Ne, on nikada nije prestao sa kampanjom, čitav njegov politički život je kampanja, krađa i sila. U svim medijima, izuzev malo časnih, njegovi vojnici haraju. Tako je ustrojena njegova tiranija, vojnici u medijima, u kasarnama, na ulicama, u kazamatima. Pokupi, Đoku, Mileta, Peru… iz Padinjaka, CZ – a, Kpd-oma…, sa stadiona, inkriminisanih nabildovanih faca sa obaveznom tetovažom, koje svi poreski obveznici plaćaju. Ugura ih autobuse, u kombije, u automobile i džipove i vodi sa sobom. Opasan cirkus kreće ka onim buntovnim gradovima, ka Užicu, Šapcu, Kragujevcu, Novom Sadu… i tuče i bije sve redom, samo da bi mogli da bezbedno pristupe oni vojnici – tapšači i sendvičari iz autobusa i da aplaudiraju na svaki njegov geg, ili gnusnu laž.
Otvara na nezavršenim putevima svaku ćupriju, svaku ulicu po selima… Grdi svoje saradnike, predsednike koje je on postavio, samo da bi narod pomislio :“Radi on, samo oni ne rade, dobar je on, nisu oni… A zatim šatori ili čadori, beli uz roštilj i kič muziku… Što da ne,“ ima se, može se… A ima se jer on može da se zaduži, zemlja Istoka, Homolja, Jadra… založena je, samo za još jedan mandat, a posle njega potop, šta ga briga. Slaviće ga na Pinku, Informeru, na svim medijima, jer većeg tiranina bilo nije, i to u zemlji požara i vatrene stihije.
Siniša Stojčić
