Požari mogu dovesti do fatalnih ishoda, opekotina, teških respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, a dim može putovati stotinama kilometara i ugroziti zdravlje stanovništva daleko od samog požarišta. PM2.5 čestice iz dima višestruko su manje od prečnika ljudske dlake, prodiru duboko u pluća i mogu dospeti u krvotok, izazivajući inflamaciju i oksidativni stres.

Fizičke posledice izlaganja dimu uključuju iritaciju očiju, kašalj, otežano disanje, bronhitis, pogoršanje astme i HOBP-a, ali i povećan rizik od srčanog i moždanog udara i srčane insuficijencije. Neka istraživanja pokazuju da PM2.5 čestice iz dima šumskih požara mogu imati izraženije štetno dejstvo od čestica iz drugih izvora zagađenja.

Mentalno zdravlje takođe može biti ozbiljno ugroženo. Posle velikih požara beleži se porast anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja, naročito kod ljudi koji su izgubili dom, imovinu ili neposredno bili ugroženi vatrom. Posebno su osetljivi stariji, deca, trudnice, osobe sa hroničnim bolestima i ljudi koji rade na terenu.

Dugotrajni požari na otvorenom zato postaju ozbiljna pretnja po zdravlje svih nas. Kada dim danima prekriva naselja, vazduh koji udišemo prestaje da bude samo neprijatnog mirisa i postaje ozbiljan zdravstveni rizik.

Prvi simptomi: šta građani najpre osećaju?

Čim dim stigne do naseljenih mesta, organizam reaguje preko prve linije odbrane – sluzokože očiju i disajnih puteva.

Iritacija očiju i gornjih disajnih puteva manifestuje se peckanjem i crvenilom očiju, suzenjem, suvoćom u grlu, promuklošću i grebanjem pri gutanju.

Uporan kašalj i otežano disanje mogu se javiti u vidu suvog, nadražajnog kašlja koji se teško smiruje, osećaja pritiska ili „sviranja” u grudima i plitkog disanja.

Glavobolja, mučnina i malaksalost mogu se javiti zbog izloženosti produktima sagorevanja, uključujući ugljen-monoksid, naročito u neposrednoj blizini gustog dima. Ove tegobe ljudi ponekad pogrešno pripisuju samo letnjoj vrućini i iscrpljenosti.

Nagli pad snage i iscrpljenost posledica su kombinovanog delovanja toplote, dehidratacije, fizičkog napora i udisanja zagađenog vazduha, što dodatno opterećuje srce i pluća.

Od pluća do srca: kako dim deluje na organizam?

Opasnost ne prestaje u nosu i grlu. Najsitnije PM2.5 čestice, nevidljive golim okom, prodiru duboko do plućnih alveola, a deo njihovih komponenti i inflamatornih medijatora može uticati i na ceo krvotok.

Reakcija pluća: kod zdravih ljudi dim može izazvati akutnu iritaciju i zapaljensku reakciju disajnih puteva, nalik bronhitisu. Kod osoba sa astmom ili HOBP-om može doći do naglog pogoršanja bolesti, izraženog gušenja i potrebe za hitnim lečenjem.

Kardiovaskularni rizik: fine čestice i produkti sagorevanja mogu pokrenuti sistemsku inflamaciju, oksidativni stres, poremećaj funkcije krvnih sudova i povećanu sklonost stvaranju tromba. Time raste rizik od pogoršanja hipertenzije, poremećaja srčanog ritma, infarkta miokarda i moždanog udara.

Zdravstvene posledice ne moraju nastati odmah. Pogoršanje se može javiti i nekoliko dana nakon izlaganja, jer zapaljenski procesi u plućima i krvnim sudovima traju i nakon što se čovek udalji od dima. Zato se otežano disanje, bol u grudima, aritmije i druge ozbiljne tegobe mogu pojaviti sa zakašnjenjem.

Ko je najugroženiji na terenu i u bolnicama?

Slike sa terena tokom dugotrajnih požara jasno pokazuju ko nosi najveći teret.

Vatrogasci i spasioci izloženi su ekstremnom fizičkom naporu, visokim temperaturama, dehidrataciji i najgušćem dimu. Bez dovoljnih smena, odmora i zaštitne opreme raste rizik od fizičke iscrpljenosti, toplotnog udara i akutnih respiratornih i kardiovaskularnih problema.

Hronični bolesnici posebno su osetljivi. Tokom višednevnog zagađenja može se očekivati povećan broj pogoršanja hroničnih plućnih i srčanih bolesti i veća potreba za hitnim pregledima i hospitalizacijom.

Deca, starije osobe i trudnice spadaju u posebno osetljive grupe i njihovu izloženost dimu treba svesti na minimum.

Propusti u informisanju: zašto izostaju zvanična upozorenja?

Poseban problem tokom ovakvih kriza jeste nedostatak kontinuiranog i pravovremenog informisanja javnosti.

Građani ostaju prepušteni sami sebi kada izostanu redovni izveštaji o kvalitetu vazduha i jasna uputstva nadležnih ustanova, pre svega zavoda za javno zdravlje. U takvim situacijama potrebno je svakodnevno objavljivati podatke o koncentracijama zagađujućih materija, upozorenja za osetljive grupe i konkretne preporuke za ponašanje.

Zavod za javno zdravlje u Pančevu morao bi u ovakvoj situaciji da se oglašava blagovremeno i redovno. Kada nema pravovremenih merenja, upozorenja i saveta za astmatičare, hronične bolesnike, trudnice ili roditelje male dece, rizik po zdravlje stanovništva dodatno raste.

