Једна од књига, која је знацајно утицала на омладину у социјалистицкој Југославији, поцетком осамдесетих година била је “Ми дјеца са колодвора Зоо“. Након чега је и снимљен филм на основу ове књиге, у којем се појављује и Давид Боwие, гдје изводи његову чувену пјесму “Хероес“, у једном дијелу и на њемацком језику. Боwие је врло волио Њемацку, био је под утицајем њемацке архиктетуре којој се дивио, као и краутрока, који је њемацки одговор на англосаксонску поп културу. Главни актери поменуте књиге и филма су група њемацких адолосцената, који у свеопстој градској отудјености великих зграда и бетона, прибјегавају опијатима. Особа, која је написала ову књигу је Кристијан Ф. Она се након ове књиге прославила, чак се говорило да је била у вези и са Боwием.
Оно сто је интересанто са овим је то да се књига појавила у свим скоро школским библиотекама у Југославији, као опомена омладини од опасности дроге. Са тим сто је имала супротан ефекат. Многи су баш хтјели да имитирају Кристиан Ф, Бабси, Детлефа и остале ,,антихероје“ књиге и филма. Баш у то вријеме хероин је и улазио на широка врата у СФРЈ.
Поред ове књиге југословенски њу вејвовци су уживали да цитају и књиге Вилијама Бароуза, посебно његов роман “Голи руцак“, Дзека Керуака, Алена Гинсберга, Чарлса Буковског.
Од осталих умјетника су вољели Енди Ворхола, посебно његов бенд и пројекат “Велвет Ундергроунд“, гдје су главни срж бенда чинили Лу Рид и Ницо. Овај бенд заједно са Давидом Боwием, Иги Попом чинио је чувени трио, који представљају претече панка и њу вејва. Ту је било и јос слицних великих бендова. Југословенска омладина се о трендовима у субкултури углавном обавјештавала у часописима, попут легендарног “Дзубокса“. Имитирали су стилове њихових вршњака из Лондона и тако поцели да се понашају и облаче. Ово није просло без цензуре од стране власти. Чак је у полицијским досијеима постојао одељак под називом “ панк“. Оно сто је смијешно да су се људи из полиције толико бојали тога неразумљивог покрета, кога су чинили тинејџери од четрнаесте до осамнаесте године. Тада се појављује и МТВ. Сигурно се нешто старији сјећају тих култних пјесама бендова и музицара попут Тхе Цласх, Цултуре Цлуб, Дуран Дуран, Бронски Беат, Иан Дурy-а, па наравно и Мадоне, краљице попа.
Биле су популарне у то вријеме пекабетине трафике, гдје су се продавали сендвичи са виршлама, а кад није било хлеба онда су могле и само виршле. 1979, године се појавио први дио филма “Мад Маx“, други дио већ 1981, претпоследњи је био 2015. Слично, као и овај појавио се у исто вријеме и филм “Ноц вјештица“, са вие дјелова. Поред ових популаран је био и филм “Голи у седлу“. Појављивали су се и панкери у домаћим филмовима. Интересантан је био филм гдје глуме Мики Манојловиц и Петар Илиц Ћирило, оца и сина. Ћирило, овдје глуми панкера.
И даље панк утиче на културу, многи домаћи књижевници, режисери, умјетници, сликари су настали из његовог окриља.
Панк, наставља да живи.
Милош Лалатовић
