Како „рече“ Шекспир: „Ђаво цитира Свето писмо када му то одговара.“ Присетио сам се тог упечатљивог осврта на бесрамно људско лицемерје, док сам читаво вест о фришком опозиционом деловању српског политичког преваранта, једнако негативног као што је на позитиван начин велики цитирани енглески писац.
Медији блиски СНС „опозицији“ – пишем под наводницима јер иако је Вучић изгубио изборе још у „техничком мандату“ његови држе власт – известили су са својом дегутантном патетиком да је бивши председник запевао са Аном Бекутом. Ни мање, ни више већ: „Куд год да кренем теби се враћам поново, ко да ми отме из моје душе Косово“.
То је – после велеиздаје коју је починио – бескрајно дволично, као да је нацистички врх, рецимо 1943. године док је уништавао Јевреје у логорима смрти, певао познату јеврејску народну песму „Хава нагила“. На путу да до тога пре или касније стигне, не дај Боже, био би и врх Студенске листе, ако се деси оно што неки људи сада дрско предлажу долазећој власти.
Сви знамо шта се десило са Алта банком. Та фирма, готово сигурно, у посредном власништву браће Вучић (како другачије објаснити да пре 2012. мали, скоро па микро бизнисмен Мацура, до 2026. постане власник империје вредне више милијарди евра), гурнута је у стечај.
Нема сумње да је у вези са њом било ко зна све чега лошег, али логичније је било да се у њу прво уведе принудна управа (и тако суспендују власничка и пређашња управљачка права оних који их не заслужују), па онда да се у следећој фази, ако је неопходно, иде у стечај.
Тако би била избегнута паника у вези са банком и боље заштићени интереси „обичних“ улагача (грађана који су преко ње продавали или куповали станове, руских улагача, штедиша који нису део СНС црне екипе која је и тако пре стечаја успела да повуче новац). Уз то, а ништа мање важно од реченог, не би по аутоматизму била угрожена целокупна Алта групација. Ипак, све је кренуло у лошем правцу. Народна банка Србије је, из разлока који мора да се расветли, посегнула за секиром а не за скалпелом.
Једна ствар је, и то потпуно подржавам, да се преиспитају готово сигурно нелегални власнички корени које она има (нпр. кроз национализацију, одузимање криминално стечене имовине или на неки други начин), а друго је да се упропасти фирма која поседује између осталог малопродајну мрежу коју чине Меркатор, Рода, Идеа (обједињени су у Меркатор С).
Ту мрежу супермаркета донедавно су поседовали Хрвати, а почетком ове године, и то како и врапци на грани добро знају, под снажним притиском српских државних структура, они су их продали Давору Мацури тј. једној његовој фирми која се зове Алта ретаил.
Нема сумње да режим такву операцију није радио услед „економског патриотизма“. Као и увек, и ту су у позадини засигурно биле његове пљачкашке намере. Међутим, за Србију је свакако добро да се ослобађа хрватске постмодерне окупације у свим могућим сферама, од економије до културе. Отуда, иако је пожељно срушити Вучићеву картел пирамиду укључујући и поседовање великог дела наше привреде, непожељно је омогућити Хрватима да наставе где су били принуђени да стану.
Баш то сада предлажу неки наши економски „експерти“. Да поменем Ивану Матић, како се обично за њу каже, стручњака за реструктурирање компанија, иначе од 2013. до 2015. године, под СНС режимом, директорке за сваку власт витално важне Агенције за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ).
„Најбоље је“ – како тврди – како би Идеа, Рода и Меркатор, наставили да привређују, а њихови радници не би изгубили посао, „поништити уговор којим је Давор Мацура купио власнички удео у овој компанији од хрватске Фортенове“. Хрвати би тако добили натраг 40 милиона евра али би повратили власништво над оним што су продали.
Којешта! Већ месецима Београд и Загреб брује да је читава ствар много комплекснија те да се не ради само о том новцу. Павао Вујновац, моћни власник хрватске компаније, није неко ко би тек тако и за ту своту, чак и под притиском, препустио Роду, Меркатор и Идеу.
