Dok se tri opozicione kolone – Studentska lista, Autentična desnica i Evropska Srbija – bez ikakvog smisla svađaju, režim sistematski radi kako bi presipanjem iz šupljeg u prazno, i na sto drugih manipulativnih načina, izvukao još koji procenat glasova te tako sebi olakšao definitvno pakovanje izbornog rezultata onako kako mu odgovara.
Uz centralnu politiku arenu, u kojoj se odvija krovno predizborno nadmetanje, postoji još i niz manjih, lokalnih koloseuma, u kojima se odigravaju ništa manje zanimljiva nadigravanja, koja nekada i nisu istog smera i intenziteta kao ona na ključnom bojištu.
Unutar glavnog izbornog kruga postoje mali kružići u kojima se neretko vrte drugačije priče nego što je ona središnja i pri tome se još odvijaju u suprotnom smeru.
Tako na ovim izborima, iako se na centralnom polju ne odigrava sukob između SNS-a i SPS-a – što je ranije uglavnom bio slučaj makar tako što su naprednjaci udarali po socijalistima a oni iako nisu uzvraćali, izbegavali su udarce i nastavljali po svome i kada se to nije dopadalo Vučiću – na lokalu i te kako ima okršaja, i, gle čuda, oni su pojačani u finišu kampanje.
Da se zapitamo zašto? Da li koalicioni partneri gube nerve i ne mogu više da se suzdrže od ispoljavanja animoziteta? Na prvi pogled deluje da je tako.
Kao što su za opoziciju kontraproduktivni međusobni sukobi (jer zbog njih Autentična desnica i Evropska Srbija mogu da potonu a Studentska lista gubi deo birača koji se kolebaju, i uz to rizikuje nestanak neophodnih partnera kako bi imala većinu u Parlamentu), čini se da isto važi i za blok vlasti. Međutim, nije baš tako.
U pitanju su drugačiji slučajevi. Kod opozicije svi gube, kod vlasti od svađe svi dobijaju!
U Srbiji je biračko telo dominantno (radi se o najmanje 80 posto građana) umereno ili naglašeno nacionalno politički orijentisano. O tome govore brojna istraživanja pulsa javnosti u vezi sa odnosom prema Kosovu, Republici Srpskoj, vojnoj neutralnosti, ratovima za jugoslovensko nasleđe, haškoj (ne)pravdi i njenoj laži o genocidu u Srebrenici.
Jedan nemali deo birača „staroradikalske“ i „slobističke“ provenijencije, u tom kontekstu iako ima negativan odnos prema onima koje smatra „žutima“ ili „dosmanlijama“ (a tu svrstava i veliki deo SL ali, u poslednju grupu, ponekada i NDSS kao naslednika DSS-a ), i te kako je razočaran aktuelnim režimom zbog onoga što im je jasno da je kosovska veleizdaja. Najvećim krivcem za nju smatraju Vučića, ali nije da nisu kivni i na Dačića i druge pripadnike vrha vlasti.
Kontrolisani, tako profilisani sukobi između SNS-a i SPS-a da ne budu u prvom planu ali da privuku pažnju dela pripadnika pomenute ciljne grupe, imaju za cilj da doprinesu da se oni ipak iz inata na kraju odluče da glasaju za SPS. Podvlači se u njihovim očima da naprednjaci i socijalisti nisu isto, uz nadu da će ti birači na kraju izabrati ono što im na političkoj sceni deluje kao „manje zlo“ umesto da rezignirano apstiniraju.
Rezultat toga za režim može da bude ne baš beznačajan. Nije isto da li će SPS imati nešto više od potrebnog broja glasova da pređe cenzus, recimo oko 4 posto koliko mu daju razne agencije, ili će na kraju njegov rezultat biti koji procenat iznad toga. U borbi na poene to bitno pojačava poziciju sadašnjeg vladajućeg bloka!
Njegovi stratezi očito o tome misle i planski usmeravaju procese u skladu sa tim. Daleko od toga da se prepuštaju sudbini. Opet, sa opozicione strane, sada kada smo na korak od pobede, ne radi se koordinisano; ne postupa se čak ni u duhu izreke „živi i pusti druge da žive“, tj. da se vodi ofanziva protiv režima makar uz međusobno ignorisanje ako ne i saradnju.
Umesto toga, uprkos elementarnoj političkoj logici i izbornoj matematici, i dalje se kontraproduktivno – direktno ili indirektno – razmenjuju udarci, čime se odmaže opštoj stvari.
Još ima vremena da se sa tim prestane i usmeri sva energija protiv Vučića. I to ne samo zbog izbornog rezultata već i za generisanje – uveren sam za neizbežnu postizbornu borbu za odbranu volje birača – potrebne kumulativne studentsko-opoziciono-građanske protesne energije! Ljudi, pamet u glave!
Dragomir Anđelković
