Судија Пане Марјановић, утврдивши да ми је нанета душевна бол и нарушени углед и част, је одредио казну од 8 хиљада динара за компанију Новости и уредницу Андријану Нешић, у спору који сам повео против њих због лажи и неутемељних оптужби које су изнели против мене. У образложењу своје пресуде која представља израз својеврсног ругања према тужиоцу, судија Пане Марјановић је навео и то да сам начином изношења јавно свога става дао “повод штетном догађају”(допринос 90 одсто како је утврдио Пане).
Другим речима, преведено на српски језик, практично сам својим деловањем испровоцирао тужену страну да прекрши закон. По систему који је већ патентирао Александар Вучић, ако блокираш улицу очекуј да те неко згази колима, уколико протестујеш испред просторија владајуће странке природно је да ти поломе вилицу, или оно што већ деценијама слушамо од разних насилника према женама “тражила је да буде претучена”. Имате право на своје мишљење све док ми не одлучимо да вас неутралишемо. Крив си, јер си својим деловањем натерао њих да учине прекршај. Невероватно, заиста.
Да којим случајем тужена страна није била задовољна бојом мог гласа, косе или начина на који сам био одевен док сам износио свој став вероватно би пресуда могла бити и 8 динара у моју корист. Далеко поштеније и природније би било да је судија Пане Марјановић одбацио тужбу коју смо поднели. Овако је само додатно осоколио све оне који објављују бројне лажи и неистине, да са том праксом наставе још жешће и обимније. Приде је судија Пане Марјановић ниподаштавајући част, углед и душевну патњу тужиоца у потпуности обесмислио институцију Суда. Заборављајући да људи у Суд долазе због правде, а да се све пресуде доносе у име народа. Можда је тренутак да на овакве појаве реагује председник суда, с обзиром да мој адвокат Иван Нинић наводи да ово није први пут и да се поменути судија сличним пресудама и у другим поступцима отворено руга правди, обезвређујући здрав разум и понижавајући сваког ко покуша да на суду заштити сопствену угроженост.
Уместо адекватне глобе за тужене, испливала је невероватна злоба искаљена на тужиоцу. Да апсурд буде већи, судија Пане Марјановић је на рочишту деловао као особа пуна разумевања за начин страдања тужиоца, па је чак у пресуди навео како је мој исказ био “искрен, уверљив и логичан”. Једино што је донета пресуда мимо сваке логике и правосудне праксе, скроз неуверљива и неискрена.
Али, у држави где се расправља о тзв. Мрдићевим законима који се потом усвајају по хитном поступку очигледно све је могуће. Па и то, да се током фарсе од штрајка глађу Угљеше Мрдића у Ћациленду, њему у сну јавио сам господ Бог у лику Александра Вучића који му је издиктирао све ставке предлога новог закона који ће тужиоце ставити ван снаге и онемогућити их да раде свој посао. Чак су и поједини опозициони представници тврдили да такав закон после још једне сумануте брзинске расправе у Парламенту никад неће потписати председник државе, јер су дубоко антицивилизацијски и антиевропски. Ипак, ти су закони потписани и ступили су на снагу. Њихов формални иницијатор, Угљеша Мрдић, иначе, доктор права, чију диплому факултета и стечено знање многи доводе у питање, је отишао и корак даље, у објашњењу правих разлога за доношење оваквих закона. Наиме, Мрдић је недвосмислено рекао да су то урадили како тужиоци не би могли да хапсе министре и самог председника лично.
Свест о томе колико су министри и сам председник државе склони да крше законе допринела је да се ове мере донесу хитно, на незаконит начин, са елементима државног удара.
Мој адвокат Нинић и ја имамо шансу и уједно наду да ће у жалбеном поступку срамотна пресуда Панета Марјановића бити преиначена на начин како би се адекватно заштитила права тужиоца и одбранио нарушени углед самог Суда. Шта остаје онима који својим ћутањем и пристајањем на “Мрдићеве законе” траже начин да преживе и наставе да раде као да се ништа није догодило. Тако нешто једноставно не бива. Народ који овакве ствари ћутке дозвољава једноставно није заслужио да постоји. Зато је и заплена пет тона дроге постала нешто сасвим природно и нормално.
Уосталом, песник је давно записао “нека је проклета земља у којој су пашчад пуштена, а камење свезано”!
Срђан Шкоро
