1973:
Kompletan Idejni projekat i Investicioni program izradio je krajem 1973. Godine “Energoprojekt“-Beograd. Ovaj projekat, koji bazira na prethodnim studijama i istražnim radovima (topografskim, geološkim, geomehaničkim, geofizičkim i drugim), povoljno je ocenio stručni savet Združenog elektroprivrednog preduzeća Beograd i preporučio investitoru da u daljoj razradi projekta detaljnije pruči varijantu sa sezonskom akumulacijom “Brodica“.

1979:
UTICAJ HE “ĐERDAP 3 “NA LOKACIJU ATOMSKE ELEKTRANE U SRBIJI
Pri izboru optimalne lokacije za atomsku elektranu (snage 1000 megavata u prvoj etapi), treba imati u vidu izgradnju HE “Đerdap 3“. Obe elektrane u spregnutom radu dale bi pune energetske i ekonomske efekte.

Atomska elektrana radila bi stalno punim kapacitetom,a reverzibilna hidroelektrana pokrivala bi dnevne vrhove opterećenja. LOKACIJA ATOMSKE ELEKTRANE U ĐERDAPSKOM SEKTORU DUNAVA IMA I DRUGIH BITNIH PREDNOSTI (NEOGRANIČENA KOLIČINA HLADNE VODE, NAJMANJI RIZIK U POGLEDU ZAGAĐIVANJA ČOVEKOVE SREDINE I DRUGO).

Panta Jakovljević, Hidroelektrane na jugoslovensko-rumunskom sektoru Dunava- Đerdap 1, Đerdap 2, Đerdap 3“ Beograd 1979,s.55-

PANTA JAKOVLJEVIĆ-INŽENJER HRABROSTI

Dok je inž.Emerik Blum, direktor „Energoinvesta“, svojevremeno od konkurencije bio „procenjen“ na tri miliona (a fudbaler Mujkić samo na milion), dok se o Alojzu Derlingu zeničkom majstoru, više pisalo nego o tada popularnom Đorđu Marjanoviću, o inž.Panti Jakovljeviću trećem od privrednika, koji je ove godine dobio Avnojevu nagradu u javnosti se vrlo malo zna. Zna se da je inženjer, da je direktor preduzeća koje gradi centralu na Đerdapu. A čim se pomene ta grdosija, najveća u Evropi, treća, peta ili šesta u svetu -zavisi kako ko računa – čovek je automatski manji nego što jeste. Time se jedino može objasniti da se o ljudima sa Đerdapa, počev od Vukadina Đorđevića, koji je počeo projektovati centralu sa 37 godina, do direktora Jakovljevića, manje pisalo nego o saobraćajcu Jovanu Bulju. Tome su svakako obojica “krivi“. Premda pripadaju dvema različitim generacijama stručnjaka, Đorđević i Jakovljević, kao da su od iste gline umešeni: obojica su skromni, povučeni, ćutljivi preko svake mere. Pisati o takvim ljudima prava je muka, jer je iz njih gotovo nemoguće iščupati ono što vas interesuje, osobito kad se radi o njima.
Jakovljević je slučaj za sebe. Kad je primio Avnojevu nagradu, na sednici radničkog saveta sutra dan je rekao da je nagrada simbolično pripala njemu, da pripada onom kolektivu od četiri hiljade radnika, dvesta-četiristo inženjera koji su gradili Đerdap. Pristao je da o njemu pišemo samo pod jednim uslovom: da istovremeno pišemo o ljudima, „o timu koji je gradio Đerdap“. Danas pišemo o kapitenu, a za nekoliko dana o njegovom timu.

Gigant šest meseci pre roka

Pa ipak su stručni autoriteti, koji su ga predložili za nagradu saglasni u jednom, a to je da je Đerdap ne samo jedini veliki jugoslovenski objekat na kome je primenjena najsavremenija organizacija, tehnologija, nego da je to zasad jedini gigantski objekat koji je, ne samo pušten na vreme u proizvodnju nego šest meseci pre rok., Ti isti autoriteti kažu da je Đerdap „životno delo inž. Jakovljevića“.
Kad smo u aprilu 1968. pisali o projektantu Đerdapa, inž. Đorđeviću, rečeno nam je da će centrala, verovatno, biti puštena u probni pogon šest meseci pre roka, ali su nas zamolili da to ne objavljujemo. Sada je očigledno da je inž. Jakovljević na Đerdapu primenio – i ostvario – ono isto što je ranije realizovao na izgradnji hidroelektrana „Zvornik“, „Kokin Brod“ i „Bistrica“. Republička privredna komora koja ga je predložila za nagradu kaže: „Hidroeljektrane „Bistrica“ i „Kokin Brod“ na Limu – kojima je rukovodio Jakovljević – puštene su u probni pogon šest meseci tre roka. Sredstva koja su dobijena iz probne proizvodnje uložena su u pripremne radove za izgradnju zagata hidroelektrane „Podpeć“ na Limu. Time je omogućeno da ova centrala na konkursu kod Investicione banke obezbedi potrebne kredite. I ova centrala puštena je u rad pre roka.“

