Пожари могу довести до фаталних исхода, опекотина, тешких респираторних и кардиоваскуларних болести, а дим може путовати стотинама километара и угрозити здравље становништва далеко од самог пожаришта. ПМ2.5 честице из дима вишеструко су мање од пречника људске длаке, продиру дубоко у плућа и могу доспети у крвоток, изазивајући инфламацију и оксидативни стрес.

Физичке последице излагања диму укључују иритацију очију, кашаљ, отежано дисање, бронхитис, погоршање астме и ХОБП-а, али и повећан ризик од срчаног и можданог удара и срчане инсуфицијенције. Нека истраживања показују да ПМ2.5 честице из дима шумских пожара могу имати израженије штетно дејство од честица из других извора загађења.

Ментално здравље такође може бити озбиљно угрожено. После великих пожара бележи се пораст анксиозности, депресије и посттрауматског стресног поремећаја, нарочито код људи који су изгубили дом, имовину или непосредно били угрожени ватром. Посебно су осетљиви старији, деца, труднице, особе са хроничним болестима и људи који раде на терену.

Дуготрајни пожари на отвореном зато постају озбиљна претња по здравље свих нас. Када дим данима прекрива насеља, ваздух који удишемо престаје да буде само непријатног мириса и постаје озбиљан здравствени ризик.

Први симптоми: шта грађани најпре осећају?

Чим дим стигне до насељених места, организам реагује преко прве линије одбране – слузокоже очију и дисајних путева.

Иритација очију и горњих дисајних путева манифестује се пецкањем и црвенилом очију, сузењем, сувоћом у грлу, промуклошћу и гребањем при гутању.

Упоран кашаљ и отежано дисање могу се јавити у виду сувог, надражајног кашља који се тешко смирује, осећаја притиска или „свирања” у грудима и плитког дисања.

Главобоља, мучнина и малаксалост могу се јавити због изложености продуктима сагоревања, укључујући угљен-моноксид, нарочито у непосредној близини густог дима. Ове тегобе људи понекад погрешно приписују само летњој врућини и исцрпљености.

Нагли пад снаге и исцрпљеност последица су комбинованог деловања топлоте, дехидратације, физичког напора и удисања загађеног ваздуха, што додатно оптерећује срце и плућа.

Од плућа до срца: како дим делује на организам?

Опасност не престаје у носу и грлу. Најситније ПМ2.5 честице, невидљиве голим оком, продиру дубоко до плућних алвеола, а део њихових компоненти и инфламаторних медијатора може утицати и на цео крвоток.

Реакција плућа: код здравих људи дим може изазвати акутну иритацију и запаљенску реакцију дисајних путева, налик бронхитису. Код особа са астмом или ХОБП-ом може доћи до наглог погоршања болести, израженог гушења и потребе за хитним лечењем.

Кардиоваскуларни ризик: фине честице и продукти сагоревања могу покренути системску инфламацију, оксидативни стрес, поремећај функције крвних судова и повећану склоност стварању тромба. Тиме расте ризик од погоршања хипертензије, поремећаја срчаног ритма, инфаркта миокарда и можданог удара.

Здравствене последице не морају настати одмах. Погоршање се може јавити и неколико дана након излагања, јер запаљенски процеси у плућима и крвним судовима трају и након што се човек удаљи од дима. Зато се отежано дисање, бол у грудима, аритмије и друге озбиљне тегобе могу појавити са закашњењем.

Ко је најугроженији на терену и у болницама?

Слике са терена током дуготрајних пожара јасно показују ко носи највећи терет.

Ватрогасци и спасиоци изложени су екстремном физичком напору, високим температурама, дехидратацији и најгушћем диму. Без довољних смена, одмора и заштитне опреме расте ризик од физичке исцрпљености, топлотног удара и акутних респираторних и кардиоваскуларних проблема.

Хронични болесници посебно су осетљиви. Током вишедневног загађења може се очекивати повећан број погоршања хроничних плућних и срчаних болести и већа потреба за хитним прегледима и хоспитализацијом.

Деца, старије особе и труднице спадају у посебно осетљиве групе и њихову изложеност диму треба свести на минимум.

Пропусти у информисању: зашто изостају званична упозорења?

Посебан проблем током оваквих криза јесте недостатак континуираног и правовременог информисања јавности.

Грађани остају препуштени сами себи када изостану редовни извештаји о квалитету ваздуха и јасна упутства надлежних установа, пре свега завода за јавно здравље. У таквим ситуацијама потребно је свакодневно објављивати податке о концентрацијама загађујућих материја, упозорења за осетљиве групе и конкретне препоруке за понашање.

Завод за јавно здравље у Панчеву морао би у оваквој ситуацији да се оглашава благовремено и редовно. Када нема правовремених мерења, упозорења и савета за астматичаре, хроничне болеснике, труднице или родитеље мале деце, ризик по здравље становништва додатно расте.

