Reče Vučić pre neki dan, i to sa zrnom ludila u očima, da sam u paketu sa Bakićem i Kokanovićem „nasilnik“ koji mu preti, te da bi se lako sa svom trojcom fizički obračuna da kojim slučajem nije „odgovoran građanin i funkcioner“. Kada poželi da takve „bitange“ kao što smo mi zgromi, on pomisli: „ne smeš to sebi da dozvoliš“.

Ovakva naklapana građanina Aleksandra Vučića su pre za psihijatrijsku nego političku analizu. Ipak, pošto se radi o bivšem predsedniku sa namerama da uskoro ponovo postane premijer, moram o tome da kažem koju reč. Jasno je, da krenem od toga, da ga je pre opisanog ispada nešto jako iznerviralo, a polazeći od toga da me je među prokaženima stavio na prvo mesto, malo sam izanalizirao šta bi to moglo da bude od onoga što sam prethodnih dana govorio ili pisao.

Siguran sam da se radi o svemu što sam izrekao povodom treće godišnjice krvavih dešavanja u Banjskoj (24. septembar 2023). Kada sam malo premotao film, povezao sam Vučićev napad sa prethodnom serijom telefonskih poziva od „dobronamernih“ poznanika, posle gostovanja na TV Nova S, gde sam govorio ono što ću sada ukratko ponoviti. Svi su me kao „prijateljski“ upozoravali da sam prešao crvenu liniju i dovodim sebe u opasnost. To zapravo znači da sam pogodio u središte mete i da je to našeg „kneza tame“ zabolelo.

Ukratko, rekao sam da sam uveren da je (1) on lično naredio „Operaciju Banjska“ (što kažu i drugi) i (2) da je ona namerno tako izvedena da propadne pa da posle toga albanske paravojne snage potpuno eliminišu svaku mogućnost za budući otpor Srba na severu Kosova te tamošnju našu populaciju dovedu u stanje totalne egzistencijalne ugroženosti (što nje uobičajena teza već oni koji kritikuju Vučića to rade zbog toga što se uopšte upustio u operaciju ili zato što je ona navodno bila loše pripremljena).

Da obrazložim prvu tvrdnju tj. da Vučić stoji iza svega:

• Lažni car Aleksandar odlučuje i o mnogo manjim stvarima, a taman posla da bi mogla da otpočne akcija kakva je sprovedena bez njegovog naređenja ili bar odobrenja (što se neretko tvrdi čak i u opozicionim medijima).
• Milan Radoičić je deo vrha SNS kartel-političkih struktura, kome je dodeljeno da bude na čelu paravojne mreže koja je na severu Kosova stvorena 2017. godine kada je, u okviru Vučićeve veleizdajničke aktivnosti, ukinuta zvanična srpska Civilna zaštita (vojno-policijska jedinica koja je branila neokupirani deo naše južne pokrajine). U pitanju je crni oružani mehanizam režima koji u celini „spontano“ može nešto da uradi taman kao i, recimo, zvanične specijalne jedinice. Tu se sve svodi na princip: naređenje – izvršenje.
• Radoičić nije samopožrtvovani monah već kako se to eufemistično kaže „kontroverzni biznismen“; takvi sebi ne stavljaju omču oko vrata. To što je pred našim organima napadno insistirao na tome da je samo on za sve kriv, zapravo znači da je dobio garancije da će biti nedodirljiv (a verovatno ima kompromitujući materijal za Aleka koji mu je sigurnosna kočnica), ako pokrije pravog nalogodavca.

Koja reč o drugoj tvrdnji tj. da se nije radilo o promašaju već o namernom guranju nekih ljudi u pogibiju (a drugih Srba u kosovsko-albanske kazamate):

• Posle predaje skoro svih pozicija naše države na severu Kosova (do 2017), Vučić je ohrabrio Srbe da se krajem 2022. godine povuku i iz kosovskih institucija koje su im po Ahtisarijevom planu obezbeđivale značajnu lokalnu samoupravu i proporcionalnu zastupljenost u policiji (u četiri severnokosovske opštine oni su bili oko 95 posto njenog sastava). Tako je prištinska okupacija severa Kosova, uz Vučićevu pomoć, postala potpuna, a sa strane dovedeni albanski policajci mogli su da skrivenim kamerama pokriju sve potencijalno rizične tačke (tako da je sukob snimljen, ali gle čuda ne i Radoičićeva volšebna evakuacija).
• Naredne, 2023. godine, u februaru i martu, Vučić usmeno prihvata Francusko-nemački plan o priznanju Kosova (i sve što uz to ide samo bez formalnog otvaranja ambasada).
• Pre formalizacije finalnog čina izdaje koji logično proizlazi iz načelnog prihvatanja pomenutog plana, ostalo je da se razmontira mehanizam srpske samoodbrane (što je od Vučića očito zatraženo i on je na to pristao). Kako kaže optužnica pravosuđa lažne kosovske države protiv procesiranih Srba – postojali su spiskovi boraca, organizaciona struktura, tajna skladišta oružja i vojne opreme. Da bi Vučić i Kurti otklonili mogućnost da u nekom momentu na „narodnom“ terenu – svakako ne na vrhu gde se nalazio Alekov izvršilac Radoičić – stvarno dođe do srpskog otpora, bilo je važno da se (a) Srbi preventivno navuku na akciju, (b) da ona bude traljava i (v) brzo slomljena, te (g) da ispadne legitimni povod za masovna hapšenja, pretrese, suđenja i pronalaženje skrivenih skladišta.
• Da je Kurti sve to pokrenuo bez jasnog povoda teško da ne bi, uz sve moguće međunarodne dvojne standarde, došlo do reakcije u svetu, jer bi direktno prekršio Ahtisarijev plan koji je ugrađen u tzv. Ustav Kosova, te bi započeo nešto što deluje kao „etničko čišćenje“ Srba na severu naše secesionističke pokrajine. Posle gušenja nameštene „pobune“, sve je – krajnje cinično – predstavljeno kao „civilizovana“ akcija „državnih organa“ (zapravo prepakovane terorističke tzv. OVK) protiv Srba koji su nabeđeni da su „teroristi“ (a zapravo su žrtve). 

