Deco, u ponedeljak je 5. oktobar. Nemojte to zaboraviti! Znam, i režim i država i nedopustivi deo društva sproveo je čitavu strategiju zaborava, simetrije i relativizacije u odnosu na ovaj datum, sa (zlom) namerom da od tog dana napravi samo datum, bez slova, bez boje, bez fusnote, bez sećanja. Nije i neće uspeti. To nije samo datum, to nije samo broj, to je prekretnica, to je sudbinsko prelamanje istorije jednog naroda, to je vrtoglavi zaokret i juriš, ali ne na nebo (na nebesku Srbiju poslali smo isuviše nevinih i Srba i neSrba), već uzemljenje, otrežnjenje i iskorak u novi vek.
Mi smo sa devedesetim raskrstili kao kada udovica skida crninu. Ostavili smo ambis iza nas, izranjavani, oskrnavljeni, izmasakrirani. Nismo ni slutili da će nas aveti tog ambisa stići koju godinu kasnije. Okrenuli smo leđa zlu misleću da je zlo pobeđeno, zaboravljajući da je čovekovo trajanje niz pobeda i poraza dobra i zla. Zapamtite, deco, ovde prošlost tvrdoglavo odbija da se povuče, pa nam se stalno vraća, nekad kao tragedija, nekada kao još veća tragedija. Neodgovorena pitanja iz prošlosti, postaju rebusi sadašnjosti i enigme budućnosti. Ne dozvolite da vas slaboumni opsenari vrte u kružnom toku istorije i potroše vam živote zarad svojih srebrenjaka. Ne dajte da vas opčine njihove titule, mantije ili činovi. Činite svoje greške, ne ponavljajte tuđe, jer greh je u ljudskoj prirodi, ali je istrajavanje u grehu satanino pomazanje.
Vašu generaciju krstila je ova pobuna. To kumstvo trajaće doživotno. Naš krstovdan bio je 5. oktobar. Jer mlad čovek zenit svoje mladosti dostigne onda kada na zelenu čoju sudbine stavi sve što ima i baci kockice u vazduh spreman da ili sve izgubi ili sve dobije.
Pobuna je jedini tvorac svetlosti,a ta svetlost može da se spozna samo kroz ljubav, slobodu i pesmu.(Breton) Naša buna trajala je jednu deceniju, krvavu, strašnu, jezivu. Znam, to što se čini da je svetlost proviđenja,može biti vatra pakla (Hugo). Verujte mi, naše namere su bile časne, drugi su od naših namera popločali put do pakla. Drugi će vas uveravati da je naš neuspeh bio udarac u zid, u kraj slepe ulice, da zbog toga ne treba više ni pokušavati buniti se, menjati, verovati, boriti se. Sve su učinili da buntovni srpski duh ili umanje ili ugase, da srpskog orla stave pod kukavičji kamen dok oluje ne prođu. Ne shvataju da je pored kulta stradanja i kulta mrtvih, kult bunta u Srba sakralizovan vekovima unazad.
Nije na vama da ispunjavate ono što je iznevereno, da završavate ono što je započeto, da nastavljate ono što je prekinuto.
Rušenje Vučića nije samo izborna pobeda, to je paljenje svetla da bismo videli gde smo, da se orjentišemo, da shvatimo dokle smo došli i kako naći izlaz iz prividnog bezizlaza. I kola kada se pokrenu, pored brujanja motora upale se svetla da bi se video put kojim treba poći.
Zato deco, ne zaboravite, jer oni protiv kojih se borite žele da zaboravite, ovog ponedeljka je 5. oktobar. Oktobar je mesec za pobede!
Aleksandar Dikić