Mada neuporedivo veći, Đerdap je, znači, četvrti objekat na kome Jakovljević primenjuje istu strategiju: od početka organizuje poslove tako da se završe znatno pre roka. Zašto „Privremena proizvodnja ove i iduće godine daće 2 milijarde 600 miliona kilovat časova. Računato po sadašnjim cenama, dobićemo znači, 15 do 20 milijardi dinara, čime ćemo otplatiti sva prekoračenja u investicijama i obezbediti izvesna sredstva za izgradnju dalekovoda, koji će povezati Đerdap sa potrošačkim centrima. Ovaj poslednji detalj o prevremenoj izgradnji četiri elektrane, otkriva nam direktora velikog stila, koga nije zasenila veličina ni složenost posla. Jednu izvanrednu inženjersku hrabrost i snalažljivost. Kad pogledate sve šta je već učinjeno na Đerdapu pod rukovodstvom ovog čoveka, imate utisak da on taj ogromni posao drži u svojim rukama, da se igra njime, usmerava ga mesi i kalupi u forme i vreme koje je sam odredio. I to na jednoj ogromnoj, ćudljivoj reci koja se preteći valja prema toj igrački koju čovek počinje da zida na njenim obalama.

Ni jednog trenutka sumnje

Inače, inž. Jakovljević, prosed, izvanredno miran i staložen čovek, na prvi pogled ne sugerira da imate pred sobom velikog i hrabrog graditelja. Sagovornika prati gotovo nezainteresovano. Imate utisak da mu je ceo razgovor o njemu samo nepredviđena muka koju želi što pre da otalja. A kad razgovor retko i slučajno klizne na neku sporednu temu, ili na ljude koji nemaju veze sa njegovim poslom, tek tada primećujete duhovitog, izvanredno zanimljivog sabesednika.
Na njemu na prvi pogled ništa ne nagoveštava onu ogromnu umeštnost kojom organizuje poslove. Sve je to zapretano, povučeno. Saradnici o njemu govore kao o dragom saradniku koga vole „tako da o njegovim kvalitetima, koji su ga stavili u rang najsmelijih direktora u zemlji, saznajete samo iz dokumenata…
„Da li ste ijednog momenta posumnjali da Jakovljević neće uspešno izvršiti posao na Đerdapu“ ? -pitamo inž, Josipa Hvoja, jednog od direktora „Energoprojekta“, inače nosioca projektantskih poslova na Đedapu. „Ne. Poznajemo se još iz gimnazije u Sremskom Karlovcima, a kasnije smo se kao inženjeri sretali na raznim poslovima. Da je ijedan momenat posumnjao u sebe, siguran sam da se ne bi prihvatio posla“.„Šta inženjer Hvoj misli o inženjeru Jakovljeviću?“ „Odličan je improvizator. Građevinarstvo je, kao i rudarstvo, jedna velika improvizacija, definitivnih rešenja nema“ kaže Hvoj. „Kad ne bi bila improvizacija, kad bismo -recimo – jedan zagat pravili kao krajnje rešenje, koštao bi kao brana“ – kaže Jakovljević. Pasionirani igrač šaha, za njega je inženjerski, građevinski rad jedna velika partija šaha.Moraš unapred predvideti šta će koji potez donet.Da li je on baš uvek i sve pred video? Ne. Najveće iznenađenje za mene i kolektiv, bio je 6. avgust prošle godine. Pregrađivali smo Dunav, kada je voda neočekivano prodrla u crpnu stanicu. O tom događaji „Borbin“ reporter sa Đerdapa je napisao:

Priznanje tuđe greške

„Ceo štab stručnjaka, svi inženjeri na velikom gradilištu, proveli su noć na nogama, ne očekujući zamku koju im je Dunav priredio. Očekivali su sinoć jednu izuzetnu i veoma značajnu operaciju- probijanje tri nasipa koji su pregrađivali deo korita Dunava, da bi se pa isušenom prostoru podigle ogromne hale i prostorije buduće hidroelektrane. Cilj je bio da se kroz dva, od ukupno šest turbinskih otvora na brani propusti deo Dunava, desnom stranom, kojom nije tekao već četiri godine, da bi se smanjio njegov protok i pritisak na glavnom delu gde se sada bije bitka pregrađivanja. Voda je jurnula, potapajući jedan do tada isušeni kompleks od nekoliko hektara. Bio je to kuriozitet svoje vrste: Dunav je tekao uzvodno! Niko nije očekivao, ali je upravo u tome neočekivanom i kratkom prizoru vrebala i glavna opasnost. Kada je voda nailazila, prodrla je do čvrstih, debelih, hermetički zatvorenih betonskih zidova crpne stanice i drugih prostorija u nižim delovima brane, i počela prodirati unutra.

