Specijalna zatvorska bolnica Beograd koja se nalazi u Bačvanskoj ulici broj 14, jedina je zatvorska bolnica u Srbiji. To je ustanova zatvorenog tipa koja posluje u sklopu Ministarstva pravde i nema veze sa drugim delovima zdravstvenog sistema. U toj bolnici se od četvrka, 16. maja, nalazi profesorka sociologije Marija Vasić. U bolnicu je dovežena iz pritvorske jedininice na Klisi, kod Novog Sada, gde je, nakon dva meseca, saznala da je pritvor produžen na još mesec dana, i njoj i drugim aktivistima koji su uhapšeni sredinom marta zbog sumnje da su “planirali rušenje državnog sistema Srbije i Aleksandra Vučića.”
Optužnica je podignuta kada su se u prorežimskim medijima pojavili tajno snimljeni razgovori. Optužnica za krivično delo je krajnje nejasna i po tumačenju pravnika krivica zapravo i ne postoji jer nema krivičnog dela.
Nevino optužena Marija Vasić, kada je saznala za produžetak pritvora, odlučila se na najradikalniji mogući čin. Stupila je u štrajk glađu i žeđu u utorak 13. maja.
“Milost ne tražim i neću vam je dati”, izjavila je tog dana hrabra i prkosna Marija. Svi koji je poznaju, znali su da misli ozbiljno i da je njena odluka definitivna i konačna. Niko i nije pokušao da je odgovori, jer je to, kada se radi o Mariji, potpuno besmisleno.
Podržali su je njeni učenici, srednjoškolci Jovine gimnazije kojima je predavala sociologiju i kojima je bila mnogo više nego nastavnik, kao i kolege nastavnici Jovine gimnazije. Marija se godinama bavi društvenim i političkim aktivizmom, a napisala je i knjige o Novosadskoj raciji i Holokaustu. Ta i takva Marija, hrabra i časna, sa čistom biografijom bez mrlja u karijeri, našla se utamničena u kazamatu kao iz Kafkinog procesa. U pritvorskoj jedininici na Klisi, zajedno sa još šest mladih aktivista.
Potpuno je neshvatljivo da u Evropi, u Srbiji, u Novom Sadu, gradu koji je prestonica kulture, koji je onako “lep i uobražen”, uopšte postoji jedno takvo mesto, apsolutno nehumano i necivilizacijsko. Mesto, gde ne postoji ni minimum uslova za boravak ljudi i koje je za civilizovan svet neprihvatljivo. Mesto gde mnogo ljudi boravi u minimalnom neuslovnom prostoru i gde ih stenice nemilosrdno napadaju.
Marija zna da nije kriva i da ne postoji drugi način da to dokaže, već svojom ličnom žrtvom, svesnom i promišljenom, ugrožavajući svoj život i zdravlje.
Bez hrane se može izdržati relativno dugo, ali bez vode se ne može.
Već dovoljno izmučena dvomesečnim boravkom u apsolutno nehumanim uslovima, Marija već u četvrtak 15. maja ne može da hoda ni da stoji, zatim počinje otežano da govori i na kraju počinje da gubi svest. Zatvorski lekar odlučuje da se Marija upućuje na bolničko lečenje u Specijalnu zatvorsku bolnicu, Beograd, Bačvanska 14.
Tog dana su prvi put, posle dva meseca dozvolili da je suprug poseti na kratko.
Narednih nekoliko sati, Mariji se gubi svaki trag. Iz pritvora je odvežena, u zatvorsku bolnicu nije stigla!? Sin je čak njen nestanak prijavio MUP-u Novi Sad. Ispostavilo se kasnije, da je to vreme provela u KBC Vojvodina, gde je bar malo oporavljena, kako bi mogla da izdrži put do Beograda.
Zašto nije lečenje započeto u nekoj od zdravstvenih ustanova u Novom Sadu, kao što je to bio slučaj sa Goranom Vesićem i nekim drugim pritvorenicima koji su napadali i povređivali studente.
Zašto za Mariju važe drugačija pravila i zašto se vlasti ponašaju prema njoj i njenoj porodici tako okrutno i nehumano?
Zar je jedna profesorka sociologije toliko strašan državni neprijatelj!? Ili se prosto nju izabrali kao korisnu žrtvu, da se pokaže kako će proći svi koji se usprotive vladavini i režimu Aleksandra Vučića.
Nedelja, 18. maj 2025. Porodica, advokati, javnost… već treći dan nemaju nikakvu informaciju o zdravstvenom stanju profesorke Marije Vasić. Ne znamo ni da li je živa!? Sin se na svakih nekoliko sati oglašava i obaveštava zabrinutu javnost da o svojoj majci nema nikakvih informacija, i pored obraćanja advokata i zahteva da se dobije uvid u medicinsku dokumentaciju, na šta po zakonu najbliža porodica ima prava.
Aleksandre Vučiću, Vi odlučujete o svemu u ovoj državi. Da li ste svesni da ste upravo Vi odgovorni za život ove žene? Da li ste svesni da ćete pred svim sudovima ovog sveta odgovarati za političko ubistvo u Srbiji? Dobro znate da Vam to nije u interesu. Svesni ste valjda da Vam je rejting ozbiljno opao. Nadamo se da se ne zanosite idejom da ste moćni državnik jedne moćne zemlje kao što je Rusija, pa da smete da se prema svojim protivnicima ponašate tako surovo i okrutno!?
Tražimo da se profersorka Marija Vasić hitno prebaci u neki od KBC u Beogradu gde bi imala adekvatno lečenje multidisciplinarnog tima lekara i da porodica, njeni advokati i javnost redovno dobijaju informacije o njenom zdravstvenom stanju, naravno poštujući njenu privatnost i prava pacijenta po zakonu. Na zvaničnom sajtu ove bolnice je jasno navedeno da:
“Bolesnike sa teškim somatskim oboljenjima kojima je neophodno visokospecijalizovano lečenje ili operacija, ova ustanova upućuje u gradske zdravstvene ustanove gde organizuje njihovo čuvanje”
Podršku Mariji Vasić kao i svim pritvorenim aktivistima pruža porodica, advokatski timovi, građani. Podrška stiže i od strane evropskih zvaničnika kojima konačno postaje jasno da, Srbiju, kao evropsku državu, autokratski sistem vladavine Aleksandra Vučića vraća negde ka sredini dvadesetog veka.
U Srbiji se konačno javila pobuna. Započeli su je studenti s i probudili narod. Dali su nam novu veru i nadu da su promene moguće i izvesne. Zato moramo svi da se probudimo i aktiviramo.
Mariji Vasić poručujemo da duboko poštujemo njenu ličnu žrtvu i ogromnu hrabrost da čak i životom plati svoju slobodu. Ipak, Marija je potrebna sebi, svojoj porodici i svima nama, kao simbol hrabrosti i beskompromisne borbe za slobodu.
Oporavi se Marija i nastavi svoju borbu još žešće i jače.
Sada nisi sama sa svojom porodicom. Sada se mnogo ljudi bori za sebe, za tebe i sve utamničene aktiviste.
Pošto je život borba, ustani Marija i bori se.
Pobedićeš! Pobedićemo zajedno.
Dr Slavica Plavšić
