Ovo nije horor priča, ovo je nešto još gore. Ovo je tekst o srpskom klupskom fudbalu na početku takmičarske 2026/27. Kvalifikacije za evropska takmičenja su završene. Srbija je ponovo neslavno počela i ostvarila slabije rezultate nego lane. Prošle godine smo imali jednog predstavnika, ali u drugoj ligi, odnosno u Ligi Evrope. Ove godine Crvena zvezda će biti u trećerazrednom evropskom takmičenju, kupu Konferencije, koje su zlobnici prozvali „sirotinjski” Kup Uefa. Lepa vremena u srpskom fudbalu su čini se zauvek prošla.
„Crveno-beli” nisu uspeli da se plasiraju u Ligu šampiona, a zatim ni u Ligu Evrope. Doktor Zvezdan Terzić je ekspresno reagovao i smenio trenera Dejana Stankovića kojem to po četvrti put nije pošlo za rukom. Tom prilikom je Zvezdin „šef parade” održao pravu tiradu tvrdeći da su rezultati koje on i njegovi saradnici ostvaruju predstavljaju pravu „magiju”. Doktoru Zvezdanu Terziću dugo već niko ništa ne može uprkos nizu evropskih blamaža. Istine radi i sada treba istaći samo jednu činjenicu.
Prema specijalizovanom portalu „Transfermarkt”, svi igrači šampiona Azerbejdžana Sabaha zajedno vrede 17 miliona evra. Sabah je zasluženo eliminisao prvaka Izraela Hapoel Ber Ševu koji je u dve utakmice pobedio Crvenu zvezdu čiji je tim procenjen na 117 miliona evra. Tim iz Izraela pri tome nije primio nijedan gol. Po istom portalu vrednost izraelskog tima je 20 miliona evra. To se narodski rečeno kaže bruka i sramota, a može i „poniženje”, ali srpski doktor reče da stvara „magiju”. Baš lepo. Poznat je inače kao „istinoljubac”.
Druga dva predstavnika u Evropi su posrnuli već na prvim preprekama. Novosađani su zaboravili kada je Vojvodina preskočila prvu evropsku prepreku, a Železničar iz Pančeva je u dve utakmice primio pet golova, nijednom nije zatresao mrežu rivala. Istina ni rival (Braga) nije bio za potcenjivanje.
Partizan je već godinama u predinfarktnom stanju, praktično na „veštačkom” disanju. U takvoj situaciji teško je bilo i očekivati plasman u bilo koje evropsko takmičenje. Treneri se menjaju kao na tekućoj traci, počele su i uprave u sličnom stilu, navijači su podeljeni u „milion” frakcija. Da je „imidž” nekadašnjeg finaliste kupa šampiona potpuno uništen potvrđuje i činjenica da je ne tako davno ispod tribina bilo „predstavništvo” jedne „ugledne” bande. Strašno na kako je niske grane pao nekada veliki klub. Nigde svetla. Mrkli mrak.
Posrtanje je nastavljeno i ove jeseni. Rezultati su katastrofalni i u Evropi, ali i u domaćem prvenstvu gde je Partizan stigao u zonu ispadanja. Dugovi su se minulih godina nagomilali i čudno je da za to niko nije odgovarao. Slično je i u Zvezdi. Srpski sport je generalno postao „rupa bez dna”. Troši se ogroman novac, bez traga nestaju milioni evra, rezultati sve lošiji, a niko ne odgovara. Uprave se smenjuju, konstatuju se dugovi, a nijedne krivične prijave. Neverovatno. Prošlu upravu Milorada Vučelića, Miloša Vazuru, Iliju Ilijeva niko više i ne spominje.
Kakva će sudbina biti Rasima Ljajića i Danka Lazovića pokazaće vreme. Predrag Mijatović je brzo abdicirao. Nude ostavku koju šatro navijači ne prihvaćaju. Zabava za naivne se nastavlja. U Humskoj je zbog užasne atmosfere u klubu i oko njega već odavno stvoren prostor za nesposobne, poslušne i mediokritete. Oni vladaju.
Pisati o svim negativnostima u srpskom fudbalu je Sizifov posao, prilično beskoristan jer koliko god pojedini novinari, istina vrlo retki, su ukazivali na to, u srpskom fudbalu se ništa ne menja. Poštujem i one koji imaju drugačije mišljenje i iznesu svoje argumente i ne pada mi na pamet ikoga da nazovem „novinarskim debilom”, makar često iznose „argumente” koji se najbolje opisuju pomenutim epitetom.
Milorad Bjelogrlić
