Посао прозападних медија и политичара, макар били и опозиционе оријентације, јесте да гурају евроатлантску причу, и то, после раскола Вашингтона и Брисела, у најгорој ЕУ мондијалистичкој варијанти. Штагод о томе мислио (а мислим све најгоре), разумем да раде свој пропагандистички посао. Нема смисла због се тога љутити и кукати, већ ми који имамо другачију визију Србије и Европе, требало би томе да се супротстављамо коликогод можемо.
Много већи проблем од тога шта раде „наши“ НАТО лобисти, јесте то што немало, рекао бих не изворно антисрпски усмерених грађана, наивно наседа на њихове трикове. Логично је да су нормални људи незадовољни тиме што је Вучићев режим Србију претворио у своју криминалну прћију. Дефинитивно, живимо у нездравом друштвенополитичком амбијенту, али највеће жртве тога – од националне до социјалне сфере – смо ми грађани Србије и Срби генерално. Није то наше ближе или даље окружење.
Зато је несхватљиво то што не баш ретки Срби и Српкиње непромишљено деле по друштвеним мрежама или афирмативно коментаришу текстове где се цитирају речи западних и регионалних србофоба, као што је, примера ради, Данијел Сервер, који је недавно уз много медијске помпе поновио своју стару тврдњу да је Србија кључни фактор дестабилизације тзв. Западног Балкана.
Којешта! Вучић је најгори опструктивни чинилац Србије и српског народа у целини. Он нама наноси огромну штету својом картел владавином чији је опаки део и национална велеиздаја. Али није Србија било какав извор опасности за суседе. Пре су неки од њих то за нас!
Владајуће структуре земаља које нам нису наклоњене, било у суседству или нешто даље од нас, све у шест шурују са Вучићем. Колико је он зло за нас, њима је и из тог разлога користан. У игри су разне комбинације, од куповине прескупих француских борбених авиона, до намештених свађа званичног Београда са хрватским ХДЗ вођством (које је већ дуго у тајној вези са СНС естаблишментом) од којих обе стране имају рејтинг профит.
О томе треба да говоримо и да се на друге начине трудимо да допринесемо националном колико и демократском ослобођењу Србије, а не да макар посредно прихватамо непријатељска наклапања да је Србија жаришна тачка региона зато што не прихвата „независност“ Косова, да „угрожава“ интегритет Босне и Херцеговине, те „подрива“ стабилност Црне Горе.
Вучић, да то поновим, угрожава нас а не све „њих“. Он шурује са приштинским сецесионистима и њиховим западним менторима, а заједно са гаулајтером Шмитом поткопава Републику Српску. О његовом односу према Србима у Црној Гори и несумњиво српским темељима те земље у целини, најбоље сведочи то што је дуго био најбољи друг са монтенегринским поглавником Милом Ђукановићем (одрекао га се тек када му је било јасно да пада).
Полазећи од тога неретко се запитам како је могуће да је толико наших сународника оперисано од елементарне националне свести и када – што се по конфузности онога што говоре и пишу види – нису прави анти-Срби (који наступају идеолошки изоштрено). То ми је на уму када прочитам не баш ретке коментаре типа следећег: „У праву је Сервер, Србија је извор најгоре токсичности на Балкану, док се са тим не суочимо и не решимо се Вучића неће нам нити боље“.
Тачно је да док не одјуримо Алека без Косова са његовом СНС бандом, ништа неће поћи на боље. Али нема – да то не заборавимо – његову владавину у виду Сервер, када говори о токсичности Србије. Данијела – који је од 90-их година прошлог века у континуитету екстремистички лобиста Сарајева, Загреба, албанских сепаратиста на Косову и Метохији – баш је брига да ли ће Србима бити боље. Штавише, заинтересован је да нам буде што горе! Још најбоље је за њега и његове налогодавце ако нестанемо!
Они који се одушевљавају његовим (и сличним), у нашим медијима све заступљенијим „ликом“, те тапшу појединим његовим крилатицама које делују као да су усмерене против режима (што је само привид) – или не читају текстове већ изводе закључке само на основу наслова и поднаслова или су јако ограничени (под условом да нису малициозни припадници тзв. Друге или тачније Анти-Србије, о којима сада не говорим).
После читања њихових тупавих опаски, остаје нам само да се сетимо речи окорелог циника Винстона Черчила, да се после разговара са неким бирачима човек запита да ли опште право гласа има смисла. Нису само фалични они који и даље подржавају Вучића (било ментално, било морално ако су део интересне заједнице која доприноси уништењу Србије), већ су то и они који су као против њега, али то су тако да из плиткоумности и површности, подржавају гажење интерес нашег народа и његове државе. Не заборавимо држава и режим нису исто. Лоше режиме потребно је да мењамо да бисмо спасли себе, своју нацију и нашу државу!
Драгомир Анђелковић
