Дан-два пред Божић отишла је тиха ненаметљива особа, која је више говорила својим обухватном камером, шта год то значило, него својом причом или било којим наметањем.

Горанка Матић је била свестрана особа, рођена у Марибору давне 1949.године, али као у свему и у томе је помјерила границе, углавном се мислило да је млађа бар десетак година. Била је професор на неколико универзитета, али оно у чему је највише предњачила била је рок фотографија, култних југословенских музичара, посебно оних у области новог таласа. Без обзира да ли је фотографисала чланове Екв-е, Електричног оргазма, Партибрејкерса и других, писца Владимира Арсенијевића, одређених политичара, успијевала је да ухвати скривену ауру тих особа, а које ни саме можда нијесу биле свјесне.

Горанка Матић, иако није каснила, некако је сачекало новоталасно или нововално вријеме, које није било само музички израз, већ побуна, оживљавање онога што је ,,забрањено“, мислим првенствено на албум “Одбрана и последњи дани“ од бенда Идоли, а који се сматра једним од најбољих југословенских рок албума свих времена. А све се завршава албумом “Песме изнад Истока и Запада“, на коме су учестовале култне српске рок гупе, гдје су у рок маниру отпјевале стихове Светог Владике Николаја Велимировића, што је била својеврсна
духовна- рок револуција.

“Одбрана и последњи дани“ је албум бенда Идоли, који је аутентични повратак византијским коријенима утемељен урбаном подлогом новог таласа. Наслов албума је на ћирилилици, његов омот је узет са дијела одежде Светог Николаја Мирликијског, које је Горанка преузела из Народног Музеја Србије. Албум је изашао 1982.године и садржи у појединим пјесмама појање црквених тропара, што је за оно вријеме представљало више од револуције, а све искомбиновано са одличном аудио-визуелном умјетношћу. Оно што је интересантно да култни југословенски албум није настао у Београду, него у Загребу у издању Југодиска. Након њега настаје читава југословенска готик-дарк рок сцена, а која се ослања на византијско и православно наслеђе, посебно у Македонији са бендовима Падот на Византија, Анастасија, Архангел, Мизар.

Шта рећи на крају за Горанку ? Она је била једна од оних ненаметљивих јунака, који су увијек негдје склоњени, а имали су велики утицај. Поред ње на југословенску рок фотографију су значајно утицали покојни Зоран Вујовић Вуја и Брајан Рашић. Први је добио непосредно пред смрт награду за најбољу монографију Београдског сајма књига, а Брајан Рашић је свјетски познати рок фотограф, који је овијековјечио бројне супер рок звијезде попут Стонса, Дејвида Боувија, а и нажалост онај несрећни последњи концерт Ејми Вајнхаус у Београду, непосредно прије њене трагичне смрти.

На погребу Горанке Матић, која је сахрањена на београдском Новом гробљу, како неко рече окупила се сва друштвена и духовно-културна елита, између осталог поменути Брајан Рашић и легенда новог таласа Мома Рајин.

Драга, Горанка, почивај у Божијем миру.

Милош Лалатовић