Ово није хорор прича, ово је нешто још горе. Ово је текст о српском клупском фудбалу на почетку такмичарске 2026/27. Квалификације за европска такмичења су завршене. Србија је поново неславно почела и остварила слабије резултате него лане. Прошле године смо имали једног представника, али у другој лиги, односно у Лиги Европе. Ове године Црвена звезда ће бити у трећеразредном европском такмичењу, купу Конференције, које су злобници прозвали „сиротињски” Куп Уефа. Лепа времена у српском фудбалу су чини се заувек прошла.
„Црвено-бели” нису успели да се пласирају у Лигу шампиона, а затим ни у Лигу Европе. Доктор Звездан Терзић је експресно реаговао и сменио тренера Дејана Станковића којем то по четврти пут није пошло за руком. Том приликом је Звездин „шеф параде” одржао праву тираду тврдећи да су резултати које он и његови сарадници остварују представљају праву „магију”. Доктору Звездану Терзићу дуго већ нико ништа не може упркос низу европских бламажа. Истине ради и сада треба истаћи само једну чињеницу.
Према специјализованом порталу „Трансфермаркт”, сви играчи шампиона Азербејџана Сабаха заједно вреде 17 милиона евра. Сабах је заслужено елиминисао првака Израела Хапоел Бер Шеву који је у две утакмице победио Црвену звезду чији је тим процењен на 117 милиона евра. Тим из Израела при томе није примио ниједан гол. По истом порталу вредност израелског тима је 20 милиона евра. То се народски речено каже брука и срамота, а може и „понижење”, али српски доктор рече да ствара „магију”. Баш лепо. Познат је иначе као „истинољубац”.
Друга два представника у Европи су посрнули већ на првим препрекама. Новосађани су заборавили када је Војводина прескочила прву европску препреку, а Железничар из Панчева је у две утакмице примио пет голова, ниједном није затресао мрежу ривала. Истина ни ривал (Брага) није био за потцењивање.
Партизан је већ годинама у прединфарктном стању, практично на „вештачком” дисању. У таквој ситуацији тешко је било и очекивати пласман у било које европско такмичење. Тренери се мењају као на текућој траци, почеле су и управе у сличном стилу, навијачи су подељени у „милион” фракција. Да је „имиџ” некадашњег финалисте купа шампиона потпуно уништен потврђује и чињеница да је не тако давно испод трибина било „представништво” једне „угледне” банде. Страшно на како је ниске гране пао некада велики клуб. Нигде светла. Мркли мрак.
Посртање је настављено и ове јесени. Резултати су катастрофални и у Европи, али и у домаћем првенству где је Партизан стигао у зону испадања. Дугови су се минулих година нагомилали и чудно је да за то нико није одговарао. Слично је и у Звезди. Српски спорт је генерално постао „рупа без дна”. Троши се огроман новац, без трага нестају милиони евра, резултати све лошији, а нико не одговара. Управе се смењују, констатују се дугови, а ниједне кривичне пријаве. Невероватно. Прошлу управу Милорада Вучелића, Милоша Вазуру, Илију Илијева нико више и не спомиње.
Каква ће судбина бити Расима Љајића и Данка Лазовића показаће време. Предраг Мијатовић је брзо абдицирао. Нуде оставку коју шатро навијачи не прихваћају. Забава за наивне се наставља. У Хумској је због ужасне атмосфере у клубу и око њега већ одавно створен простор за неспособне, послушне и медиокритете. Они владају.
Писати о свим негативностима у српском фудбалу је Сизифов посао, прилично бескористан јер колико год поједини новинари, истина врло ретки, су указивали на то, у српском фудбалу се ништа не мења. Поштујем и оне који имају другачије мишљење и изнесу своје аргументе и не пада ми на памет икога да назовем „новинарским дебилом”, макар често износе „аргументе” који се најбоље описују поменутим епитетом.
Милорад Бјелогрлић
