Kako „reče“ Šekspir: „Đavo citira Sveto pismo kada mu to odgovara.“ Prisetio sam se tog upečatljivog osvrta na besramno ljudsko licemerje, dok sam čitavo vest o friškom opozicionom delovanju srpskog političkog prevaranta, jednako negativnog kao što je na pozitivan način veliki citirani engleski pisac.

Mediji bliski SNS „opoziciji“ – pišem pod navodnicima jer iako je Vučić izgubio izbore još u „tehničkom mandatu“ njegovi drže vlast – izvestili su sa svojom degutantnom patetikom da je bivši predsednik zapevao sa Anom Bekutom. Ni manje, ni više već: „Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo, ko da mi otme iz moje duše Kosovo“.

To je – posle veleizdaje koju je počinio – beskrajno dvolično, kao da je nacistički vrh, recimo 1943. godine dok je uništavao Jevreje u logorima smrti, pevao poznatu jevrejsku narodnu pesmu „Hava nagila“. Na putu da do toga pre ili kasnije stigne, ne daj Bože, bio bi i vrh Studenske liste, ako se desi ono što neki ljudi sada drsko predlažu dolazećoj vlasti.

Svi znamo šta se desilo sa Alta bankom. Ta firma, gotovo sigurno, u posrednom vlasništvu braće Vučić (kako drugačije objasniti da pre 2012. mali, skoro pa mikro biznismen Macura, do 2026. postane vlasnik imperije vredne više milijardi evra), gurnuta je u stečaj.

Nema sumnje da je u vezi sa njom bilo ko zna sve čega lošeg, ali logičnije je bilo da se u nju prvo uvede prinudna uprava (i tako suspenduju vlasnička i pređašnja upravljačka prava onih koji ih ne zaslužuju), pa onda da se u sledećoj fazi, ako je neophodno, ide u stečaj.

Tako bi bila izbegnuta panika u vezi sa bankom i bolje zaštićeni interesi „običnih“ ulagača (građana koji su preko nje prodavali ili kupovali stanove, ruskih ulagača, štediša koji nisu deo SNS crne ekipe koja je i tako pre stečaja uspela da povuče novac). Uz to, a ništa manje važno od rečenog, ne bi po automatizmu bila ugrožena celokupna Alta grupacija. Ipak, sve je krenulo u lošem pravcu. Narodna banka Srbije je, iz razloka koji mora da se rasvetli, posegnula za sekirom a ne za skalpelom.

Jedna stvar je, i to potpuno podržavam, da se preispitaju gotovo sigurno nelegalni vlasnički koreni koje ona ima (npr. kroz nacionalizaciju, oduzimanje kriminalno stečene imovine ili na neki drugi način), a drugo je da se upropasti firma koja poseduje između ostalog maloprodajnu mrežu koju čine Merkator, Roda, Idea (objedinjeni su u Merkator S).

Tu mrežu supermarketa donedavno su posedovali Hrvati, a početkom ove godine, i to kako i vrapci na grani dobro znaju, pod snažnim pritiskom srpskih državnih struktura, oni su ih prodali Davoru Macuri tj. jednoj njegovoj firmi koja se zove Alta retail.

Nema sumnje da režim takvu operaciju nije radio usled „ekonomskog patriotizma“. Kao i uvek, i tu su u pozadini zasigurno bile njegove pljačkaške namere. Međutim, za Srbiju je svakako dobro da se oslobađa hrvatske postmoderne okupacije u svim mogućim sferama, od ekonomije do kulture. Otuda, iako je poželjno srušiti Vučićevu kartel piramidu uključujući i posedovanje velikog dela naše privrede, nepoželjno je omogućiti Hrvatima da nastave gde su bili prinuđeni da stanu.

Baš to sada predlažu neki naši ekonomski „eksperti“. Da pomenem Ivanu Matić,  kako se obično za nju kaže, stručnjaka za restrukturiranje kompanija, inače od 2013. do 2015. godine, pod SNS režimom, direktorke za svaku vlast vitalno važne Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).

„Najbolje je“ – kako tvrdi – kako bi Idea, Roda i Merkator, nastavili da privređuju, a njihovi radnici ne bi izgubili posao, „poništiti ugovor kojim je Davor Macura kupio vlasnički udeo u ovoj kompaniji od hrvatske Fortenove“. Hrvati bi tako dobili natrag 40 miliona evra ali bi povratili vlasništvo nad onim što su prodali.

Koješta! Već mesecima Beograd i Zagreb bruje da je čitava stvar mnogo kompleksnija te da se ne radi samo o tom novcu. Pavao Vujnovac, moćni vlasnik hrvatske kompanije, nije neko ko bi tek tako i za tu svotu, čak i pod pritiskom, prepustio Rodu, Merkator i Ideu.

