Један од наших познатих глумаца Драган Максимовић, који је обиљежио дјетинство многих стасалих осамдесетих и деведесетих година прошлога вијека, убијен је од неке исте те дјеце, јер су мислили да је Ром.
Само неколико године раније из истих побуда је убијен дјечак од четранаест година Душан Јовановић, али он стварно јесте био ромске националности. Убијен је у истом том Београду, док је ишао да купи своје омиљено пиће кока-колу.
Али да се вратимо Максимовићу. Максимовић је глумио у многим култним филмовима, рецимо хипика у ,,Ми нијесмо анђели“, преображеног комунисту у ,,Вријеме чуда“, био је учитељ Петар у ,, Лепа села, лепо горе“ заједно је лежао са Пинкијем у болници у филму ,,Ране“. Интересантно, у слично вријеме су умрли и један и други, Душан Пекић који је глумио Пинкија и Максимовић, и то обадвојица не природном смрћу. Драган Максимовић је одиграо и бројне позорошне и телевизијске улоге.
Драгана Максимовића и малог Душана Јовановића је убила група наци-скинхеда. Дјечак је умро брзо, док је Максимовић боловао неколико мјесеци. Чак је и напад на њих двојицу био у јесен. На Душана 18. октобра 1997.године, на Максимовића 18. на 19. новембар 2000.године. Умро је у фебруару 2001.године.
Шта се десило, шта је претходило нападу на Драгана Максимовића?
Док је сједио у једној београдској кафани, наишла је група навијача фудбалског тима Рад. Почели су да провоцирају Максимовића због тамније пути мислећи да је Ром, они су говорили иако није политички коректно да цитирам, али због потреба текста ,,Циган“. После неког времена власник локала их је све истјерао, а онда су га навијачи крвнички пребили. За вријеме лијечења није хтио да сарађује са полицијом у откривању починилаца, не желећи да младим људима, како је говорио, упропасти живот, што само говори о каквој се људској величини радило.
Против починилаца никада није вођен кривични поступак. Од доба убиства Максимовића, навијачке групе су постале главни носилац фашистичких идеја у Србији, наравно не све. Сјетимо се само првог Прајда у Београду 2001.године, када је група навијача и хулигана брутално претукла једног учесника, пребијања септембра 2009, групе навијача француског клуба Тулуз, гдје је убијен Брис Татон, па и других великих излива нетрпељивости према разним јавним личностима и групама, посебно према новинарки Бранкици Станковић, која је дуго била под 24-часовном полицајском заштитом, јер је добијала пријетње смрћу, након што је извјештавала о вођама навијачких клубова и њиховој повезаности са мафијом и политичарима.
Последњи ангажман Драган Максимовић је имао за филм Жике Павловића „Држава мртвих“, али премијеру – 2002. године, баш као и редитељ, нажалост, није доживио.
Драган Максимовић је умро, јер се мислило да је Ром, а Ром на ромском језику значи човјек, значи, био је Човјек.
Милош Лалатовић