Da  rezimiram do sada navedeno: Vučić je 2022. predao i ono što su Srbi na severu Kosova imali na osnovu Ahtisarijevog plana, kako bi posle naše totalne kapitulacije koju je dogovorio – u paketu sa izvikanom Zajednicom srpskih opština (koja zapravo samo centralizuje deo Ahtisarijevih opštinskih funkcija i preuzima zdravstveno-obrazovne poslove koje za sada još realizuje Srbija) – dobili nazad. Ideja je bila da ono što je dao u poslednjoj fazi izdaje bude iskorišćeno kao fejk kompenzacija za priznanje Kosova, uz lupanje u bubnjeve da se kao radi o režimskoj pobedi. Uz to, namera dvojce veleizdajničke sabraće (i Kurti je to jer je suštinski građanin Srbije) bila je da onemoguće da se bar deo ranije organizovanih i naoružanih Srba na severu pobuni kada definitivno shvate da su izdati od strane uzurpatora vlasti u Beogradu.

O tome, tj. o navlačenju Srba  u užasnu zamku, radi se u slučaju Banjska, a ne kako razni fanatici anti-Srbije, a možda i Vučićevi skriveni plaćenici ili bar kao i on pioni istih NATO stratega koji rade na okončanju okupacije Srbije, tvrde – o Alekovom pokušaju da još jednom proba da silom izdejstvuje podelu Kosova u okolnostima kada je Priština uporno odbijala da formira čak i nejaku ZSO. Koješta, da je to bilo u pitanju, da još jednom ponovim, Vučić ne bi 2022. povukao Srbe iz kosovske policije i tako otežao našu potencijalnu oružanu akciju na severu Kosova, te zatim ne bi prihvatio 2023. plan o priznanju Kosova.

On je najgori mogući izdajnik koji svoj prljavi posao nije završio samo zato što je veliki deo Srbije dočekao na nož Francusko-nemački plan (što važi i za njegove birače) te je pred kraj 2024. nezadovoljstvo njegovom kriminalno-autokratsko-izdajničkom vladavinom, zapaljeno novosadskom tragedijom, dovelo do velikog studentsko-građanskog protesnog talasanja.

To je istina i ne treba mu davati lažni nacionalni kredibilitet, što rade – po NATO zadatku ili iz zaslepljenosti – mnogi naši javni delatnici sa prozapadnog i anacionalnog (često i antinacionalnog) dela društvenopolitičke scene. To je za Vučića poklon a ne problem, pogotovo u predizbornom periodu, kada pokušava da Studentsku listu ocrni kao nepatriotsku. Međutim,  uz sav personalni i idejni nacionalni deficit sa kojim ona objektivno izlazi na izbore posle eliminacije Lompara i niza predstavnika Srba sa KiM – ipak za razliku od njega nije opterećena balastom dokazane veleizdaje. Daleko je od onoga što ja želim (i ne bi bilo dobro da bez nacionalnog korektiva samostalno formira novu vlast), ali od njega ne može da ne bude bolja, iako neki od onih koji je formalno podržavaju rade sve što mogu da stvari deluju obrnuto.

Na to sam pomislio još dok sam čekao da uđem u studio TV Nova S i slušao prethodnog gosta, nekog profesora Fakulteta političkih nauka i „soroševskog“ fana Studentske liste, koji je napadao Autentičnu desnicu jer je ni po koju cenu neće da se odrekne Kosova ili pristane na masovno naseljavanje migranata u Srbiji, te je, kako doslovno reče, još više nacionalno opredeljena od Vučića. Nije nego. Alek nije nikakav srpski patriota već može samo da bude veleizdajnik Srbije i, ko zna, albanski nacionalista. Možda je njihov desničar ali srpski nije! 

Druga stvar je što mnoge Srbe i dalje vara, ali uprkos tome dobro zna ko je i šta je, pa ga jako pogađa kada se to argumentovano kaže. Zato se ponovo primitivno okomio na mene, prikriveno mi preteći silom, što me uz sav njegov mamutski stas ne brine (ako baš ne pošalje Radoičića i njemu slične), jer još nisam zaboravio priče svedoka kako ga je, pošto je na njega nasrnuo kao momak u punoj snazi, pre više od trideset godina isprašio tada skoro pa šezdesetogodišnji Jovan Glamočanin. Nije Alek nepobedivi agent 007 iako sebe tako u mašti predstavlja, već je on obični moralno bedni, kriminalno-politički plaćenih onih koji su na nas izvršili agresiju 1999. i nastavljaju da ruše Srbiju!   

Dragomir Anđelković