да је српска министарка 2004. године била гостујући студент један семестар и да на њиховом факултету није стекла диплому. Италијански факултет није одговорио на наша питања.

Ђедовић Хандановић је, како тврди, радила као преводилац, а потом и продуценткиња ЦНН-а. Испричала је како је била део ЦНН екипе која је 2001. прва ушла у Мазар Шариф, први авганистански град ослобођен од талибанске власти, за шта су добили награду Националне академије за телевизију, уметност и науку САД. Из своје кратке новинарске каријере такође истиче и да су је 2002. године са екипом ЦНН-а отели албански терористи у Великом Трновцу. КРИК није могао да потврди ниједан од ових навода.

„Ми смо упркос упозорењу да не идемо тим путем кренули. У то време српска полиција је неког њиховог команданта ухапсила или повредила и они као одмазду нашу и екипу Студија Б пресретну на путу и крену на нас. Мислила сам да је готово, али после четири сата су нас пустили јер путем сателитског телефона, који нису видели, смо обавестили нашу централу. Након ослобађања само сам тражила чашу вина да бих се опустила”, испричала је министарка раније за „Блиц”.

Након новинарске каријере прешла је у банкарство. Од 2004. до 2021. радила је у Европској инвестиционој банци (ЕИБ). У ЕИБ-у је КРИК-у речено да у том периоду није радила на пројектима повезаним са ископавањем и прерадом литијума у Србији.Потом је кратко радила у НЛБ банци – у банку је дошла уочи спајања са Комерцијалном банком, а изашла је убрзо након тога, када је именована на место министарке.Удата је за композитора Дамира Хандановића. Мајка је четворо деце. Двоје је усвојила, а двоје је добила у браку са Кристофером Негреом, француским држављанином који је са Ђедовић радио у Европској инвестиционој банци и са којим се доселила у Србију.
Ђедовић Хандановић није одговорила на позиве новинара КРИК-а за интервју.

ОДЛУКА О ЛОКАЦИЈИ И ТЕХНОЛОГИЈИ СТИЖЕ НАРЕДНЕ ГОДИНЕ ?

Министарка рударства и енергетике Србије, Дубравка Ђедовић Хандановић, изјавила је да се тренутно спроводе анализе и студије уз подршку препорука Међународне агенције за атомску енергију, на основу којих би Србија током наредне године требало да донесе одлуку о томе где би могла да се гради будућа нуклеарна електрана и коју технологију би користила.

Она је навела да је већ урађена прелиминарна студија која разматра на који начин би нуклеарно постројење могло да се уклопи у домаћи енергетски и преносни систем.

хттпс://еуправозато.мондо.рс/енергетика-и-зивотна-средина/обновљиви-извори-енергетике/а16493/локација-за-нуклеарну-електрану-у-србији-бице-позната-идуце-године.хтмл

Немања Шаровић – Дубравка Ђедовић Хандановић треба да нам објасни зашто је тражила отпуст из српског држављанства! Само по себи је спорно и неморално да неко буде министар у Влади ако се раније исписао из држављанства Србије, без обзира што је касније поново стекао држављанство.

(КТВ телевизија)

Ранко Јаковљевић