Nema većih izdajnika, prevaranata, foliranata i interesdžija od lažnih građanista i lažnih patriota. Ako samo malo zakopate po njihovim porodičnim biografijama nema šansi da nećete naći da im je otac bio šef predstavništva JAT-a u Parizu, a majka direktor Narodne banke u vreme titoizma. Bolje ne pitajte za dedu i babu, oni su bili u komunističkom Prekom sudu i streljali sve koji su im smetali na putu oslobođenja i prisvajanja vila na Dedinju na kraju građanskog rata 1941-1945. Već decenijama svi imaju stanove na Vračaru i pripadaju lažnoj beogradskoj eliti s obzirom da je ona prava likvidirana posle Drugog svetskog rata. Svi su oni crvena buržoazija, koja se podelila prvo na „miloševićevce” i „stambolićevce” pa na „građaniste” i „nacionaliste”, „prozapadne” i „antizapadne”. A zapravo tu nema nikakve ideologije već samo lični interes i kako sačuvati privilegije crvenih buržuja. Oni nisu nikakva politička opcija, oni su Služba državne bezbednosti, Sistem koji ovde vlada od 1945. godine.  

Oni su odavno u koaliciji, promovišu i čuvaju jedni druge, egzistiraju i opstaju na račun onog drugog, i zajednički ne dozvoljavaju da se pojavi bilo šta što nije pod njihovom kontrolom. Oni su obesmislili sve političke ideje. Posle njih ništa ne znači ni levo ni desno, ni građansko ni nacionalno, ni proevropsko ni suverenističko. Sve su ogadili, ubili u pojam, isprljali i uništili. Oni bi da svi drugi nastave da se kolju oko ovih izlizanih i potrošenih političkih pojmova, a oni da nastave da vladaju, kako u vlasti tako i u opoziciji.

Razni Draškovići, Šešelji, Vučići falsifikovali su i obljutavili sve što je srpsko, rodoljubivo, monarhističko, ravnogorsko… Razni Kandići, Čedejovanovići… ojadili su sve što je evropsko, demokratsko, građansko…

Šta je problem da savremeni Srbin ima i građansku i nacionalnu svest? Šta je problem da bude i Srbin i Evropljanin? Šta je problem da bude i demokrata i suverenista, i rodoljub i  kosmopolita? Koliko je velikih Srba to kroz istoriju bilo, bez problema, od Svetog Save do Nikolaja Velimirovića, od Miloša Crnjanskog do Mihaila Pupina? 

Sve znamo o lažnim građanistima koji mrze sve što je srpsko. Pravi predstavnik istinski građanskog pogleda na svet nikada ne bi mogao da mrzi narod kome pripada. Patriotizam je jedna od osnovnih građanskih vrlina. Sa ovim lažnim građanistom znamo na čemu smo: on će pre sačuvati Vučićev režim nego rizikovati da umesto njega dođe nešto autentično srpsko. Razume se, u paketu je i očuvanje sopstvenih ničim zasluženih privilegija, prenetih sa komunističkog oca na sina i unuka, jer se najčešće radi o osobama bez ikakvog moralnog i intelektualnog kredibiliteta. Oni će istovremeno podržati Studentski pokret, nadajući se da ipak neće doći do promene sistema i njihovih večitih pozicija crvene buržoazije, a računajući na to da imaju višedecenijskog uticaja u svim strukturama društva da do toga ne dođe, tj. da se bez njih ne može.

Najgori su ipak lažni desničari, oni beskrajni foliranti i prenemagala, koja sede u udobnim kućnim foteljama i drže lekcije svima onima koji su ikada nešto pokušali da urade, za razliku od njih. Isti oni koji danas napadaju Studentski pokret pripisujući mu razne antisrpske etikete, a da nemaju da ponude nikakvu alternativu jer su nesposobni za to, jer ne znaju za ličnu žrtvu ili su prosto uhlebljeni od strane Službe. Niko se ne prodaje za tako male pare ili privilegije kao lažni patriota. I oni će radije braniti Vučićev režim pod izgovorom da će doći neko gori od Vučića, a zapravo želeći samo da sačuvaju svoju bednu i sitnu privilegiju koju su dobili od Vučićeve vlasti.

Najveći značaj Studentskog pokreta ogleda se u epohalnom pokušaju da se učini korenita smena elita i promena sistema u našem društvu. Zato toliko cvile i sa leve, lažno građanističke, i sa desne, lažno patriotske strane protiv Studentskog pokreta. Kako se samo ti studenti usuđuju da diraju u ovaj besmisleni, korumpirani i izdajnički sistem koji vlada Srbijom više od 80 godina? Ko su oni da ugrožavaju pozicije koje im je Tito ostavio?

Nema veće sreće i spasa za Srbiju od njihove zajedničke propasti i kraha ove trule koalicije lažnih građanista i lažnih patriota koja je ubila srpsku demokratiju. Zato ih toliko boli ona misao prof. dr Mila Lompara da građansko i nacionalno nije suprotstavljeno i da treba da komunicira i sarađuje na ozdravljenju srpskog društva i države. Zato bi bilo veoma glupo da u redovima Studentskog pokreta i svih onih koji podržavaju ovu alternativu – koja jedino može da sruši aktuelnu vlast i proba da promeni sistem – dođe do međusobnih podela na osnovu ovih nametnutih i prevaziđenih šablona: lažno-građansko i lažno-nacionalno, lažno-levo i lažno-desno. Upravo suprotno: treba iskristalisati i uključiti – na jednoj zajedničkoj Studentskoj izbornoj listi i u budućoj Vladi Srbije nakon Vučićevog pada – samo one ljude koji predstavljaju autentično građansko i nacionalno, a prepoznaćete ih po tome što ne nasedaju na ove ubačene vučićevske fore i fazone, grade mir i jedinstvo u opozicionom bloku i ne guraju se u prve redove. A kome je do ideoloških podela neka sačeka demokratsku utakmicu nakon smene sadašnje vlasti. Može i sada da insistira na tome, ali neka zna da to što radi koristi isključivo opstanku sadašnjeg režima.

Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri