Специјална затворска болница Београд која се налази у Бачванској улици број 14, једина је затворска болница у Србији. То је установа затвореног типа која послује у склопу Министарства правде и нема везе са другим деловима здравственог система. У тој болници се од четврка, 16. маја, налази професорка социологије Марија Васић. У болницу је довежена из притворске једининице на Клиси, код Новог Сада, где је, након два месеца, сазнала да је притвор продужен на још месец дана, и њој и другим активистима који су ухапшени средином марта због сумње да су “планирали рушење државног система Србије и Александра Вучића.”
Оптужница је подигнута када су се у прорежимским медијима појавили тајно снимљени разговори. Оптужница за кривично дело је крајње нејасна и по тумачењу правника кривица заправо и не постоји јер нема кривичног дела.
Невино оптужена Марија Васић, када је сазнала за продужетак притвора, одлучила се на најрадикалнији могући чин. Ступила је у штрајк глађу и жеђу у уторак 13. маја.
“Милост не тражим и нећу вам је дати”, изјавила је тог дана храбра и пркосна Марија. Сви који је познају, знали су да мисли озбиљно и да је њена одлука дефинитивна и коначна. Нико и није покушао да је одговори, јер је то, када се ради о Марији, потпуно бесмислено.
Подржали су је њени ученици, средњошколци Јовине гимназије којима је предавала социологију и којима је била много више него наставник, као и колеге наставници Јовине гимназије. Марија се годинама бави друштвеним и политичким активизмом, а написала је и књиге о Новосадској рацији и Холокаусту. Та и таква Марија, храбра и часна, са чистом биографијом без мрља у каријери, нашла се утамничена у казамату као из Кафкиног процеса. У притворској једининици на Клиси, заједно са још шест младих активиста.
Потпуно је несхватљиво да у Европи, у Србији, у Новом Саду, граду који је престоница културе, који је онако “леп и уображен”, уопште постоји једно такво место, апсолутно нехумано и нецивилизацијско. Место, где не постоји ни минимум услова за боравак људи и које је за цивилизован свет неприхватљиво. Место где много људи борави у минималном неусловном простору и где их стенице немилосрдно нападају.
Марија зна да није крива и да не постоји други начин да то докаже, већ својом личном жртвом, свесном и промишљеном, угрожавајући свој живот и здравље.
Без хране се може издржати релативно дуго, али без воде се не може.
Већ довољно измучена двомесечним боравком у апсолутно нехуманим условима, Марија већ у четвртак 15. маја не може да хода ни да стоји, затим почиње отежано да говори и на крају почиње да губи свест. Затворски лекар одлучује да се Марија упућује на болничко лечење у Специјалну затворску болницу, Београд, Бачванска 14.
Тог дана су први пут, после два месеца дозволили да је супруг посети на кратко.
Наредних неколико сати, Марији се губи сваки траг. Из притвора је одвежена, у затворску болницу није стигла!? Син је чак њен нестанак пријавио МУП-у Нови Сад. Испоставило се касније, да је то време провела у КБЦ Војводина, где је бар мало опорављена, како би могла да издржи пут до Београда.
Зашто није лечење започето у некој од здравствених установа у Новом Саду, као што је то био случај са Гораном Весићем и неким другим притвореницима који су нападали и повређивали студенте.
Зашто за Марију важе другачија правила и зашто се власти понашају према њој и њеној породици тако окрутно и нехумано?
Зар је једна професорка социологије толико страшан државни непријатељ!? Или се просто њу изабрали као корисну жртву, да се покаже како ће проћи сви који се успротиве владавини и режиму Александра Вучића.
Недеља, 18. мај 2025. Породица, адвокати, јавност… већ трећи дан немају никакву информацију о здравственом стању професорке Марије Васић. Не знамо ни да ли је жива!? Син се на сваких неколико сати оглашава и обавештава забринуту јавност да о својој мајци нема никаквих информација, и поред обраћања адвоката и захтева да се добије увид у медицинску документацију, на шта по закону најближа породица има права.
Александре Вучићу, Ви одлучујете о свему у овој држави. Да ли сте свесни да сте управо Ви одговорни за живот ове жене? Да ли сте свесни да ћете пред свим судовима овог света одговарати за политичко убиство у Србији? Добро знате да Вам то није у интересу. Свесни сте ваљда да Вам је рејтинг озбиљно опао. Надамо се да се не заносите идејом да сте моћни државник једне моћне земље као што је Русија, па да смете да се према својим противницима понашате тако сурово и окрутно!?
Тражимо да се проферсорка Марија Васић хитно пребаци у неки од КБЦ у Београду где би имала адекватно лечење мултидисциплинарног тима лекара и да породица, њени адвокати и јавност редовно добијају информације о њеном здравственом стању, наравно поштујући њену приватност и права пацијента по закону. На званичном сајту ове болнице је јасно наведено да:
“Болеснике са тешким соматским обољењима којима је неопходно високоспецијализовано лечење или операција, ова установа упућује у градске здравствене установе где организује њихово чување”
Подршку Марији Васић као и свим притвореним активистима пружа породица, адвокатски тимови, грађани. Подршка стиже и од стране европских званичника којима коначно постаје јасно да, Србију, као европску државу, аутократски систем владавине Александра Вучића враћа негде ка средини двадесетог века.
У Србији се коначно јавила побуна. Започели су је студенти с и пробудили народ. Дали су нам нову веру и наду да су промене могуће и извесне. Зато морамо сви да се пробудимо и активирамо.
Марији Васић поручујемо да дубоко поштујемо њену личну жртву и огромну храброст да чак и животом плати своју слободу. Ипак, Марија је потребна себи, својој породици и свима нама, као симбол храбрости и бескомпромисне борбе за слободу.
Опорави се Марија и настави своју борбу још жешће и јаче.
Сада ниси сама са својом породицом. Сада се много људи бори за себе, за тебе и све утамничене активисте.
Пошто је живот борба, устани Марија и бори се.
Победићеш! Победићемо заједно.
Др Славица Плавшић