Nešto mnogo veće se, gotovo sigurno, valjalo iza brega, a sada to „puj pike ne važi“, vrati tek zvaničnu svotu i ponovo sedne u srpski maloprodajni tron. Nije nego, čak i da se samo radi o novcu, a tim pre što su stvari (geo)politički mnogo složenije!

Kada bi se to desilo pošto Studentska lista preuzme vlast, ne bi je ni Sava i Dunav zajedno oprali od blata starih SNS optužbi da iza nje, makar delimično, stoje razni hrvatski centri moći. Ona nije kriva za ono što se do sada desilo Alta banci ali bi bila potpuno odgovorno za crni nastavak priče.

Dovoljno je reći to da je Pavao Vujnovac blizak HDZ-u, a da je hrvatski „prijatelj studenata“ Aleksandar Maršavelski, izabran u Veće za građanski nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija Hrvatske, između ostalog, i glasovima te partije.

Radilo se o širem političkom dogovoru, čiji je deo bio i on. I nema veze što je često, površno gledano, bio kritičan prema HDZ-u. Od interpretacije ratova za jugoslovensko nasleđe do obavljanja pravnih i propagandnih poslova, i te kako je uvek na liniji hrvatske zvanične politike. Kod naših komšija se, uz sva unutrašnja neslaganja, zna šta je nacionalni interes, kako ekonomski tako i politički, i tu nema bitnih individualnih odstupanja.

Lično sam uveren da to ne znači da iza Studentske liste stoje Hrvati, Nemci ili bilo ko drugi, što ne znači da neki faktori na njoj ili oko nje, ne šuruju sa tim ili drugim strancima koji poslovično nisu naklonjeni Srbima. A da se ne lažemo, Hrvati – ko god bio na vlasti kod njih ili kod nas – to ponajpre nisu. Oni su nam, teško je to negirati a delovati normalno – uljudno rečeno – strateški regionalni oponenti!

S druge strane, Studentska lista se – njen program je oko toga eksplicitno jasan – zalaže za doslednu, na pragmatičnim osnovama utemeljenu, zaštitu srpskih  nacionalnih interesa, od teritorijalnog integriteta naše države, preko identitetskih pitanja, do ekonomske sfere.

U skladu sa tim nema ni trunke dileme da je dužna da onemogući bilo kakve zakulisne igre u prilog revitalizacije hrvatske uloge u privrednim i drugim tokovima Srbije. Ne radi se tu, da to ponovim, samo o ekonomiji, mada je i ona sama po sebi od ogromnog značaja.

Od nove vlasti se stoga očekuje da reformiše Vučićev truli i toksični sistem, ali da ne eliminiše i ponešto pozitivno što su stari vlastodršci iz svojih ličnih računa uradili. Tu zasigurno spada potiskivanje hrvatskog privrednog ali i kulturnog te medijskog uticaja u Srbiji. Patriotsko krilo SL za to mora da se izbori, a ako mu je potrebna podrška, i da radi toga apeluje na građanstvo Srbije koje je odbacilo Vučića ne samo zbog kriminala i autokratije, već i izdaje.

Srpski narod definitivno želi preporod naše države na nacionalnim osnovama; nikako ne njenu dodatnu degradaciju. Kada bi se to, makar i iz nehata – dok se nova vlast ne konsoliduje baveći se drugim poslovima, a hrvatski lobisti planski guraju svoje – dogodilo npr. u vezi sa pomenutim kompanijama, počelo bi trasiranje puta sličnog onome kojim je Vučić od radikalskog zaklinjanja u Srpstvo stigao do dna moralne provalije!

Da se to ne bi desilo zbog nesnalaženja većine na Studentskoj listi, te zlonamernog delovanja nekih njenih segmenata i eksternih promotera hrvatskih ili drugih inostranih interesa, patriotska javnost sada odlučno mora da insistira na stavu: DA pravdi ali NE njenoj zloupotrebi kako bi Hrvati u lovu u mutnom ponovo upecali Merkator, Rodu i Ideu.

Tako se pomaže i našoj državi da ne bude dodatno oslabljena, ali i zdravom delu nove vlasti da ne bude osramoćen tako što bi mnogi pomislili nešto slično parafrazi citata sa početka teksta: „Đavo je pisao program SL i zagovarao stvari koje gode narodu samo da bi se dočepao vlasti“! To što su mnogi, zgađeni nedelima SNS bande, glasali za SL, ne znači da pažljivo ne gledaju šta će njeni predstavnici raditi te da će u skladu sa tim reagovati. Srbija se oslobodila iracionalnog straha od autoriteta vladajućih struktura ko god ih činio!

Dragomir Anđelković