Грудвање Бекуте

Гађање грудвама певачице Ане Бекуте у Чачку изазвало је силно узнемирење како код власти тако и код дела опозиције. Приведено је више особа за које је утврђено да су грудвали певачицу током њеног наступа за Српску Нову годину у Чачку које је мештане данима оковане ледом и без струје коштало више од 40 хиљада евра. Оправдан бес ојађеног и обесправљеног народа сручио се на певачицу која се
понела и занела као да живи на Марсу, а не у режији напредњака опљачканој Србији која урличе за правдом и слободом.

Заправо тај народ није ни гађао Бекуту, нити је њој звиждао, већ Вучићу који се камуфлирао испод певачицине сукње и његовим бахатим напредњацима који су све то организовали. Отуда и толико узнемирење међу политичарима власти и опозиције, јер знају шта им следи у сусрету са народом, а то им се ни мало не допада. Не бране они Бекуту већ себе.

Тако смо морали чути да су Вучића у пола три ујутру будили у Абу Дабију како би му пренели све страхоте којима је била изложена Бекута током свог добро плаћеног наступа. Лично ју је позвао председник да јој се захвали на одлучности и храбрости. Одлучности да концерт настави певајући из оближњег комбија и ваљда храбрости да у гладној Србији прими тако високи хонорар. Или је одлучност и храброст показала што је са бине позивала полицију да склони окупљени народ који не жели да је слуша и гледа.

Вучића нису наравно будили због покушаја убиства и тешког рањавања двојице Срба из Дечана. Нити је било његове реакције око тога. Ко вели Косово и Метохију сам предао, али бранићу Бекуту од грудви снега, јер то сутра може да прерасте у лавину уколико се одмах не сасече у корену.

И кренула су привођења под образложењем да нису у питању грудве већ леденице. Министар полиције је чак хвалио Бекуту како је одржала час из морала неуком народу из Чачка питајући их имате ли ви мајке, сестре, баке, вичући им – срам вас било! Реч је о истој оној Бекути која је годинама са Дачићевим партијским другом Мркоњићем јавно проповедала бигамију, иначе, званично законом забрањену у Србији. Да не
причамо да је рођено дете оставила у дому како би гањала каријеру.

Испоставља се да је у Србији већи проблем ако направите грудву и гађате неког него ако правите и дилујете дрогу. Бело је и једно и друго, али из грудве може да испадне и нека леденица која је за власт опаснија од сваког пиштоља или штангле којима су месецима били опремљени Вучићеви Ћацији утерујући страх у кости сваком пролазнику.

Вучић је за хероје већ прогласио све оне насилнике који су бесомучно тукли и нападали студенте и грађане, а једној студенткињи сломили вилицу због чега је између осталог и пала влада на челу са формалним председником СНС. Тада није било битно што је у питању девојка, жена, јер је то блокадерка, а према њима су сва средства дозвољена. Жена је само Бекута испод чије сукње Вучић покушава да се сакрије заједно са целом владајућом булументом. Међутим, та њена сукња, нажалост, није довољно велика да прикрије све ужасе којима нас власт засипа сваки дан. Посебно што би ту да се свију и уберу неки незаслужени поен и појединци из опозиције.

Можда је за све, ипак, крив црвен конац око струка или чињеница да певачица није рођена да живи сама. Како год, ову власт, оличену у црвено – црној коалицији не може да спасе ни најављени ракетни штит око Србије, а камоли сукња певачице испод које покушавају упорно да се сакрију.

Грудва је направљена. И то у Чачку. Паника у владајућим круговима је очигледна. Ако им је Бекута једини мелем за страх нек се добро намажу, јер оно што следи ни Крлеуша, ни шлихтање код Амиџића у емисији, ни редован боравак на колегијуму Информера, не могу да ублаже.

Грудву кад се закотрља нико зауставио није.

Срђан Шкоро

Srđan Škoro

Родио сам се 17. маја 1963. године у Београду, где сам се и школовао. Магистар сам историјских наука са пријављеним докторатом. За новине пишем од своје 14 године. У новинарству сам прошао буквално све, од новинара, преко уредника, до главног уредника. Опробао сам се и као радио новинар.

Аутор сам књига “Вучић и цензура” (два издања) и “Побуна” којима није било дозвољено да буду у слободној продаји. Одслужио сам војни рок 1981. године у Алексинцу. Нисам осуђиван. Ожењен. Не припадам ниједној политичкој странци, ни терористичкој организацији. Већ годинама сам на Бироу за незапослене и питам се докле ће ту да ме трпе још.

Борбу против Вучићевог режима и свих његових слугу и помагача схватам као морално, а не идеолошко питање. Ћутање на све оно што нам се догађа у друштву и држави доживљавам као издају. Увек сам се борио о свом трошку и на сопствену штету. Ментална хигијена и истински отклон од ове и овакве власти је нешто што посебно ценим.


Моја биографија још се пише и чека прави епилог.