Књижевност допушта различите форме исказивања емоција, мисли, ставова. Роман, есеј, приповетка, песма-избор је шаролик, а још је већи када су на располагању различита времена, простори, ситуације, јунаци, антијунаци, радње, епилози…
Ја сам се одлучио за сан.
Зашто? Зато што нисам довољно храбар да поверујем да ова опција постане стварност, зато што нисам довољно злонамеран да тој опцији кроз уверљивост повећавам вероватноћу остварења.
Верујте, уз добру комбинацију седатива, антиепилептика, антидепресива и егзотичних чајева снови могу бити веома живописни, упечатљиви, незаборавни. Зашто цитирам фармакопеју, а не неког мудраца, филозофа или писца? Па зато што сам (још увек) моногамни мушкарац у браку (три фактора ризика одједном), дугогодишњи, (још увек) загрижени опозиционар (додатни фактор ризика) и још загриженији (не још увек, већ заувек!) Гробар од рођења (не фактор ризика, већ дијагноза сама по себи). Особама са наведеним квалификацијама „на слободно“ у апотеци дају потребну терапију, без рецепта, без извештаја, без партиципације. То је опус мисерицордиае, а главни део овог чина милосрђа смештен је у оном „мизерија“, тако изгледамо, тако се осећамо, тако нас често и третирају.
Тако да и ова прича почиње гутљајем хладне воде у којој се полако растварају комплексне супстанце намењене рецепторима за смиривање, ублажавање (душевног) бола, спречавање паничних напада и поступно, благовремено и безбедно успављивање.
Сан ме уводи у добро осветљену, пространу, пословно уређену просторију. На средини дугачак сто, попречно постављен, сјајне, углачане површине на којој се одсијавају многобројне неонске плафоњере. За столом, насупрот једна другој, две групе људи. Једна у тамним оделима, затегнутих кравата, белих, исувише белих кошуља са манжетнама на рукавима испод којих вире скупоцени сатови. Без фацијалних експресија, контролисаног понашања, фиксираних погледа. Друга група је била упадљиво хетерогенија и по гардероби, и по држању, и по понашању, са нескривеном нервозом коју је откривало ритмично клацкање стопала или стискање оловке знојавим дланом. На први поглед било је јасно да стране нису имале равноправан однос, али није било неусвислог демонстрирања моћи, презентације доминације, нити беспотребног вербалног понижавања. Хладноћа, резервисаност, прорачунатост.
“Добродошли у Брисел. Драго нам је да сте коначно стигли и хвала вам што сте исказали жељу да без одлагања започнемо разговоре о будућности Србије.”
Необавезни осмех и швенк-покрет главе како би неформални модератор погледом оверио сваког са супротне стране стола пробио је дубок слој леда који је стајао између делегација.
“Срећни смо што делимо исте вредности, исте циљеве, па самим тим и исту будућност. Али, да би то постала реалност, да бисте имали иста права као и остатак Европе, морате бити спремни да испунити задате обавезе, односно показати да сте партнер на кога можемо рачунати.”
Куртоазија је кратко трајала, недовољно да се било ко из Србије осети довољно спремним да одговором наметне себе макар као примус интер парес. Ћутањем очекивали су они што иначе следи после “али”.
“Изволите. Почнимо од овог папира. Верујем да препознајете наш предлог Споразума за нормализацију односа Србије и Косова, као и агенду за његову имплементацију. Чекамо на потпис и храброст да се ухватите у коштац са изазовима озбиљног посла који стоји пред вама.”
Они који су знали о чему се ради гледали су бело у папире које су домаћинови помоћници елегантно стављали испред сваког члана српске делегације. Они који овај потез нису очекивали погледом су лутали су погледом, широких зеница упијали речи које само не би смели да понове ни пред својим члановима странке, акамоли пред грађанима.
“Дакле, господо, када можемо очекивати вашу писмену потврду овог документа и почетак поптуне примене свих параграфа?”
Кашљуцање, врпољење, неурозно испијање воде, мешусобно загледавање.
“Поштовани пријатељи!” одважи се најзад најстарији међу њима, стари опозиционар, још свежих ожиљака на телу и души од притвора, репресије, харанге, преживео је тортуру некадашњих криминалаца са значком ЈСО и садашњих криминалаца са значком ЈЗО. Понадао се да те ране ипак нешто значе на међународном тржишту. “Дошли смо да од вас затражимо помоћ да Србију вратимо где јој је и место-у Европи. Ми желимо да Србија постане чланица ЕУ, али нам помозите да се изборимо са мафијом, корупцијом, партократијом, диктатуром. Без тога ми не можемо даље, ни корака напред, макар то напред значило и кретање ка вама. Задње је време да…”
“Молим вас, господине….”неуспешно је покушавао да дипломатском паузом сачека да му неко дојави презиме саговорника: “Унутрашњи проблем Србије су пре свега ВАШИ проблеми. Ви морате бити способни да изборите поверење народа да се обрачунате са сопственим слабостима. Уверавамо вас да ни корупција, ни партократија, ни као што рекосте диктатура, нису увезени у Србију. Све су то ваши домаћи производи, па самим тим све набројано не може бити приоритет овог разговора. Оно што НАС занима јесте успостављање регионалне безбедности на целом Балкану, а први корак ка том циљу јесте разрешење српско-албанског конфликта. Изволите се изјаснити.”