Šta se zapravo nalazi u dimu?

Dim nije samo „gar od drveta”, već složena mešavina čestica i gasova.

PM2.5 i PM10 čestice predstavljaju sitnu čađ i prašinu koje mogu nositi različita toksična jedinjenja i prodirati duboko u respiratorni sistem.

Ugljen-monoksid (CO) je gas bez boje i mirisa koji se vezuje za hemoglobin i smanjuje sposobnost krvi da prenosi kiseonik. Iritativni gasovi i isparljiva organska jedinjenja nadražuju sluzokožu očiju i disajnih puteva. Sastav dima zavisi i od toga šta gori – drveće i rastinje, ali i plastika, gume, građevinski ili drugi materijali mogu oslobađati dodatne toksične supstance.

Ključni saveti za građane

Ne izlazite bez preke potrebe. Držite prozore i vrata zatvorenim. Ako klima-uređaj omogućava recirkulaciju unutrašnjeg vazduha, koristite taj režim.

Smanjite fizičku aktivnost napolju. Veći napor znači i dublje i brže disanje, pa u pluća dospeva veća količina štetnih čestica.

Obične hirurške i platnene maske nisu dovoljna zaštita od sitnih čestica. Dobro naležuće respiratorne maske N95, FFP2 ili FFP3 znatno bolje filtriraju čestice iz dima, ali ne štite od svih gasovitih produkata sagorevanja.

Redovno uzimajte propisanu terapiju. Osobe sa astmom i HOBP-om treba da se pridržavaju redovne terapije i imaju dostupnu terapiju za brzo ublažavanje simptoma ako im je propisana.

Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može pomoći kod iritacije sluzokože, ali ne sprečava štetno delovanje čestica koje su već udahnute.

Ako se jave izraženo gušenje, bol ili pritisak u grudima, konfuzija, nesvestica, izrazita slabost ili plavičasta prebojenost usana, potrebno je hitno potražiti medicinsku pomoć.

Koliko pomažu prečišćivači vazduha u zatvorenom prostoru?

Prečišćivači vazduha mogu značajno smanjiti koncentraciju čestica u zatvorenom prostoru, ali njihova efikasnost zavisi od vrste filtera i kapaciteta uređaja.

HEPA filteri veoma efikasno zadržavaju sitne čestice, uključujući PM2.5 čestice iz dima.

Filteri sa aktivnim ugljem mogu biti korisna dopuna jer vezuju deo gasovitih i isparljivih jedinjenja i neprijatnih mirisa koje HEPA filter ne uklanja.

Važno je znati i ograničenja: kućni prečišćivači uglavnom ne uklanjaju ugljen-monoksid i ne stvaraju kiseonik. Kapacitet uređaja mora odgovarati veličini prostorije, a tokom epizoda gustog dima potrebno je što više smanjiti dotok spoljnog zagađenog vazduha.

Da li dugotrajna izloženost dimu ostavlja hronične posledice?

Dugotrajno i ponavljano izlaganje produktima sagorevanja može imati posledice i nakon završetka požara.

Plućna funkcija: hronična inflamacija i ponavljano izlaganje finim česticama mogu doprineti trajnom oštećenju disajnih puteva, pogoršanju postojeće plućne bolesti i smanjenju plućne funkcije.

Kancerogeni rizik: dim šumskih i terenskih požara može sadržati policiklične aromatične ugljovodonike, benzen, formaldehid i druge potencijalno kancerogene materije. Dugoročni rizik zavisi od koncentracije, trajanja i učestalosti izlaganja.

Kardiovaskularne bolesti: hronično izlaganje PM2.5 česticama povezano je sa inflamacijom krvnih sudova, ubrzanim razvojem ateroskleroze i većim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja.

Trudnice i deca

Trudnice i deca posebno su osetljivi na zagađenje vazduha. Izlaganje finim česticama tokom trudnoće povezano je sa većim rizikom od prevremenog porođaja, manje porođajne mase i poremećaja rasta ploda.

Pitanje koje trudnice često postavljaju jeste da li dim može da „promeni genetiku bebe”. Čestice dima ne menjaju jednostavno genetski kod deteta, ali oksidativni stres i toksične supstance mogu izazvati oštećenja ćelijske DNK i epigenetske promene u načinu na koji se pojedini geni uključuju i isključuju.

Istraživanja ukazuju da prenatalna izloženost zagađenju vazduha može imati posledice na razvoj respiratornog i imunološkog sistema deteta. Zbog toga trudnice tokom epizoda izrazitog zagađenja treba posebno da izbegavaju boravak na otvorenom i fizičke aktivnosti u zadimljenom prostoru.

Rizik tokom trudnoće zavisi od intenziteta i trajanja izloženosti i perioda gestacije. Prvi trimestar jeste posebno osetljiv period razvoja organa, ali ni izloženost u kasnijoj trudnoći nije bez rizika, jer može uticati na rast ploda, funkciju posteljice i rizik od prevremenog porođaja.

Dim nestane iz vazduha mnogo pre nego što nestanu sve njegove posledice. Zato požar nije samo pitanje vatrogasaca i hektara izgorele zemlje. To je i ozbiljno javnozdravstveno pitanje koje zahteva svakodnevno praćenje kvaliteta vazduha, pravovremena upozorenja i jasne preporuke građanima.amo oči, već napada pluća, srce i krvotok.

dr Slavica Plavšić