Član Saveza energetičara Željko Marković rekao je da je dodatna licenca američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) mađarskom MOL-u , u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja važi do 28. februara 2027, korak ka rešavanju problema snabdevanja Srbije naftnim derivatima.

„Dozvola Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD kompanijama MOL i ‘MOL Serbia Investment Kft’ je korak ka rešavanju pitanja vlasništva u NIS-u i normalizaciji poslovanja te kompanije“, rekao je Marković.

On je naveo da NIS već dve godine, skoro svakog meseca, očekuje produženje licence za rad od OFAC-a, zbog toga što je SAD uvela sankcije Rusiji, kažnjavajući je za rat u Ukrajini, pa istiskuje i ruske firme iz vlasništva u Evropi.

Istakao je da dobijena licenca o kojoj je javnost izvestio MOL ne obuhvata okončanje transakcije koja bi rezultirala prestankom ruskog vlasništva i kontrole u NIS-u i da će za, eventualno konačno rešenje biti potrebno posebno odobrenje OFAC-a.

Zbog toga, kako je rekao treba biti oprezan, ali ta dozvola potvrđuje da postoji „određeni progres“ na putu ka konačnom rešenju vlasništva nad NIS-om.

Dodatna potvrda da „postoji taj proces“ je, prema njegovim rečima i saopštenje ministarke spoljnih poslova Mađarske Anite Orban da sve strane, misleći pri tom na mađarsku, rusku i srpsku stranu žele da završe pregovore o NIS-u do isteka roka, odnosno do 11. decembra do kada važi poslednja dozvola za rad NIS-a.

Govoreći o energetskoj situaciji u Srbiji Marković je rekao će električna energija 2027. morati da poskupi, a da za gas treba napraviti strategiju diversifikacije mreže snabdevanja.

Na pitanje kakvo je stanje u Elektroprivredi Srbije (EPS) i da li postoji opasnost od restrikcija električne energije u zimskom periodu, što je odgovorne u vlasti u tehničkom mandatu javno upitao predstavnik Studentske liste Stevan Cvetićanin, Marković je rekao da je uvoz u oktobru u proseku iznosio 26 odsto potrošnje.

„EPS je dnevno morao da izdvaja više od sedam miliona evra za uvoz električne energije. Tu električnu energiju plaćaju kupci, kako domaćinstva, tako i privreda, ali zbog nižih cena koje su ugovorene i visokih trenutnih cena na tržištu, procenjuje se da je EPS-u potrebno oko 300 miliona evra za kupovinu električne energije do kraja godine“, rekao je Marković.

Dodao je da je već nekoliko godina proizvodnja EPS-a u termoelektranama otežana, prvenstveno zbog velikih problema u eksploataciji i kvalitetu uglja na kopu „Kolubara“, ali i zbog starih termokapaciteta i čestih ispada termojedinica.

To je, prema njegovim rečima, u kombinaciji sa sušom, zbog koje je u drugoj polovini ove godine proizvodnja u hidro sektoru bila jako niska, ove godine rezultovalo činjenicom da proizvodnja EPS-a ne može da zadovolji domaću potrošnju.

Pored toga, kako je rekao, nizak vodostaj na Dunavu ometao je prolaz barži i uvoz uglja za EPS iz Indonezije, a reč je o, ne tako malim količinama, koje treba da nadomeste smanjenu proizvodnju domaćeg uglja.

„Poslovodstvo EPS-a moralo je da uradi rebalans plana poslovanja koga su odobrili Nadzorni odbor i Skupština akcionara i da se dodatno zaduži kreditom kako bi obezbedilo novac za kupovinu električne energije do kraja ove godine“, rekao Marković.

Istakao je da ukoliko takva situacija potraje i tokom naredne godine, a u međuvremenu se formira i nova vlada, jasno je da će ih ovaj problem sačekati i da će morati da obezbedi i dodatna sredstva, kako bi se izbegle eventualne redukcije električne energije.

„Verujem da nećemo doći u situaciju da se uvode redukcije isporuke električne energije, ali apelujem na građane i privredu da što racionalnije troše električnu energiju i da probamo da štednjom izbegnemo probleme u snabdevanju“, naveo je Marković.

Naglasio je da naredne godine očekuje poskupljenje električne energije i da kupci, koji se snabdevaju po komercijalnim cenama (privreda), to treba da imaju u vidu kada planiraju budžete.

Na pitanje da li treba pokušati da se sa Rusima sklopi dugoročni ugovor za snabdevanje gasom, kao što planira Studentska lista, Marković je rekao da je to kompleksno pitanje i da višegodišnji ugovor ne mora da automatski znači i najbolje rešenje za nabavku gasa.

„EU prema svojoj važećoj legislativi ima nameru da prekine sve isporuke gasa iz Rusije za svoje zemlje članice do 1. novembra 2027. Iako će tranzit gasa kroz zemlje članice EU biti i dalje omogućen za zemlje koje nisu članice EU, poput Srbije, ako ja dobro shvatam, mi se ne odričemo puta ka članstvu u EU, pa je izvesno da možemo u budućnosti očekivati i pritiske po pitanju snabdevanja gasom iz Rusije“, rekao je Marković.

Naveo je da se zbog toga i insistira na što većoj diversifikaciji pravaca snabdevanja gasom, kako bi se obezbedilo što više opcija.

Marković je istakao da što se tiče tehničkih mogućnosti, Srbija se i sada može snabdevati gasom koji ne dolazi iz pravca Rusije, gasovodom Balkanski tok, samo što bi taj gas bio višestruko skuplji od ruskog gasa.

„Ali treba imati na umu i da se cene gasa menjaju, da se u budućnosti te cene mogu smanjiti i da iz pravca Mađarske postoji mogućnost za sklapanje dugoročnog ugovora. Pored fiksiranih, višegodišnjih ugovora postoje i mogućnosti sklapanja okvirnih sporazuma koji manje obavezuju, kako bi se ostavila fleksibilnost da se pozicija Srbije optimizuje u skladu sa situacijom“, rekao je Marković.

Dodao je da bi zbog toga trebao temeljno analizirati stanje u gasnom sektoru i da bi bilo korisno da se dogovori nabavka gasa za prva tri kvartala iduće godine sa ugovorom koji je sličan sadašnjem, a da potom nova Vlada i resorno ministarstvo detaljno razrade strategiju za buduće ugovore.

Izvor: Beta