Imao sam veliki Božiji blagoslov da pre mnogo godina posetim dr Radovana Karadžića u haškom zatvoru. Ostali smo tri sata u jednom od najsadržajnijih i najdragocenijih razgovora koje sam imao u svom poluvekovnom životu. Prošli smo za ovo kratko vreme sve najvažnije teme: od istorije, preko kulture i književnosti do duhovnosti i zdravlja. Najmanje smo pričali o politici, jer politika jeste površina života, ma koliko bila bitna i uticajna na sve pore društva. Od Radovana sam naučio da – sledujući Hristovim rečima koje je uputio ribarima, budućim apostolima – pođem u dubinu. Između brojnih drugih mudrih i važnih saveta koje sam dobio, ovim povodom istakao bih sledeće, a to je Radovanova definicija patriotizma za koji je on upotrebio sintagmu „gospodski nacionalizam”. I zaista nema bolje definicije za ono rodoljublje koje su nam ostavili u amanet najveći Srbi od Svetog Save do Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridsko-Bitoljskog (Velimirovića).
Dugo sam razmišljao zašto je Radovan doveo u vezu gospodstvo sa nacionalizmom, dok nisam shvatio da je time uspostavio najvažniji balans koji je potreban svakom rodoljublju da ne pređe u primitivizam, šovinizam ili bilo kakvo drugo izvitoperenje, kome smo – posebno u poslednjih 40 godina lažnog patriotizma – toliko skloni. Jer, ono što smo mogli slušati i videti na delu od Slobodana Miloševića i Vuka Draškovića do Vojislava Šešelja i Aleksandra Vučića – nije bio istinski srpski nacionalizam, već njegov falsifikat, laž i prevara koja je služila samo za golo osvajanje i očuvanje vlasti.
Poreklo i značenje reči u srpskom jeziku smatram potpuno neistraženom naučnom temom koja krije mnoge tajne. Na primer, zašto u srpskom jeziku reč bogatstvo u svom korenu sadrži Boga, a reč gospodin Gospoda? Kada bih imao tu vlast, zadužio bih čitav Institut za srpski jezik da prvo razreši ovo pitanje i da se potom posveti istraživanju istorije našeg jezika u celini. Nema sumnje da srpski jezik ima duboko hrišćanskih sadržaja, ali kako je do toga došlo i kako se srpska istorija, pa i jezik, toliko isprepletao sa hrišćanstvom? Da li naš jezik krije odgovore o našoj starini, poreklu, vremenu krštenja naše nacije…? I zašto se time niko od naših stručnjaka za jezik (i teologiju, istoriju…) ozbiljno nije bavio, barem koliko je meni poznato? Jer, vera i jezik, dve su najveće svetinje koje čine osnovu i smisao našeg nacionalnog identiteta.
I da se odmah razumemo, ne govorim ovde u pravcu teorija o Srbima kao narodu najstarijem, jer tako prevelike misli o sebi mogu samo da štete jednom duhovno oronulom i moralnom unakaženom našem savremenom naraštaju. Ovoj temi svakako treba posvetiti relevantna istraživanja, ozbiljna država (što mi sada nismo) treba da odvoji čitav tim stručnjaka i da ih pošalje u razne svetske arhive da bismo saznali pravu istinu, ali nam svakako ne treba kafanska i primitivna verzija kojom se podgreva nacionalna gordost bez trunke duhovne i moralne ozbiljnosti i odgovornosti. U vremenu kafanskog patriotizma, TV PINK, Zadruge, medijske prostitucije, primitivizma, kiča i šunda samo nam još treba da – kao takvi – pomislimo da smo nešto važni i nacionalnu stvar dovedemo do sprdnje i besmisla. Poziv na lov u dubini je za ozbiljne ljude i nacije, što mi danas nismo, ali bismo mogli postati kada dođemo sebi iz ove opšte anestezije.
Kada god, savremeni Srbine, imaš neku dilemu o sebi i narodu kome pripadaš obrati se našem najvećem autoritetu – Svetom Vladiki Nikolaju i pitaj – svi odgovori već postoje u njegovim „Sabranim delima”. Tako u jednoj emigrantskoj poruci na pitanje „Šta je to srpski nacionalizam?”, Sveti Vladika odgovara: „To je ram, u kome je ikona Hristova… To je tkivo istorije srpskog naroda, kome je osnova Hristos, a potka Sveci i Svetiteljke i junaci i mučenici Hristovi”. Opet na drugom mestu kaže: „A Srbi ma koliko ponirali i ispitivali svoju veliku prošlost, ne mogu u njoj naći ništa veliko što nije vezano nerazdvojno sa Hristom, od Hrista i kroz Hrista”. Tako sam razumeo i dr Radovana Karadžića i njegovu ideju gospodskog nacionalizma. To je zapravo hrićanski nacionalizam, ljudski nacionalizam Patrijarha Pavla i one njegove čuvene krilatice koju je ponavljao u skoro svakoj svojoj besedi – „Budimo ljudi!”.
Da bismo na kraju odgovorili na pitanje kako da budemo pravi ljudi i Srbi u 21. veku, opet nam u tome može pomoći Sveti Nikolaj Srpski i njegova poruka iz jednog misionarskog pisma: „Dobar si Srbin ako imaš slatku dušu kralja Vladimira, izdržljivost Nemanjinu, Hristoljublje Savino, revnovanje Milutinovo, krotost Dečanskog, smernost Uroševu, požrtvovanje Lazarevo, viteštvo Strahinjino, pravdoljublje Markovo, srce Jugovića majke, pouzdanje Miličino, blagost Jevrosiminu, milost Kosovske devojke…”.
Zato danas treba pozvati mlade ljude i sve generacije Srba da odbacimo nasleđe lažnog patriotizma i krenemo u potragu za pravim, gospodskim nacionalizmom, koji podrazumeva najbolje srpske nacionalne osobine: veru i Crkvu bez inkvizicije, ljubav prema svome narodu bez mržnje prema drugima, brigu za potrebite i solidarnost sa ugroženima bez kapitalističkog besa, poštenje i moral bez licemerja i poze, slogu i ljubav međusobnu bez zavisti, kako nas je upravo učio najveći srpski i evropski hrišćanski političar dr Radovan Karadžić.
Boško Obradović