“Није могуће потписати овакав документ у целини. Постоје црвене линије. Морамо заштити интересе државе Србије на Косову. Мораом се вратити још увек важећој резолусији 1244. Односи у свету се мењају. Он постаје мултиполаран и зато…”
Није успео да заврши самозвани лидер десног дела опозиције, а таман је ухватио такт и акорд планирајући да истим мало дефокусира и збуни супротну страну, а читав разговор скрене ка слепој улици.
“Не бисмо да слушамо ничије тираде, нити несувисле изговоре.” Одбруси један дугајлија, блед, урокљиво светлих очију, евидентно Скандинавац.
“Једино што би могло одложити потписивање овог документа јесте ваша јасно исказана воља да ускладите спољну политику Србије и ЕУ. Ако, као што рекосте, делимо исте вредности и исту будућност, онда то покажите на делу. Санкције Русији нису само техничка ствар, већ доказ да сте неповратно изабрали страну. Већ сте рекли да желите да се вратите у Европу. Европа је у рату. У рату се бирају стране. Изволите списак људи, организације и фирми које су под санкцијама ЕУ већ годинама.”
“То никако”повика препознатљиви бунџија који је у Брисел понео заставу са Исусом желећи да пронађе “браћу у Христу” и на Западу. “Односи Срба и Руса трају вековима уназад. Ми никада нисмо и никада нећемо ратовати против Русије. Ми смо и у Другом светском рату под окупацијом…”
“Не,не, не желимо лекције о историји. Овде смо да причамо о будућности.”прекину га дебели Шваба који се непрестано знојио.
“Господо, видим да ће ово ићи све теже. Желимо да вас уверимо да смо добронамерни према Србији и да врата ЕУ остају отворена без обзира на исход избора на којима очекујете и уверавате вас да је ваша убедљива победа више него извесни. Морам вас подсетити да би та победа значила да преузимате на себе одговорност да доносите храбре одлуке у интересу вашег народа, а не ваших каријера. Ако сматрате да је интерес Србије пуноправно чланство у ЕУ, онда покажите спремност да направите кораке у том смеру. Први корак био би наставак преговора са Приштином, одмрзавање процеса, решавање за почетак неких техничких питања, а онда бисмо прешли на она тежа и компликованија. Али, предуслов је хапшење и изручење Милана Радојичића, то је лице за којим је расписана потерница Интерпола, косовске институције траже да он полаже рачуне не територији на којој је деловао и као терориста и као политичар и као, кхм, кхм, привредник…”
“Опет Хаг! Па то смо све већ једном проживели и једва преживели. Ми смо премијера изгубили због те ваше хашке омче око нашег врата. Докле више! Србија не може и неће више изручивати ниједног свог грађанина страним судовима.”разгоропади се најмлађи члан делегације,одрастао на косовском епу, книнској трагедији и антихашкој пропаганди. Сви остали или су климали главом или погнули главе.
“Састанак је завршен, господо. Желимо вам срећан пут и безбедан повратак у Србију. Што се нас тиче схватили смо ваше позиције и ставове. Ако желите искрено, да нас не бисте јурили по ходницима и кулоарима, нама је лакше да сарађујемо са вашим противником, него са вама. Са њим барем знамо када, како и коме да се обратимо. На наша конкретна питања, ви имате различите одговоре. На наше предлоге, ви слежете раменима. На наше захтеве, ви нудите изговоре. Много је лакше радити посао са Александром Вучићем, него са вама, господо. Размислите о томе када следећи пут пожелите да у Брисел дођете са слаткоречивим бајкама и досадним жалопојкама. Још једном, срећан пут и…”
Нееееее! Буђење у зноју може бити једно од нежељених појава дуготрајне употребе фармако-комбинације. Брза орјентација у простору и времену помогла ми је да схватим да је овакав састанак био само фикција, да избори још нису ни расписани, да је све плод само моје маште. Или…?
Устао сам, обукао се, узео ранац са налепницама “Студенти побеђују” и кренуо да украшавам бандере по крају. Нека чудна стрепња жигала ми је груди, јутарња главобоља ми је бркала мисли, али сам и даље лепио, лепио, лепио, док нисам од пумпања одлепио.
др Александар Дикић