Za trenutak su zastali svi drugi poslove: sve snage su povučene i počeli su napori da se pronađu i otklone uzroci prodiranja vode. Ali, ljudi su ostali nemoćni, Dunav je padirao i ispunio vodom dubokom nekoliko metara sve prostorije, krijući istovremeno u sebi misteriju koja će se tek naknaduo utvrditi: kuda je i kako voda prodrla kroz zidove hidroelektrane. „Bio je to šok za mene i za ceo kolektiv. Ono što je mogla da bude samo teoretska pretpostavka, dešavalo se pred našim očima, kao u laboratoriji.“ „Greška Svakako. Čim je voda prodrla u crpnu stanicu, znači da se radi o propustu. Čijem? Zašto sada o tome govoriti, Glavno je da niko nikog nije okrivljavao, niko nikom nije podmetao nogu, nego smo svi prionuli da nadoknadimo izgubljeno“. Jakovljević propušta da kaže glavno: kad su došli iz SUP da ispitaju uzrok ovog događaja on je rekao da je sam pogrešio. „Trebalo je odmah žrtvovati crpnu stanicu, ne boriti se za nju. Šteta bi bila manja nego da smo je žrtvovali. Inače smo spasavanje počeli u 19 časova, borili se „da bismo tek u 2 sata posle pola noći priznali poraz. Poslao sam ljude na spavanje, a u 6 sati smo nastavili normalne poslove“.

Malo je rukovodilaca koji će počinjenu grešku uzeti na sebe, Sutra dan posle ovog događaja radnički savet je, po hitnom postupkžu, izglasao da se direktoru da posebna nagrada. Time je želeo da kaže da on nije krivac nego neko sasvim drugi koga on štiti. Ali direktor nije hteo da primi tu nagradu.

Bitke sa pobunjenim Dunavom

Kada mu je bilo najteže? Zašto –bilo? „Teško mi je sada pred Novu godinu. Približava se praznik a ja ne znam kako ću isplatiti radnike. Novac ne pristiže jer federacija ne ispunjava svoje obaveze“ A ranije? U avgustu prošle godine kad je voda odnela crpnu stanicu i ugrožavala sva dotadašnja nastojanja, da se objekat završi šest meseci pre roka, I 21. novembra ove godine. U 16 časova voda je podrla kroz jedan deo zagata i velikom brzinom – za petnaest-dvadeset mivuta – potopila temeljnu jamu uzvodno i nizvodno od betonske brane. Iz jame se voda počela prelivati u elektranu na rumunskoj strani i preko nizvodnog zagata, kojeg je delimično porušila. U zvaničnom izveštaju koji je uputila Izvršnom veću i Skupštini Srbije direkcija Đerdapa kaže:

„I pored preduzetih mera postojao je veliki rizik da naša elektrana bude potopljena. U prvom redu zbog toga što smo se u tom momentu napajali električnom energijom samo preko jedne linije i to iz Rumunije. Tako smo ostali bez telefonske veze sa rumunskim distečerom nismo znali da li nam je obezbeđeno sigurno snabdevanje električnom energijom iz rumunske mreže. Glavni dispečer ZEPS-a brzo je intervenisao, tako da smo u 21,30 časova dobili električnu energiju preko dalekovoda Beograd – ĐerdaP, a 22. novembra u 15.27 i preko dalekovoda Bor – Đerdap. Time je opasnost potapanja naše elektrane smanjena, ali ne i otklonjena, Naime, drenažne galerije su bile još pod pritiskom od pet atmosfera, što je moglo prouzrokovati prodor vode tamo 2de se ne očekuje. Dosad smo imala uz vestan manji prodor vode u elektranu, kroz pod crpne stanice, i kroz jednu crpku kod koje su izbačeni zaptivači. Kako ove prodore ne možemo otkloniti sve dok su galerije pod pritiskom, montirali smo dve pomoćne crpke, koje ovu vodu zasad savlađuju: Na rumunskoj strani brzo je potopljena crpna stanica i sama elektrana do kote 31,00. Pošto je nivo Dunava brzo snižen, elektrana je stpasena od potpunog potapanja. Rumunski graditelji iskazali su izvanredan moral i odmah preduzeli sve mere da se spreči katastrofa. Šta više, njihova dva agregata radila su sve do 22. novembra do 24 časa, iako su kompresori i neke druge instalacije bile pod vodom. Ovo su učinili samo zbog toga da bismo održali moral radnika i pokazali da nisu pobeđeni“.

Kuda posle predaje štafete?

