Била је то друга утакмица у квалификацијама за Катар, гост је била Португалија. Србија је губила 2:0 на полувремену, завршило се 2:2 после фуриозне игре у наставку. Када се све подвуче, резултат – сјајан, пише Моззарт спорт.
Само је Драган Стојковић, тада нови селектор репрезентације Србије, медијима после утакмице рекао:
“Ако сте ви сви задовољни, ја онако… Да не увредим Португалију, али баш сам очекивао да победимо”.
Та доза ароганције била је у том моменту симпатична. Пријала је чак и играчима промена, да их води човек којем ни такав резултат није довољан. Јер, није било прошло много времена од када је Португалија на истом том стадиону прегазила Србију са 4:1. А, онда одједном ни 2:2 није довољно добро него је – онако. Пуца се на високо. Добро звучи. На крају је и имало ефекта. Сећамо се сви како је уследило после тога “како евентуално да идемо у Катар?”
И тамо на Мундијалу кренуло се жестоко са порукама да ни Бразилци немају крила, да не могу да лете и тако редом. Завршило се крахом у групи. И после тога нешто се променило у сваком сегменту код Драгана Стојковића. Колико је Србија почела одједном другачије да игра, то смо већ апсолвирали. Али, дошли смо дотле да је четири године касније селектору све – за задовољство. Нема ником ништа да замери. Ни играчима, а поготово не себи. Јер, не види ни због чега би.
Критеријуми су пали испод сваке мере и сад већ све то озбиљно пара уши. За неуспех на Европском првенству у Немачкој Стојковић и даље сматра и понавља да је све било како треба, само је недостајао један гол и ништа више. Некако Пиксију увек фали само тај један гол и ништа више… И против Камеруна на Мундијалу и против Шпаније у Лиги нација и против Данске на Европском првенству и у Лиги нација и синоћ у Тирани. Изгледа да је све друго како треба.
После таличних 1:1 у Бечу са Аустријом, где Србија поготово у првом полувремену није постојала на терену и где је Предраг Рајковић чудесним одбранама спречио пораз, а Лазар Самарџић шутем са дистанце погодио за изједначење, оценио је:
“Оно што ме радује је то што се нисмо предавали, рекао сам им на полувремену да будемо стрпљиви, на крају смо и дали гол. Резултат који је добар, сами у Београду одлучујемо о себи”. Дакле, нигде ни трунке критике и самокритике.
И на концу – Албанија. Дан пре меча надахњујући:
“Дошли смо у Тирану да победимо, нисмо дошли по нерешено. Урадићемо све да дођемо до три бода”.
Урадили на крају нисмо ништа. Нисмо ни пробали. Једна добра шанса, али одбрањени Петровићев одбрањени пенал спасао је Орлове да не крену у квалификације из “минуса”. Меч без голова, без игре, без идеје… А, опет, Стојковић је задовољан.
“Није вам се свидела игра? Онда нађите другог селектора”, поручио је Пикси новинарима после утакмице.
Након тога додао:
“Ми смо показали карактер, а формацијом смо показали да смо дошли по победу. Нисмо се уплашили атмосфере која је била фантастична. Кад сагледам све, мислим да је наш бод слађи”.
Бод у Тирани са једном шансом за гол и “милион” пасова уназад, са игром без ризика и после свега – слађи бод. Где нестаде она бескомпромисна игра на победу, да нисмо дошли по нерешено, где нестаде оно “онако” после 2:2 са Португалијом…
Текст: Моззарт спорт
