Ko sam ja da očitavam o moralu jednoj glumačkoj gromadi, jednom patrioti i domaćinu. Proizvođaču prvoklasne rakije kažu. Probao je nisam. Jednom Nenadu Jezdiću koji sve što čini, čini ozbiljno, vredno i u svoju korist. Nije se eksponirao, nije se solidarisao sa kolegama posle predstave Putujuće pozorište Šopalović Ljubomira Simovića. Nije ni morao, igrao je batinaša,”razumiješ ne razumješ”, možda je previše ušao u ulogu. U redu je ljudi, ne želimo da sudimo velikom glumcu što nije podržao studente, pravdu, Slobodu. Što je okrenuo glavu dok su batinali njegove mlade zemljake u rodnom Valjevu. Okrenuo je glavu i založio kazan. Pomislio, ma jebite se i jedni i drugi… A mogao je ljudski da vikne :”Ej ljudi stanite, deca su to, naša deca bre!!! Al. nije! Neke ga kolege branile, neke osuđivale, al ćutale. Branio ga je akademik, svetski pisac Dušan Kovačević. U fazonu, o Njemu mogu da pričaju samo bolji i veći, a mi mali, jadni, nikakvi. Mi propali, moramo da ćutimo, dok fašisti gori od onih u vreme Putujećeg pozorišta lome koske jednoj mladosti koja ne pristaje da živi bez pravde, a protiv korupcije. Nije pravda rakija pa da se u nju utapamo.

Nije gluma igra u kome te baš briga za sve. Osim, koliko gradi meri pakota.

Nećemo da morališemo nemoralnim ljudima. Jesu veliki, ispisali su istoriju našeg teatra i filma. Za nekoliko godina mnogi će zaboraviti ono :” Jebite se i jedni i drugi” Važna je subvencija i plasman. A nju daje jedino svemogući.

Slavićemo ih kao da ništa bilo nije, al ostaće neki mali, neuspešni da pamte i pričaju da je Nenad Jezdić ćutao, kao i Dušan Kovačević, dok su nečijoj deci lomili kosti, tamo u njegovom Valjevu, kao i u Užicu i širom ove ćacijevske države 

A ona šajkača što je Milutin diže, čini se da crveni, od stida, srama i jeda 

“Razumiješ, ne razumješ”? 

Siniša Stojčić