Некакав министар за јавна улагања у Вучићевој влади који се одазива на име Дарко Глишић и сматра главним оперативцем уз брата Андреја, за све незаконито што се спроводи током изборног процеса, поручио је родитељима да не уписују децу на Универзитет у Београду. Јер, како каже, вратиће вам децу у сандуку, као студенткињу из Шапца или увући у њихове секташке и блокадерске акције нападања полиције и кршења јавног реда и мира.
Нико овако брутално и пластично није скренуо пажњу јавности ко су заправо перјанице Вучићевог режима и с чим се ми као друштво и држава суочавамо. Таква количина бахатости и незнања тешко се било где може видети осим у јавним иступима Ћација који својом глупошћу желе да покажу како Срби само њих такве заслужују. Овим поступком је заправо један министар поништио тренутног премијера, иначе, универзитетског професора, који наравно као и за све што се догађа ћути, понашајући се као случајни пролазник. Уосталом, због тога га је Вучић и изабрао, јер степен понижења који је у стању Мацут да издржи ниједна марва за то није способна.
То Глишићево враћање у сандуку је Вучић већ употребио пре него што је активно покренуо свој одавно осмишљени велеиздајнички процес признавања лажне државе Косово. Тамо је Вучић практично све одрадио. Срби су постали странци у сопственој земљи, остало је још да им имена и презимена поалбанче и да српске цркве и манастире на Косову и Метохији, присвоје и претворе у велика достигнућа албанске културе и уметности. Кад већ нису способни да имају сопствену културу и саграде нешто по чему ће их у свету памтити и препознавати, онда је најлакше то отети од других. А најбоље од Срба, јер они ћуте на све, изабравши Вучића за вођу чији су издајнички капацитети неограничени. Без речи је СПЦ и држава Србија предала своје цркве и манастире у Македонији, за чију слободу је превише Срба изгубило животе, да би се на овакав начин багателисало са њиховом жртвом.
Али о томе се не говори, као ни о чињеници колико смо као народ и друштво погодни за овакве издаје и манипулације, не схватајући да све оно што се тренутно око нас дешава води директно у нестанак и државе и свега оног што још носи срспко име. Ако ћутимо на издају Косова и Метохије, како мислимо да сачувамо и одбранимо Универзитет. Уклањањем КиМ из нашег фокуса још лакше ће укинути Универзитет и све друго што су замислили пре него што коначно угасе Србију. Вучић је, уз свесрдну помоћ свог коалиционог партнера Куртија, практично укинуо Универзитет у Приштини и све друго што има било каквих примеса са Србијом. Угасивши Србију на Космету створио је могућност да трајно затараби и оно што је још претекло у остатку државе.
Никад Србија није била толико угрожена изнутра као са Вучићевом влашћу. И стиче се утисак да многима то одговара и да имају озбиљне привилегије учествујући у издаји и самоуништењу сопствене државе. За све то имају широку подршку оних снага са Запада који су их ту инсталирали и рукоположили, па све поприма одлике врзиног кола у којем сви чекамо некакав расплет, а заправо смо сваким даном све ближи сопственом крају. То су, уосталом, потврдили и недавни локални избори у десет општина.
Све побуне и протести које су студенти једно време успешно оживели и водили показали су се као недовољни у судару са онима који су чврсто решени да овом народу и Србији трајно смрсе конце.
Пробудимо се, отрезнимо се, предузмимо нешто, што пре. Сваким даном све ће бити теже, а потом и прекасно. То никако не смемо дозволити. По цену свега.
Срђан Шкоро
