Током једног поподнева и вечери, на платоу испред Градске управе, није настајао само транспарент. Испред хладних, сивих зидова институције која предуго ћути, настајала је једна велика, жива и заједничка порука Панчева.
Наша сјајна уметница Тања припремила је основу за џиновски банер који ће панчевачки зборови у суботу, 23. маја, понети на Славију. Слоган је једноставан и снажан: СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ.
Али оно што се дешавало током поподнева и вечери било је много више од техничке припреме за један скуп. Свако огромно слово исцртано на овом платну било је подељено на мале коцкице. У њих су деца, грађани, пролазници и пријатељи уписивали своје поруке, цртеже, срца и наду. Те ситне коцкице постале су мале оазе слободе. Сваки потез фломастера био је потпис против апатије, ситна али непробојна одбрана од страха који нам се предуго намеће. Свако слово је добило свој јединствени рукопис, а свака коцкица свој пркосни глас.
Нема те машинерије која може да прекречи оно што дете нацрта из чистог срца, нити има тог система који може да ућутка град када одлучи да проговори кроз уметност и солидарност.
Уз музику, смех и ону посебну енергију која се појави само када људи раде нешто заједно и од срца, платно је полако постајало банер. А банер је постајао слика града који одбија да капитулира пред деценијским сивилом, пред аутократијом и криминалним системом који гута све пред собом. У земљи у којој се убиства дешавају усред бела дана на улицама, у елитним ресторанима, а крађа, отимање и безакоње попримају несагледиве размере, ове боје на платну нису биле само уметност. Биле су наш крик и директан отпор том мраку.
После неколико сати „напорног“ рада, када је десетак људи подигло тај огроман транспарент, призор је био заиста фасцинантан. То је био пркос исписан руком народа. То огромно платно је престало да буде транспарент. Постало је огледало у коме се видело Панчево какво одувек желимо: храбро, солидарно, нераскидиво повезано са младошћу ове земље.То је слика Панчева која се види издалека. Панчева које црта, пише, пева и не ћути.
Показали смо да се зидови не руше само буком и силом, већ и лепотом, заједништвом и одбијањем да будемо само неми посматрачи.
Обратите пажњу у суботу. Овај банер не може остати непримећен на Славији, јер он са собом носи топлину и снагу целог једног града.
Поносна сам на Тању, на децу и грађане. Поносна сам на своје дивне зборане. На Ољу чијој камери ништа не промиче, и на све оне којима није тешко да понесу овај терет слободе колико год пута буде требало. Панчево се пробудило, окупља се и расте.
Када кажемо да студенти побеђују, ми не скандирамо празну паролу. Ми сведочимо истини која тек долази. Јер град који чува своју младост, више нико не може држати у мраку.
У суботу, 23. маја, на Славију не носимо само платно. Носимо сате заједничког рада, промишљања, планирања, успона и падова, слику смеха, радости и стрепње.
Носимо наде наших суграђана и јасну поруку да Панчево чува и стоји уз своју младост. Сви већ знамо. Ипак…
СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ!
др Славица Плавшић