Kad smo ovih dana posetili Đerdap, videli smo da je porušeni zagat ponovo izgrađen. Dok je. košava orkanski duvala radnici su nastavljali posao nesmanjenim intenzitetom. Dva agregata pa Đerdapu već uveliko rade (prvi od jula, a drugi od prve polovine decembra ove godine). „Treća mašina ide u pogon u prvom kvartalu 1971, četvrta u drugom, a još dve u decebmru 1971. godine“ – kaže Jakovljević. Kuda posle Đerdapa“ Ostajem ovde dok se sve završi“. Da li kao direktor ili ne, to je sloredno. Predajem štafetu kad počne redovna proizvodnja“…

Krize dužine jedne noći

Graditelj-strateg koga nije impresionirala veličina Đerdapa, koji je tako vodio radove da ih završi pre roka kako bi obezbedio novac za sva investiciona prekoračenja, smišlja nove planove o tome kako da se organizuje deo elektroprivrede u Srbiji, da bi zamenio državu koja je dosad uglavnom svojim kapitalom gradila centrale. Kako će izgledati ta buduća organizacija, zasad je rano govoriti. Jakovljević se zadovoljava samo time da kaže da će centrala sa Đerdapa moralno i novcem podržati takvu inicijativu.
Da li će se graditi „nizvodna stepenica“ na Dunavu „Ne znam. To zavisi od međudržavnih odnosa između Jugoslavije i Rumunije. Oni su, inače, dobri. Vođeni su razgovori o toj izgradnji, sporazumeli smo se o kreditima ali ne i o uslovima njihovog vraćanja. To jest kojom količinom električne energije će se vratiti.“ „Šta vi kao inženjer mislite o toj centrali? „Ne možemo stati na pola puta“. „Koliko dnevno radite“ „Manje nego što se misli“. NJegov šofer Čeda kaže: „Kad vidim koliko rade ovi školovani na Đerdapu kažem hvala bogu da nisam učio školu.“ Slobodno vreme? Malo ga je. Uglavnom rezervisano za drugove sa fakulteta i preferans. „Ako stignem da čitam to su uglavnom, kriminalni romani. Knjige kupujem da čitam kad odem u penziju“.
Rekli ste da su vam dva najteža momenta bila u avgustu prošle i novembru ove godine. Koliko ste puta bili u situaciji da date ostavku na dužnost direktora „Nisam brojao. Jako mnogo. Imao sam mnogo kriza. Ali, one su trajale od večeri do jutra. Kad počnem da radim zaboravim da sam to i mislio.“ Porodica „Malo sam s njom. Sin, inženjer prvog stepena našao je posao kod jednog privatnot preduzimača. Zašto? „Za posao u nekom preduzeću treba protekcija, a ja želim da se on sam snalazi.“
Kad je dobio nagradu Avnoja iz ruku Milentija Popovića, predao ju je supruzi: „Mama, ovo je tvoja zasluga.“ Drugarica Jakovljević, inače ekonomista (i daleko od toga da joj kaže „mama“), koja mu je godinama pomagala na poslu, to je bilo jedino hvala. Jedina satisfakcija za sva ona neminovna odsustvovanja i putovanja između kuće i gradilišta.

Jovanka Brkić “Borba“ 20.12.1970.

20.12.1979.

(Beograd, 19, decembra) — Na Dunavu, u Đerdapu gradiće se još jedna hidroelektrana — Đerdap 3. Biće to reverzibilna (pumpno-akumulaciona) hidroelektrana i imaće posebnu ulogu u elektro-enertetskom sistemu Jugoslavije (i drugih zainteresovanih zemalja) — radiće i kao interventna hidrocentrala. U gornjim akumulacijama ove hidroelektrane moći će da se „uskladišti“ više od milijarde „kubika vode. U slučaju havarija kod drugih elektrana ili izuzetno niskih vodostaja na rekama voda iz ovih akumulacija moći će za samo nekoliko minuta da sepretvori u električnu ener giju i dopremi do potrošačkih centara. Kako smo saznali od Milojka Veljkovića, predsednika mešovite jugoslovensko rumunske komisije za Đerdap nova hidrocentrala — Đerdap 3 nalazila bi se na 1.007 kilometru Dunava u blizini Lepenskog vira. Radile bi tako što bi se voda iz đerdapske akumulacije pumpala u gornju akumulaciju koja će se izgraditi u dolini reka Pesača i Brodice.

1980:

Ako se odustaje od izgradnje hidroelektrane na Dunavu kod Futoga, neće se odustati od izgradnje atomske centrale. Iduće godine, počinju opsežne pripreme, ispitivanje, terena, usaglašavanje potreba i zajedničkih interesa u zemlji za izgradnju atomskih centrala na obali Dunava. Prva nuklearna elektrana treba da proradi tek posle 1990. godine, Hoće: li “to biti zajednički loduhvat sa Hrvatskom, Srbijom, ili ne, pokazaće vreme.

4.12.1980.

12.12.1984.

Za razliku od prethodne dve, akumulacija ove elektrane bi se gradila u planini, a sama elektrana na obali Dunava, nedaleko od Lepenskog Vira.

