Početkom 20. veka, konkretno 1906. godine, u britanski političi rečnik ušao je jedan novi, vrlo zanimljivi termin. On glasi: backstabber.
Nastao je spajanjem imenice back (leđa) i glagola stab (zabosti, probosti).
Bukvalno značenje izraza je „onaj koji zabada u leđa“, a tako se u engleskom političkom jeziku (danas se reč koristi sa obe strane Atlantika) naziva podmukli, lažni saveznik, koji onome kome kao pomaže zapravo zabija nož u leđa.
Toga sam se setio dok sam slušao Aidu Ćorović – soroševsku NVO aktivistkinju okorelih srbofobnih stavova – koja kao gorljivo podržava Studentsku listu. Ona reče – i to tako upadljivo da je bilo jasno da će uz pomoć režimskih propagandnih mehanizama njena poruka naširoko da se čuje – da je jasno da ćemo posle Vučićevog pada sa vlasti, u narednih šest meseci, morati da progutamo gorku pilulu i pomirimo se sa (lažnom) nezavisnošću Kosova te da prihvatimo hašku priču o „genocidu“ u Srebrenici.
Ako je nešto – iz fanatizma ili dogovora sa evroatlantskim gospodarima SNS kvislinškog režima koji im efikasno obavlja prljave izdajničke poslove, služeći se fejk patriotskim kredibilitetom – pucanj u Studentsku listu i promene, onda je to navedeno ponašanje!
Od toga baš mnogo daleko nisu ni histerični napadi raznih propalih političara – koji se sada kače na studenski voz kako bi pokušali da se reanimiraju (ili naplate od onih koji, kao recimo Pajtić, imaju resurse a pokušavaju da uzurpiraju što veći deo očekivanih rezultata Studentske liste) – na opozicione partije koje izlaze na izbore, sa ciljem da one budu gurnute ispod cenzusa.
Ni jedno jedino istraživanje, uključujući i ona najnaklonjenija Studentskoj listi, ne pokazuju da može da dobije 50 posto glasova. Uz svu njenu popularnost daleko je od toga, što je neophodno da bi sama preuzela vlast.
Kako pokazuje argumentovana analiza mogućih glasačkih scenarija koju je napravio profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Pavlović, nema promena tj. rušenja Vučića i njegovog kartel režima, ako koalicije Autentična desnica i Evropska Srbija ne pređu cenzus. Udruživanje njihovih poslanika sa onima koje dobije studentska lista neophodno je da bi konačno došlo do promena!
Ono što je zdravorazumski jasno dobilo je tako i metodološki utemeljenu potvrdu. Otuda, crna propaganda koju protiv opozicionih koalicija neki vode – ne Studentska lista tj. oni koji su na njoj, već kao što rekoh razni činioci koji pokušavaju da joj se dodvore ili „omaste“ od režima koji ima korist od pnoga što rade, odnosno od drugih evroatlantskih kvislinga kojima i nije bitno da Vučić padne već da se oni kroz veliku kapiju vrate na političku scenu (otmicom što većeg dela poslanika SL posle izbora i pravljenjem svoje partije) – suštinski nije ništa manji pucanj u oslobođenje Srbije od onoga što radi Aida Ćorović!
Građani i Studentska lista toga moraju da budu svesni. Pametno bi bilo da se SL što pre od svih tih političkih lešinara (ili makar najglasnijih i kratkoročno najštetnijih od njih) ogradi. Da bismo oborili sa vlasti Vučićev opskurni režim, i to kako verujem tokom postizborne protesno-demokratske borbe, pre nego na samim izborima koje će pokušati da pokrade, potrebna nam je politička mudrost i istrajnost, a njoj razni „bekstaberi“ sigurno ne doprinose! Štaviše ugrožavaju demokratske promene!
Dragomir Anđelković