Шта се заправо налази у диму?

Дим није само „гар од дрвета”, већ сложена мешавина честица и гасова.

ПМ2.5 и ПМ10 честице представљају ситну чађ и прашину које могу носити различита токсична једињења и продирати дубоко у респираторни систем.

Угљен-моноксид (ЦО) је гас без боје и мириса који се везује за хемоглобин и смањује способност крви да преноси кисеоник. Иритативни гасови и испарљива органска једињења надражују слузокожу очију и дисајних путева. Састав дима зависи и од тога шта гори – дрвеће и растиње, али и пластика, гуме, грађевински или други материјали могу ослобађати додатне токсичне супстанце.

Кључни савети за грађане

Не излазите без преке потребе. Држите прозоре и врата затвореним. Ако клима-уређај омогућава рециркулацију унутрашњег ваздуха, користите тај режим.

Смањите физичку активност напољу. Већи напор значи и дубље и брже дисање, па у плућа доспева већа количина штетних честица.

Обичне хируршке и платнене маске нису довољна заштита од ситних честица. Добро належуће респираторне маске Н95, ФФП2 или ФФП3 знатно боље филтрирају честице из дима, али не штите од свих гасовитих продуката сагоревања.

Редовно узимајте прописану терапију. Особе са астмом и ХОБП-ом треба да се придржавају редовне терапије и имају доступну терапију за брзо ублажавање симптома ако им је прописана.

Испирање носа физиолошким раствором може помоћи код иритације слузокоже, али не спречава штетно деловање честица које су већ удахнуте.

Ако се јаве изражено гушење, бол или притисак у грудима, конфузија, несвестица, изразита слабост или плавичаста пребојеност усана, потребно је хитно потражити медицинску помоћ.

Колико помажу пречишћивачи ваздуха у затвореном простору?

Пречишћивачи ваздуха могу значајно смањити концентрацију честица у затвореном простору, али њихова ефикасност зависи од врсте филтера и капацитета уређаја.

ХЕПА филтери веома ефикасно задржавају ситне честице, укључујући ПМ2.5 честице из дима.

Филтери са активним угљем могу бити корисна допуна јер везују део гасовитих и испарљивих једињења и непријатних мириса које ХЕПА филтер не уклања.

Важно је знати и ограничења: кућни пречишћивачи углавном не уклањају угљен-моноксид и не стварају кисеоник. Капацитет уређаја мора одговарати величини просторије, а током епизода густог дима потребно је што више смањити доток спољног загађеног ваздуха.

Да ли дуготрајна изложеност диму оставља хроничне последице?

Дуготрајно и понављано излагање продуктима сагоревања може имати последице и након завршетка пожара.

Плућна функција: хронична инфламација и понављано излагање финим честицама могу допринети трајном оштећењу дисајних путева, погоршању постојеће плућне болести и смањењу плућне функције.

Канцерогени ризик: дим шумских и теренских пожара може садржати полицикличне ароматичне угљоводонике, бензен, формалдехид и друге потенцијално канцерогене материје. Дугорочни ризик зависи од концентрације, трајања и учесталости излагања.

Кардиоваскуларне болести: хронично излагање ПМ2.5 честицама повезано је са инфламацијом крвних судова, убрзаним развојем атеросклерозе и већим ризиком од кардиоваскуларних обољења.

Труднице и деца

Труднице и деца посебно су осетљиви на загађење ваздуха. Излагање финим честицама током трудноће повезано је са већим ризиком од превременог порођаја, мање порођајне масе и поремећаја раста плода.

Питање које труднице често постављају јесте да ли дим може да „промени генетику бебе”. Честице дима не мењају једноставно генетски код детета, али оксидативни стрес и токсичне супстанце могу изазвати оштећења ћелијске ДНК и епигенетске промене у начину на који се поједини гени укључују и искључују.

Истраживања указују да пренатална изложеност загађењу ваздуха може имати последице на развој респираторног и имунолошког система детета. Због тога труднице током епизода изразитог загађења треба посебно да избегавају боравак на отвореном и физичке активности у задимљеном простору.

Ризик током трудноће зависи од интензитета и трајања изложености и периода гестације. Први триместар јесте посебно осетљив период развоја органа, али ни изложеност у каснијој трудноћи није без ризика, јер може утицати на раст плода, функцију постељице и ризик од превременог порођаја.

Дим нестане из ваздуха много пре него што нестану све његове последице. Зато пожар није само питање ватрогасаца и хектара изгореле земље. То је и озбиљно јавноздравствено питање које захтева свакодневно праћење квалитета ваздуха, правовремена упозорења и јасне препоруке грађанима.амо очи, већ напада плућа, срце и крвоток.

др Славица Плавшић