…I taman kad se pomislilo da će naši graditelji Dunavu zauvek reći zbogom. rodila se nova ideja. Graditi elektranu „Đerdap 3“, Kako — kada je hiljadu odsto izvesno da potencijal reke nizvodno od sadašnje brane HE „Đerdap 2“ ne garantuje ekonomičnu proizvodnju električne energije Uložile bi se silne pare i dobila mala i veoma skupa struja. Zašto Dunav (bar deo njegovih voda) ne bi potekao uzbrdo? Rečeno — učinjeno: pripremljeni su i prihvaćeni projekti o još jednoj elektrani u sektoru klisure — „Đerdap 3“. Ovog puta, reč je o reverzibilnoj elektrani na 1007. kilometru Dunava u neposrednoj blizini Lepenskog Vira. Ako bi se još bliže odredila lokacija ove elektrane, onda je ona (vazdušnom linijom) udaljena 122 kilometra od Beograda i 44 kilometra od hidroelektrane „Đerdap 1“. Akumulacija nove elektrane gradiće se u — planini! Tačnije, vode Dunava snažnim pumpama prebaciće se na breg, u dolinu reke Pesača. Ova svojevrsna seoba dunavske vode u dolini sada male i nepoznate reke obavljala bi se noću, kada je električna energija jeftinija i kada je, inače, potrošnja manja. Preko dana, naročito “ takozvanom „špicu“elektrana „Đerdap 3« radila bi punom snagom. Stručnjaci su izračunali da za proizvodnju jednog kilovat-časa visokokvalitetne električne energije treba utrošiti 1,3 kilovat-časa noćne, znači „nekvalitetne“ energije. Ova treća po redu elektrana u đerdapskom sektoru, ali ne na reci, već u planini proizvodiće od 2.040 do 5.190 gigavatsati energije godišnje.

Zlatna rezerva kod Vira

Ova takozvana interventna elektrana, imala bi dakle, zadatak da pretvaranjem manje kvalitetne u visoko kvalitetnu (vršnu) energiju obezbedi potrošače onda kada je najpotrebnije. Akumulacije u neposrednoj blizini Lepenskog Vira mogu da čuvaju više od milijardu kubika vode. To bi bile dragocene rezerve u slučaju da se u nekoj drugoj elektrani desi havarija ili zavlada dugotrajna suša. U tom slučaju, za samo nekoliko minuta, energija iz „Đerdapa 3“ poteći će do potrošača.

Elektrana „Đerdap 3“ povezaće se sa akumulacijom u dolini reke Pesača tunelom dužine 2,6 kilometra. Visinska. razlika od reke do akumulacije iznosiće 400 metara. Kasnije, gradila bi se druga akumulacija Brodice. Ova akumulacija bi bila povezane sa prethodnim jezerom tunelom dugačkim osam kilometara. Akumulacija bi se potom „nazidala“ tako što bi se na većoj visini pregrađivanjem Železničkog potoka, dobilo još jedno jezero. Stručnjaci smatraju da bi sa ovako velikim brojem akumulacija ova revizibilna elektrana bila najpovoljnija od svih izgrađenih i projektovanih u našoj zemlji i Evropi. Kakvi su izgledi da se izgradi hidroelektrana „Đerdap 3“? Na ovo pitanje odgovor smo dobili u radnoj organizaciji HE „Đerdap“: stručnjaci Združene elektroprivrede Srbije povoljno su ocenili projekat. Računa se da će se ova elektrana graditi posle 1990. godine. Dakle u narrednoj deceniji. Đerdap. ipak, ne može bez neimara.

D.Dražić

1989:

TREĆI „ĐERDAP“:Kladovo — Radnički savet Hidroenergetskog i plovidbenog sistema „Đerdap“ u Kladovu doneo je odluku da se uloži 490 miliona dinara za izradu Studije o energetskom uklapanju hidroelektrana „Đerdap“ u elektroenergetski sistem Združene elektroprivrede Srbije i idejnog rešenja akumulacije „Brodica“. Očekuje se da će studija biti završena početkom naredne decenije, a realizacija projekta bi trebalo da počne pre isteka ovog stoleća.

29.5.1989.

12.9.2000:
Danas se pušta u rad poslednji agregat hidroenergetskog sistema „Đerdap“, čime se ova velika investicija, od prvorazrednog državnog značaja, potpuno završava. Očekuje se da će na velikoj svečanosti postrojenja u pogon pustiti predsednik Republike Slobodan Milošević. Na hidroenergetskom i plovidbenom sistemu „ĐerdapP“ završena je montaža poslednjeg, 16. agregata. Time je na đerdapskim elektranama zaokružena jedna od najvećih jugoslovenskih investicija. Osim novih kilovatanajjeftinije električne energije, ova elektrana privrednicima otvara vrata novih, dugoročnih investicija u putnu i železničku mrežu, brodski saobraćaj i turizam, „Đerdap 2“ je označen kao strateški saobraćajni čvor, jer je preko njegove brane to najkraća veza naše zemljesa istočnom Evropom, a Dunavom sa zemljama srednjegisevernog dela našeg kontinenta; U Javnom preduzeću „Đerdap“ već se rade projekti za izgradnju nove hidrocentrale „Đerdap 3“. Biće to reverzibilna elektrana, koja treba da se gradi kod Donjeg Milanovca.

