Те 2017. године на Европском првенству одбојкашице Србије су освојиле златну медаљу. Две године 2019. касније су поновиле исти успех. Поново су биле на највишем постољу. На наредном шампионату Старог континента (2021.) стигле су „само” до сребра.
Сребро је освојено и 2023. На тек завршеној смотри најбољих европских одбојкашица 2026. су по пети пут узастопно освојиле медаљу, али су овај пут „разочарале”. Припала им је „само” бронза.
Резултати вредни дивљења и због тога одбојкашицама Србије треба честитати на још једном великом успеху. Млада Новопазарка Хена Куртагић је изабрана у најбољу поставу Европског првенства. Да је атмосфера у редовима репрезентације била сјајна потврђује и диван гест селектора Зорана Терзића и Тијане Бошковић које су се добровољно одрекли својих бронзаних медаља.
Тијана Бошковић је медаљу поклонила је саиграчици Мињи Осмајић, која је претрпела тешку повреду током турнира и није могла да игра, али је остала уз тим и бодрила га до самог краја. Селектор Зоран Терзић је своју медаљу предао талентованој Нађи Антоновић, која је цело лето провела марљиво тренирајући са тимом и путовала је на првенство, али званично није била регистрована саме утакмице. Потез који могу да учине само велики људи и спортисти.
По повратку у Србију колеге из мушке репрезентације су их дочекали са великим букетим цвећа, а у уторак је председник Србије Александар Вучић по обичају приредио пријем за освајачице бронзаних одличја. Преуморне од напорних утакмица нису биле најбоље расположене приликом пријема на Андрићевом венцу тако да се стекао утисак да једва чекају да оду кућама на заслужени одмор.
Том приликом селектор репрезентације Зоран Терзић је цитирао најбољег спортисту Србије Новака Ђоковића. „Без обзира на све играћемо увек само за Србију. Као што је и највећи међу нама спортистима Србије рекао једном приликом. Кад имаш мотив, као што је играње за своју земљу, можеш све”, рече Зоран Терзић.
Женска одбојкашка репрезентација Србије је успела да сачува моћ, снагу и достојанство. Због тога им припадају све честитке. Браво девојке.
Милорад Бјелогрлић
