Bila je to druga utakmica u kvalifikacijama za Katar, gost je bila Portugalija. Srbija je gubila 2:0 na poluvremenu, završilo se 2:2 posle furiozne igre u nastavku. Kada se sve podvuče, rezultat – sjajan, piše Mozzart sport.
Samo je Dragan Stojković, tada novi selektor reprezentacije Srbije, medijima posle utakmice rekao:
“Ako ste vi svi zadovoljni, ja onako… Da ne uvredim Portugaliju, ali baš sam očekivao da pobedimo”.
Ta doza arogancije bila je u tom momentu simpatična. Prijala je čak i igračima promena, da ih vodi čovek kojem ni takav rezultat nije dovoljan. Jer, nije bilo prošlo mnogo vremena od kada je Portugalija na istom tom stadionu pregazila Srbiju sa 4:1. A, onda odjednom ni 2:2 nije dovoljno dobro nego je – onako. Puca se na visoko. Dobro zvuči. Na kraju je i imalo efekta. Sećamo se svi kako je usledilo posle toga “kako eventualno da idemo u Katar?”
I tamo na Mundijalu krenulo se žestoko sa porukama da ni Brazilci nemaju krila, da ne mogu da lete i tako redom. Završilo se krahom u grupi. I posle toga nešto se promenilo u svakom segmentu kod Dragana Stojkovića. Koliko je Srbija počela odjednom drugačije da igra, to smo već apsolvirali. Ali, došli smo dotle da je četiri godine kasnije selektoru sve – za zadovoljstvo. Nema nikom ništa da zameri. Ni igračima, a pogotovo ne sebi. Jer, ne vidi ni zbog čega bi.
Kriterijumi su pali ispod svake mere i sad već sve to ozbiljno para uši. Za neuspeh na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj Stojković i dalje smatra i ponavlja da je sve bilo kako treba, samo je nedostajao jedan gol i ništa više. Nekako Piksiju uvek fali samo taj jedan gol i ništa više… I protiv Kameruna na Mundijalu i protiv Španije u Ligi nacija i protiv Danske na Evropskom prvenstvu i u Ligi nacija i sinoć u Tirani. Izgleda da je sve drugo kako treba.
Posle taličnih 1:1 u Beču sa Austrijom, gde Srbija pogotovo u prvom poluvremenu nije postojala na terenu i gde je Predrag Rajković čudesnim odbranama sprečio poraz, a Lazar Samardžić šutem sa distance pogodio za izjednačenje, ocenio je:
“Ono što me raduje je to što se nismo predavali, rekao sam im na poluvremenu da budemo strpljivi, na kraju smo i dali gol. Rezultat koji je dobar, sami u Beogradu odlučujemo o sebi”. Dakle, nigde ni trunke kritike i samokritike.
I na koncu – Albanija. Dan pre meča nadahnjujući:
“Došli smo u Tiranu da pobedimo, nismo došli po nerešeno. Uradićemo sve da dođemo do tri boda”.
Uradili na kraju nismo ništa. Nismo ni probali. Jedna dobra šansa, ali odbranjeni Petrovićev odbranjeni penal spasao je Orlove da ne krenu u kvalifikacije iz “minusa”. Meč bez golova, bez igre, bez ideje… A, opet, Stojković je zadovoljan.
“Nije vam se svidela igra? Onda nađite drugog selektora”, poručio je Piksi novinarima posle utakmice.
Nakon toga dodao:
“Mi smo pokazali karakter, a formacijom smo pokazali da smo došli po pobedu. Nismo se uplašili atmosfere koja je bila fantastična. Kad sagledam sve, mislim da je naš bod slađi”.
Bod u Tirani sa jednom šansom za gol i “milion” pasova unazad, sa igrom bez rizika i posle svega – slađi bod. Gde nestade ona beskompromisna igra na pobedu, da nismo došli po nerešeno, gde nestade ono “onako” posle 2:2 sa Portugalijom…
Tekst: Mozzart sport
