С обзиром да ове године пуним 50 година, могу да кажем да сам више од пола живота у Дверима. Само то што нисмо мењали странке и идеологије, што се никада нисмо продали и предали, што нисмо одустали у борби најпре за духовну и моралну, а потом и биолошку и државотворну обнову српског народа ево већ скоро три деценије – није мала ствар. Посебно бих истакао онај први период Двери пре уласка у политику, тих 12 година од 1999-2011, који је неправедно заборављен и занемарен, а Двери су несумњиво биле прва модерна српска родољубива невладина организација која је имала веома широк обим активности: од издавања часописа и књига, организације трибина и академија, ТВ продукције, Сабора српске омладине, хуманитарне помоћи, до Породичних шетњи и „Покрета за живот” као прве савремене кампање за промоцију рађања и породичних вредности.
Што се тиче овог другог периода и 15 година бављења политиком, можемо бити задовољни само тиме што смо посведочили да је уопште могућа политика са моралом, да је Светосавље итекако модерно и што смо иза себе оставили комплетно заокружен политички програм који смо у два скупштинска мандата преточили у више десетина парламентарних иницијатива као сведочанство да је могућа хришћанска политика и у теорији и у пракси и у 21. веку. Свакако можемо бити поносни на све људе који су ових 27 година делатно сведочили своју веру у Бога и Српство кроз Двери у многим великим кампањама, протестима, јавним и медијским наступима и другим борбама, које су биле нешто најбоље што је изнедрила нова генерација политичара у Србији. Србијом под актуелном Вучићевом влашћу, изборним резултатима и политичким утицајем Двери никако не можемо бити задовољни, а сопствене погрешне процене и одлуке морамо признати. Настављамо даље борбу за смену садашње власти и боље позиционирање више него актуелне политичке идеје Двери у новим околностима наког Вучићевог пада.
Светосавље је кључна политичка идеја Двери. Шта то значи? Пре свега: шта значи сам појам Светосавље? То је нова српска реч настала 30-их година 20. века, и значи Православље српског стила и искуства, како су га за сва времена најбоље дефинисали Свети Николај Охридски и Жички и Свети Јустин Ћелијски, наши најважнији савремени духовни учитељи. То значи примену Православља и правоживља у свим сферама личног, породичног, друштвеног и државног живота. То управо по узору на Светог Саву значи одрицање, труд, рад и самопожртвовање за спасење свога народа, тј. тај врхунски светосавски национализам. Двери су по томе биле и остале јединствене.
Двери су не само на правом, светосавском путу којим иду већ 27 година а да се никада нису одрекле ове своје идеологије, већ су се исправно поставиле и према тренутно најважнијем политичком питању: за и против Вучићеве личне, издајничке и корумпиране власти. Двери су биле и остале чврста опозиција владајућем режиму, а пружиле су и отворену и несебичну подршку новој студентској генерацији која је ступила на друштвено-политичку сцену и залаже се за исто оно због чега су Двери ушле у политику пре 15 година, а то је не само смена власти већ и промена комплетног корумпираног политичког система. Заслуге за ово стабилизовање и јасно усмерење Српског покрета Двери припадају новом руководству на челу са мр Иваном Костићем, који се на делу показао правим лидером који уме да сабере и организује „чету малу али одабрану”. Сматрам да се тек данас види колико Двери недостају у Народној скупштини и да без Двери Србија тренутно нема озбиљну хришћанску и конзервативну политичку опцију. Зато понекад заболи када се Дверима олако негативно суди, иако никада нисмо били на власти нити смо издали свој програм (а своје грешке признајемо!), али све то иде у очекивани ток ове наше борбе.
Зато не бих никада раздвајао судбину Двери од судбине Србије. Да парафразирам великог руског мислиоца Ивана Иљина: ако Двери нису потребне Србији – не треба ни да постоје. Верујем да 2026/2027. могу бити године политичких промена у Србији. За квалитет тих промена и будућност српске политике неопходне су идеје Двери: породица на првом месту, економски и еколошки патриотизам, културна политика идентитета, суверена држава и национална демократија, владавина Устава и закона (што је најдубља светосавска правна свест и традиција српског народа још од „Законоправила” Светог Саве), лустрација, реинтеграција Косова и Метохије у састав Србије и Српска Унија између Србије, Црне Горе и Републике Српске…
Немогуће је победити на изборима у Србији ако нисте за очување Косова и Метохије у саставу Србије или ако сматрате да треба увести санкције Русији или прихватате етикету геноцидног народа. Велике идеолошке теме попут за и против уласка Србије у ЕУ треба да остану за неко друго време након смене Вучићеве власти. Следећи избори су референдум између једног лоповског и уставорушитељског режима и промене система, а тек на другим изборима можемо да се у слободној демократској утакмици такмичимо са различитим идеологијама и програмима. Потребни су нам политичари који су спремни да коначно погледају све друштвено-политичке ствари са „чисто српског интереса”, како је то говорио Милош Црњански. Доста нам је југословенства, титоизма, евроунијатства и глобализама свих врста. Као што је то случај у читавој Европи и свету данас, долази и у Србији време суверенизма, неотрадиционализма, домаћинске економије, поштовања интереса породице, контроле сопствених граница од најезде миграната и јачања свеукупног конзервативног и хришћанског погледа на свет. С обзиром да су Двери претече свих ових идеја на српској политичкој сцени, очекујемо да ће наша улога у наступајућем периоду бити много већа и значајнија него до сада када смо, и као народ и држава и као Двери, били под великим ударом неолиберализма, про-НАТО левичара и Вучићевих лажних патриота.
Србија је још од 1918, а посебно од 1945. године, кренула историјском странпутицом на којој се још увек налазимо. То су биле кобне и далекосежне грешке које су нас много коштале јер смо скренули са пута Светог Саве. Често волим да кажем и поновићу: за ових 35 година обновљеног вишестраначја пробали смо све – сем да се вратимо себи и Светосављу. Време је. Нема другог пута.
Бошко Обрадовић, мастер политиколог и председник Политичког савета Двери