2009:

21.1.2009.

Ukupna količina vode u akumulacionim jezerima Pesača i Brodica 578 miliona m3 što pruža mogućnost da se ostvaruje i rezerva energije za krizne periode u EES. Energetski ekvivalent obe akumulacije, u toj poslednjoj fazi razvoja bio bi oko 484 GWh.Ukupna snaga za sve tri etape je 2.400 MW.
https://www.eps.rs/lat/djerdap/Stranice/razvoj.aspx

2026:
Kako će Đerdap 3 zapravo izgledati?

Za razliku od svojih prethodnika, Đerdap 3 neće imati novu branu na Dunavu.

Njegova arhitektura biće podeljena između planinskih vrhova i duboke unutrašnjosti stena iznad Dunava, na teritoriji opštine Golubac.
https://www.blic.rs/biznis/privreda/projekat-hidroelektrane-djerdap-3/cjsnbsm

Srce sistema činiće dve nove gornje akumulacije – Brodica i Pesača.
• Visina: Ova veštačka jezera biće smeštena na neverovatnim visinama između 380 i 407 metara nadmorske visine.
• Kapacitet: Procenjuje se da će zapremina vode iznositi oko 578 miliona kubnih metara, što predstavlja ogroman energetski potencijal od oko 484 GWh.
• Izgradnja: Formiranje ovih jezera biće jedan od najvećih zemljanih i hidrotehničkih poduhvata u istoriji domaće građevine.

Podzemni grad i kilometri tunela

Ono što će Đerdap 3 učiniti inženjerskim čudom krije se ispod zemlje. Umesto vidljivih postrojenja, projektovana je složena mreža podzemnih objekata.

• Mreža tunela: Ukupna dužina tunela biće veća od 10 kilometara.
• Glavna veza: Akumulacije Brodica i Pesača biće povezane tunelom prečnika 4,6 metara i dužine čak 8,1 kilometar.
• Dovodni sistem: Od Pesače će voditi drugi tunel prečnika sedam metara, dužine blizu dva kilometra, koji će vodu usmeravati ka turbinama.
• Mašinska sala: Sama elektrana sa turbinama biće smeštena u podzemnoj prostoriji uz obalu Dunava, gde će se voda nakon proizvodnje struje vraćati u postojeće Đerdapsko jezero.

Ukoliko sve bude teklo po planu, očekuje se da ugovor za pripremu tehničke dokumentacije (FEED faza) traje oko 36 meseci, dok je finalni rok za završetak ovog energetskog džina planiran za 2038.

„Izgradnja ‘Đerdapa 3’ je pitanje života“

Javni poziv Ministarstva rudarstva i energetike namenjen američkim kompanijama koje su zainteresovane za izgradnju Reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“, a koji je objavljen na sajtu Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ponovo je bacio svetlo na projekat star gotovo pola veka.

Godine 2010. urađena je Analiza opravdanosti izgradnje RHE „Đerdap 3“ za prvu fazu i tada je ustanovljeno da bi se ova hidroelektrana gradila 13 godina, a da bi njena vrednost za sve tri faze iznosila ukupno oko 1,4 milijarde evra. Poslednja cifra koja se sada spominje bila je oko 2,6 milijarde evra.

To je, donekle, postalo jasno još u avgustu 2022. godine, kada se bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović sastala sa predsednikom američke kompanije „Behtel“ Stjuartom Džonsom.

On je tada izjavio da je „Behtel“ zainteresovan da detaljnije sagleda mogućnosti za saradnju sa Srbijom u oblasti energetike, između ostalog i kroz finansiranje prethodne studije izvodljivosti za projekat RHE „Đerdap 3“.

Nakon toga, ova američka kompanija je o svom trošku izradila prethodnu studiju opravdanosti za „Đerdap 3“, međutim, taj dokument nije javno objavljen i nije jasno šta je studija pokazala. Studija je završena tokom 2024. godine.

DA SE VLASI NE SETE:

Đerdap 3 ili nuklearna elektrana?

Na pitanje da li je za Srbiju bolje da izgradi „Đerdap 3“ ili nuklearnu elektranu, Rajaković odgovara da prednost daje „Đerdapu 3“.
„’Đerdap 3′, u krajnjoj liniji, uz ove naše reverzibilne hidroelektrane i ako bude vodonika, možda može da omogući da prođemo bez nuklearne elektrane. Nisam ja protiv nuklearne, ali ako Srbija može da izgradi takav sistem, energetski bismo bili mnogo nezavisniji nego sa nuklearkom“, smatra Rajaković.

Ukazuje da bi Srbija izgradnjom nuklearne elektrane ponovo zavisila od proizvođača opreme, uvoza uranijuma, ali i od toga ko će zbrinjavati radioaktivni otpad.