Нешто много веће се, готово сигурно, ваљало иза брега, а сада то „пуј пике не важи“, врати тек званичну своту и поново седне у српски малопродајни трон. Није него, чак и да се само ради о новцу, а тим пре што су ствари (гео)политички много сложеније!
Када би се то десило пошто Студентска листа преузме власт, не би је ни Сава и Дунав заједно опрали од блата старих СНС оптужби да иза ње, макар делимично, стоје разни хрватски центри моћи. Она није крива за оно што се до сада десило Алта банци али би била потпуно одговорно за црни наставак приче.
Довољно је рећи то да је Павао Вујновац близак ХДЗ-у, а да је хрватски „пријатељ студената“ Александар Маршавелски, изабран у Веће за грађански надзор безбедносно-обавештајних агенција Хрватске, између осталог, и гласовима те партије.
Радило се о ширем политичком договору, чији је део био и он. И нема везе што је често, површно гледано, био критичан према ХДЗ-у. Од интерпретације ратова за југословенско наслеђе до обављања правних и пропагандних послова, и те како је увек на линији хрватске званичне политике. Код наших комшија се, уз сва унутрашња неслагања, зна шта је национални интерес, како економски тако и политички, и ту нема битних индивидуалних одступања.
Лично сам уверен да то не значи да иза Студентске листе стоје Хрвати, Немци или било ко други, што не значи да неки фактори на њој или око ње, не шурују са тим или другим странцима који пословично нису наклоњени Србима. А да се не лажемо, Хрвати – ко год био на власти код њих или код нас – то понајпре нису. Они су нам, тешко је то негирати а деловати нормално – уљудно речено – стратешки регионални опоненти!
С друге стране, Студентска листа се – њен програм је око тога експлицитно јасан – залаже за доследну, на прагматичним основама утемељену, заштиту српских националних интереса, од територијалног интегритета наше државе, преко идентитетских питања, до економске сфере.
У складу са тим нема ни трунке дилеме да је дужна да онемогући било какве закулисне игре у прилог ревитализације хрватске улоге у привредним и другим токовима Србије. Не ради се ту, да то поновим, само о економији, мада је и она сама по себи од огромног значаја.
Од нове власти се стога очекује да реформише Вучићев трули и токсични систем, али да не елиминише и понешто позитивно што су стари властодршци из својих личних рачуна урадили. Ту засигурно спада потискивање хрватског привредног али и културног те медијског утицаја у Србији. Патриотско крило СЛ за то мора да се избори, а ако му је потребна подршка, и да ради тога апелује на грађанство Србије које је одбацило Вучића не само због криминала и аутократије, већ и издаје.
Српски народ дефинитивно жели препород наше државе на националним основама; никако не њену додатну деградацију. Када би се то, макар и из нехата – док се нова власт не консолидује бавећи се другим пословима, а хрватски лобисти плански гурају своје – догодило нпр. у вези са поменутим компанијама, почело би трасирање пута сличног ономе којим је Вучић од радикалског заклињања у Српство стигао до дна моралне провалије!
Да се то не би десило због несналажења већине на Студентској листи, те злонамерног деловања неких њених сегмената и екстерних промотера хрватских или других иностраних интереса, патриотска јавност сада одлучно мора да инсистира на ставу: ДА правди али НЕ њеној злоупотреби како би Хрвати у лову у мутном поново упецали Меркатор, Роду и Идеу.
Тако се помаже и нашој држави да не буде додатно ослабљена, али и здравом делу нове власти да не буде осрамоћен тако што би многи помислили нешто слично парафрази цитата са почетка текста: „Ђаво је писао програм СЛ и заговарао ствари које годе народу само да би се дочепао власти“! То што су многи, згађени неделима СНС банде, гласали за СЛ, не значи да пажљиво не гледају шта ће њени представници радити те да ће у складу са тим реаговати. Србија се ослободила ирационалног страха од ауторитета владајућих структура ко год их чинио!
Драгомир Анђелковић
