Нема већих издајника, превараната, фолираната и интересџија од лажних грађаниста и лажних патриота. Ако само мало закопате по њиховим породичним биографијама нема шанси да нећете наћи да им је отац био шеф представништва ЈАТ-а у Паризу, а мајка директор Народне банке у време титоизма. Боље не питајте за деду и бабу, они су били у комунистичком Преком суду и стрељали све који су им сметали на путу ослобођења и присвајања вила на Дедињу на крају грађанског рата 1941-1945. Већ деценијама сви имају станове на Врачару и припадају лажној београдској елити с обзиром да је она права ликвидирана после Другог светског рата. Сви су они црвена буржоазија, која се поделила прво на „милошевићевце” и „стамболићевце” па на „грађанисте” и „националисте”, „прозападне” и „антизападне”. А заправо ту нема никакве идеологије већ само лични интерес и како сачувати привилегије црвених буржуја. Они нису никаква политичка опција, они су Служба државне безбедности, Систем који овде влада од 1945. године.
Они су одавно у коалицији, промовишу и чувају једни друге, егзистирају и опстају на рачун оног другог, и заједнички не дозвољавају да се појави било шта што није под њиховом контролом. Они су обесмислили све политичке идеје. После њих ништа не значи ни лево ни десно, ни грађанско ни национално, ни проевропско ни суверенистичко. Све су огадили, убили у појам, испрљали и уништили. Они би да сви други наставе да се кољу око ових излизаних и потрошених политичких појмова, а они да наставе да владају, како у власти тако и у опозицији.
Разни Драшковићи, Шешељи, Вучићи фалсификовали су и обљутавили све што је српско, родољубиво, монархистичко, равногорско… Разни Кандићи, Чедејовановићи… ојадили су све што је европско, демократско, грађанско…
Шта је проблем да савремени Србин има и грађанску и националну свест? Шта је проблем да буде и Србин и Европљанин? Шта је проблем да буде и демократа и суверениста, и родољуб и космополита? Колико је великих Срба то кроз историју било, без проблема, од Светог Саве до Николаја Велимировића, од Милоша Црњанског до Михаила Пупина?
Све знамо о лажним грађанистима који мрзе све што је српско. Прави представник истински грађанског погледа на свет никада не би могао да мрзи народ коме припада. Патриотизам је једна од основних грађанских врлина. Са овим лажним грађанистом знамо на чему смо: он ће пре сачувати Вучићев режим него ризиковати да уместо њега дође нешто аутентично српско. Разуме се, у пакету је и очување сопствених ничим заслужених привилегија, пренетих са комунистичког оца на сина и унука, јер се најчешће ради о особама без икаквог моралног и интелектуалног кредибилитета. Они ће истовремено подржати Студентски покрет, надајући се да ипак неће доћи до промене система и њихових вечитих позиција црвене буржоазије, а рачунајући на то да имају вишедеценијског утицаја у свим структурама друштва да до тога не дође, тј. да се без њих не може.
Најгори су ипак лажни десничари, они бескрајни фолиранти и пренемагала, која седе у удобним кућним фотељама и држе лекције свима онима који су икада нешто покушали да ураде, за разлику од њих. Исти они који данас нападају Студентски покрет приписујући му разне антисрпске етикете, а да немају да понуде никакву алтернативу јер су неспособни за то, јер не знају за личну жртву или су просто ухлебљени од стране Службе. Нико се не продаје за тако мале паре или привилегије као лажни патриота. И они ће радије бранити Вучићев режим под изговором да ће доћи неко гори од Вучића, а заправо желећи само да сачувају своју бедну и ситну привилегију коју су добили од Вучићеве власти.
Највећи значај Студентског покрета огледа се у епохалном покушају да се учини коренита смена елита и промена система у нашем друштву. Зато толико цвиле и са леве, лажно грађанистичке, и са десне, лажно патриотске стране против Студентског покрета. Како се само ти студенти усуђују да дирају у овај бесмислени, корумпирани и издајнички систем који влада Србијом више од 80 година? Ко су они да угрожавају позиције које им је Тито оставио?
Нема веће среће и спаса за Србију од њихове заједничке пропасти и краха ове труле коалиције лажних грађаниста и лажних патриота која је убила српску демократију. Зато их толико боли она мисао проф. др Мила Ломпара да грађанско и национално није супротстављено и да треба да комуницира и сарађује на оздрављењу српског друштва и државе. Зато би било веома глупо да у редовима Студентског покрета и свих оних који подржавају ову алтернативу – која једино може да сруши актуелну власт и проба да промени систем – дође до међусобних подела на основу ових наметнутих и превазиђених шаблона: лажно-грађанско и лажно-национално, лажно-лево и лажно-десно. Управо супротно: треба искристалисати и укључити – на једној заједничкој Студентској изборној листи и у будућој Влади Србије након Вучићевог пада – само оне људе који представљају аутентично грађанско и национално, а препознаћете их по томе што не наседају на ове убачене вучићевске форе и фазоне, граде мир и јединство у опозиционом блоку и не гурају се у прве редове. А коме је до идеолошких подела нека сачека демократску утакмицу након смене садашње власти. Може и сада да инсистира на томе, али нека зна да то што ради користи искључиво опстанку садашњег режима.
Бошко Обрадовић, мастер политиколог и председник Политичког савета Двери