Studiju za nuklearnu elektranu u Srbiji radi firma koja je vršila nadzor na stanici u Novom Sadu

Da li možete da zamislite nuklearnu elektranu u Srbiji? Vlada Srbije ne samo da može, već je i planira. Iako je u pitanju najefikasniji i najzeleniji izvor energije, dosadašnja iskustva sa infrastrukturnim projektima, ali i izbor firme koja će raditi preliminarnu studiju za uvođenje nuklearnih reaktora – ne ulivaju poverenje.

„Ovo je svakako preliminarna studija, koja će biti gotova u narednih mesec-dva, znači do kraja drugog kvartala ove godine“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Stručnjaci kažu da ne postoji suštinski problem da Srbija krene nuklearnim putem, ali je neophodno da proces bude transparentan i bezbedan. A ministarka nam je prećutala nešto što bi moglo biti bezbednosni rizik – da izradu studije radi francuska firma Ežis, koja je radila i nadzor na rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu.

„Sama po sebi činjenica da kompanija koja je upletena u najstrašniju građevinsku aferu u Evropi, koja već mesecima Srbiju drži paralisanom, dobije da radi izradu preliminarne studije za izgradnju nuklearne elektrane je horor po sebi. Pravo je pitanje zašto se taj posao onog trenutka kad se tragedija u Novom Sadu desila i kad su veze te kompanije objavljene, taj posao nije zaustavio“, kaže fizičar i naučni novinar Slobodan Bubnjević.

Po važećem zakonu, svako ko odobri ili pristupi izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji trebalo bi da bude kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Još od 1989. na snazi je moratorijum na izgradnju ovih postrojenja, a od tad se na fakultetima ni ne školuju kadrovi stručni za vođenje nuklearnih elektrana. Ipak, pojedini stručnjaci smatraju da Srbija mora da razmotri nuklearnu energiju jer alternativu nema, ali kad bi sad krenula nuklearnim putem, prvi blok bi proradio tek za petnaestak godina.

„Nismo bez ičega i da bismo krenuli od nule, ali jedan ozbiljan i mukotrpan rad bi nas sigurno sačekao“, kaže naučni saradnik u Institutu „Nikola Tesla“ Đorđe Lazarević.

Srbija ne bi ni kretala od nule da njeni zvaničnici nisu obmanjivali javnost. Prilikom poslednje posete nekadašnjeg ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji 2019. nuklearna budućnost Srbije je iscrtana sporazumom o izgradnji centra sa višenamenskim reaktorom. Tadašnji ministar Nenad Popović obećao je da će to dovesti do ponovnog otvaranja katedri iz oblasti nuklearnih nauka na srpskim fakultetima.

Ministar Popović je svoje obećanje ponovio i 2022. godine, rekavši da će do kraja te godine početi izgradnja nuklearnog centra. Tri godine kasnije centra nema, ali ima novih najava.

Ovog puta, najave su panične.

„Sad moramo da radimo brzo, da uzmemo te studije, da vidimo šta i kako da bismo mogli bukvalno da preživimo. Nećemo moći ništa da imamo, nećemo moći da pratimo svet ni u čemu, nećemo moći da imamo struju“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ovakvi nastupi ne doprinose promociji nuklearne tehnologije, kažu stručnjaci.

„Više je štete nego koristi kada političari i ljudi nekompetentni za konkretnu oblast, a pogotovo ovako osetljivu kao što je nuklearna, daju neke sopstvene sudove o tome da li je korisna ili nije korisna, bez nekog dubljeg – ni tumačenja ni razjašnjenja“, kaže naučni saradnik u Institutu „Nikola Tesla“ Đorđe Lazarević.

Predsednik ne samo da tumači i razjašnjava, već i predlaže – da srpski reaktori ne budu standardni, već modularni, što je još uvek neispitana tehnologija, priznaje i ministarka.

„Ono što znamo to je da je za njih potrebno manje vremena, da su jeftiniji u smislu troškova izgradnje, da su modularni – znači da možete da dodajete i da oduzimate određene delove tih reaktora. Da kao neke lego kocke ih bukvalno slažete“, rekla je ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Dobro ste čuli. Ministarka je uporedila gradnju nuklearnog reaktora sa lego kockama.

(Miodrag Sovilj, 16. maj 2025, N1)

Na pitanje koje lokacije ulaze u izbor za gradnju, Dimović kaže da postrojenje mora biti pored vodenog recipijenta ili u napuštenom termoenergetskom postrojenju.

„Prerano je izlaziti sa preciznim podacima, jer postoje rokovi i metodologija. Očekujem i protivljenje u delu javnosti. Potreban je iskren, transparentan i direktan dijalog sa javnim mnjenjem“, ukazuje Dimović.

-Direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Slavko Dimović-

Dubravka Đedović Handanović se, posle godina provedenih u inostranstvu, vratila u Srbiju 2016. Šest godina kasnije kao nestranačka ličnost došla je na čelo Ministarstva rudarstva i energetike gde je nasledila Zoranu Mihajlović, nekada važnu članicu Srpske napredne stranke.Đedović Handanović preuzela je ministarstvo nekoliko meseci nakon što je zvanično Vlada Srbije donela Uredbu kojom je zaustavila projekat „Jadar” britanske kompanije „Rio Tinto” da u okolini Loznice iskopava litijum. Ministarka tvrdi da je ovo razvojna šansa Srbije, iako je projekat izazvao burne reakcije u javnosti. Protesti protiv „Rio Tinta” zbog nepoverenja i straha građana da će rudnik zagaditi životnu okolinu počeli su 2021. i godinama su trajaliU toku velikih protesta u avgustu 2024. u Beogradu, ministarka je izjavila da se radi o nasilnom preuzimanju vlasti: „Sve što se nije postiglo na legitimnim izborima, neki koji nisu zadovoljni njihovim ishodima, potpomognuti stranim faktorima sada žele da pod plaštom ekologije dođu do nasilnog preotimanja države.”

Osim projekta „Jadar”, u njenom mandatu donete su i druge odluke koje su izazvale zabrinutost i nezadovoljstvo građana. Tako, Elektroprivreda Srbije (EPS) je postala akcionarsko društvo – što je jedan korak ka privatizaciji ove državne kompanije. Takođe, na predlog njenog ministarstva krajem 2024. godine, parlament je ukinuo zabranu gradnje nuklearnih elektrana na teritoriji Srbije koja je važila još od 1989. godine.

Zvanična biografija ministarke Đedović Handanović gotovo je filmska. Ministarka je u njoj navela da je nakon završenog Ekonomskog fakulteta magistrirala finansije i menadžment u Milanu i Los Anđelesu. Škola menadžmenta iz Los Anđelesa je, međutim, za KRIK navela da je srpska ministarka 2004. godine bila gostujući student jedan semestar i da na njihovom fakultetu nije stekla diplomu. Italijanski fakultet nije odgovorio na naša pitanja.

Đedović Handanović je, kako tvrdi, radila kao prevodilac, a potom i producentkinja CNN-a. Ispričala je kako je bila deo CNN ekipe koja je 2001. prva ušla u Mazar Šarif, prvi avganistanski grad oslobođen od talibanske vlasti, za šta su dobili nagradu Nacionalne akademije za televiziju, umetnost i nauku SAD. Iz svoje kratke novinarske karijere takođe ističe i da su je 2002. godine sa ekipom CNN-a oteli albanski teroristi u Velikom Trnovcu. KRIK nije mogao da potvrdi nijedan od ovih navoda.

„Mi smo uprkos upozorenju da ne idemo tim putem krenuli. U to vreme srpska policija je nekog njihovog komandanta uhapsila ili povredila i oni kao odmazdu našu i ekipu Studija B presretnu na putu i krenu na nas. Mislila sam da je gotovo, ali posle četiri sata su nas pustili jer putem satelitskog telefona, koji nisu videli, smo obavestili našu centralu. Nakon oslobađanja samo sam tražila čašu vina da bih se opustila”, ispričala je ministarka ranije za „Blic”.

Nakon novinarske karijere prešla je u bankarstvo. Od 2004. do 2021. radila je u Evropskoj investicionoj banci (EIB). U EIB-u je KRIK-u rečeno da u tom periodu nije radila na projektima povezanim sa iskopavanjem i preradom litijuma u Srbiji.Potom je kratko radila u NLB banci – u banku je došla uoči spajanja sa Komercijalnom bankom, a izašla je ubrzo nakon toga, kada je imenovana na mesto ministarke.Udata je za kompozitora Damira Handanovića. Majka je četvoro dece. Dvoje je usvojila, a dvoje je dobila u braku sa Kristoferom Negreom, francuskim državljaninom koji je sa Đedović radio u Evropskoj investicionoj banci i sa kojim se doselila u Srbiju.
Đedović Handanović nije odgovorila na pozive novinara KRIK-a za intervju.

ODLUKA O LOKACIJI I TEHNOLOGIJI STIŽE NAREDNE GODINE ?

Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je da se trenutno sprovode analize i studije uz podršku preporuka Međunarodne agencije za atomsku energiju, na osnovu kojih bi Srbija tokom naredne godine trebalo da donese odluku o tome gde bi mogla da se gradi buduća nuklearna elektrana i koju tehnologiju bi koristila.

Ona je navela da je već urađena preliminarna studija koja razmatra na koji način bi nuklearno postrojenje moglo da se uklopi u domaći energetski i prenosni sistem.

https://eupravozato.mondo.rs/energetika-i-zivotna-sredina/obnovljivi-izvori-energetike/a16493/lokacija-za-nuklearnu-elektranu-u-srbiji-bice-poznata-iduce-godine.html

Nemanja Šarović – Dubravka Đedović Handanović treba da nam objasni zašto je tražila otpust iz srpskog državljanstva! Samo po sebi je sporno i nemoralno da neko bude ministar u Vladi ako se ranije ispisao iz državljanstva Srbije, bez obzira što je kasnije ponovo stekao državljanstvo.

(KTV televizija)

Ranko Jakovljević