Ко сам ја да очитавам о моралу једној глумачкој громади, једном патриоти и домаћину. Произвођачу првокласне ракије кажу. Пробао је нисам. Једном Ненаду Јездићу који све што чини, чини озбиљно, вредно и у своју корист. Није се експонирао, није се солидарисао са колегама после представе Путујуће позориште Шопаловић Љубомира Симовића. Није ни морао, играо је батинаша,”разумијеш не разумјеш”, можда је превише ушао у улогу. У реду је људи, не желимо да судимо великом глумцу што није подржао студенте, правду, Слободу. Што је окренуо главу док су батинали његове младе земљаке у родном Ваљеву. Окренуо је главу и заложио казан. Помислио, ма јебите се и једни и други… А могао је људски да викне :”Еј људи станите, деца су то, наша деца бре!!! Ал. није! Неке га колеге браниле, неке осуђивале, ал ћутале. Бранио га је академик, светски писац Душан Ковачевић. У фазону, о Њему могу да причају само бољи и већи, а ми мали, јадни, никакви. Ми пропали, морамо да ћутимо, док фашисти гори од оних у време Путујећег позоришта ломе коске једној младости која не пристаје да живи без правде, а против корупције. Није правда ракија па да се у њу утапамо.

Није глума игра у коме те баш брига за све. Осим, колико гради мери пакота.

Нећемо да моралишемо неморалним људима. Јесу велики, исписали су историју нашег театра и филма. За неколико година многи ће заборавити оно :” Јебите се и једни и други” Важна је субвенција и пласман. А њу даје једино свемогући.

Славићемо их као да ништа било није, ал остаће неки мали, неуспешни да памте и причају да је Ненад Јездић ћутао, као и Душан Ковачевић, док су нечијој деци ломили кости, тамо у његовом Ваљеву, као и у Ужицу и широм ове ћацијевске државе 

А она шајкача што је Милутин диже, чини се да црвени, од стида, срама и једа 

“Разумијеш, не разумјеш”? 

Синиша Стојчић