Све градње, изградње путева где асфалт пуца после само годину, нискоградња, високаградња, све инвестиције, железничке станице,Еxпо, стадиони, надстрашнице – убице, бране и шта све не у извођењу Ћациградње имају за циљ да :

• оперу паре, и да уграђени корупционашки функционери пренесу новац на своје личне рачуне или својих фирми рачуне својих фирми, наравно уз преносни део процента својим шефовима на хијерархијско страначкој листи

• да се у народу створи привид да се нешто стално ради, иако ће квалитет тих радова бити крајње сумњив, иако ће по неколико пута да мењају плочице, да засаде суво дрвеће на улицама и у парку, да се што више инвестира и што више пара из кредита и зајма завршава у приватне џепове

• медији под контролом ће све то пропратити, „испратити“ и убедити неинформисан народ да су за то стање искључиви кривци неки блокадери, који руше они што они преко дана изграде. Модерно зидање Скадра у Србији, земљи ка нецивилизацијском путу у дивљаштво.

Зашто Ћаци неимари тако лоше раде. Па једноставно не умеју боље, јер сви послови су искључиво могући, ако су извођачи на страначкој листи подобних, све остало је мање важно. Надзорни органи има да аминују и у том зачараном кругу све врти, зачараном и тајном.

Послови од великих градова до села су у рукама незналица, пацера у грађанској оперативи

Пример у мом Доњем Милановцу је свеж и познат. Реконструкција улица чиста асвалтизација и бетонизација, уз садњу у којој је засађено више осушеног дрвећа.

На санацију урушеног кеја чекало се више од пет година, а онда кад се је кренула санација започело се са изградњом толико високог кеја, да не видимо прелепе дунавске сутоне, већ натерани да живимо опасани „проклетом авлијом“, и то на само неколико метара од седишта Националног парка „Ђердап“, који узгред ничему не служи.

Више од две године немамо плажу, а деценијама претендујемо на већу туристичку улогу на најлепшем делу Дунава.
Ово је пример из једног малог места, а шта је у другим, већим, само један човек зна. Претендент на премијерско, председничко место од месних заједница које не функционишу до Андрићевог венца. Три, четири, пет… у један.

Кад студенти дођу на власт, предлажем им да своју градњу започну са добрим и чврстим затворима. Требаће за толики естаблишмент лопова, и политичара – криминалаца.

Синиша Стојчић