Kada SZO veruje predsedniku Vučiću

„Danas sam razgovarao onlajn sa Nj. E. predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 🇷🇸.

Poboljšanje pristupa cenovno dostupnim lekovima garantovanog kvaliteta, podrška zdravstvenim reformama povezanim sa pristupanjem Evropskoj uniji i unapređenje sveobuhvatne kontrole duvana, uključujući ugostiteljske prostore bez duvanskog dima, bili su u središtu našeg razgovora.

Ponovo sam potvrdio spremnost SZO za Evropu da blisko sarađuje sa Srbijom na svakom od ovih prioriteta.
Pozdravio sam posvećenost predsednika Vučića tome da zdravlje bude visoko na političkoj agendi, kao i doprinos Srbije upravljačkim telima SZO kroz aktivnu ulogu ministra zdravlja Zlatibora Lončara u Izvršnom odboru SZO.

Takođe sam pohvalio snažno angažovanje zemlje u Mapi puta za zdravlje i blagostanje Zapadnog Balkana, koja pomaže zemljama da zajedno rade na zajedničkim zdravstvenim izazovima.

Gradeći na tim temeljima, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ja potpisali smo Dvogodišnji sporazum o saradnji SZO i Srbije za period 2026–2027, koji će usmeravati naš zajednički rad.“

Hans Kluge

Dr Hans Kluge je regionalni direktor SZO za Evropu. Upravo zato njegova objava zaslužuje posebnu pažnju. Ovde nije reč o usputnom komentaru diplomate, već o javnom obraćanju visokog funkcionera najvažnije međunarodne zdravstvene organizacije.

Kluge Aleksandra Vučića oslovljava sa „Njegova ekselencija“, uz državnu zastavu Srbije, a zatim niže pohvale njegovoj navodnoj posvećenosti zdravlju, ulozi ministra Zlatibora Lončara i angažovanju Srbije u međunarodnim zdravstvenim inicijativama. Takvo oslovljavanje šefa države može biti deo diplomatskog protokola, ali u ovoj objavi nije ni obavezno ni bezazleno. Zajedno sa zastavom, ceremonijalnim tonom i nizom neobrazloženih pohvala, ono stvara ikonografiju državne počasti i političkog priznanja.

SZO, naravno, mora da sarađuje sa državama i njihovim institucijama. Mora da razgovara i sa predsednicima i sa ministrima, bez obzira na to ko je na vlasti. Međutim, institucionalna saradnja nije isto što i javno veličanje političkih rukovodilaca.

Bilo bi sasvim dovoljno da je Kluge saopštio da je sa predsednikom Srbije razgovarao o dostupnosti lekova, kontroli duvana, evropskim integracijama i sporazumu o saradnji za naredne dve godine. Umesto toga, on posebno „pozdravlja posvećenost predsednika Vučića“ tome da zdravlje bude visoko na političkoj agendi i pohvaljuje ulogu ministra Lončara, ne navodeći nijedan konkretan rezultat koji bi takve ocene opravdao.

Na osnovu čega je zaključeno da je zdravlje visoko na političkoj agendi? Na osnovu lista čekanja, nedostupnosti pojedinih pregleda i terapija, nedostatka zdravstvenih radnika, njihovog odlaska iz državnog sistema, ogromnih regionalnih razlika, izdvajanja građana za privatno lečenje ili stanja u prevenciji?
Na osnovu odnosa prema zagađenju vazduha, vodi i zemljištu? Na osnovu transparentnosti javnih nabavki i upravljanja zdravstvenim ustanovama?

U Klugeovoj objavi nema nijednog od tih pitanja. Nema pacijenata, lekara, medicinskih sestara, stvarnih pokazatelja niti odgovornosti. Postoje samo predsednik, ministar, zastava, protokolarne formule i pohvale.

Upravo zato objava izaziva vrlo snažne reakcije lekara i građana. Ljudi koji svakodnevno vide stvarno stanje zdravstvenog sistema teško mogu da prihvate da visoki funkcioner SZO njihovu stvarnost zameni diplomatskom slikom uspešnosti. Posebno kada se takva slika odmah može upotrebiti kao potvrda međunarodnog ugleda i navodne brige vlasti o zdravlju stanovništva.

Teme navedene u objavi su naravno važne. Srbiji su potrebni dostupniji i kvalitetni lekovi, ozbiljna kontrola duvana, ugostiteljski prostori bez dima i usklađivanje sa zdravstvenim standardima Evropske unije. Nije sporna  saradnja sa SZO, ona mora da postoji. Sporan je  način na koji je predstavljena.

Potpisani sporazum tek treba da proizvede rezultate. On sam po sebi nije dokaz uspešne zdravstvene politike. Fotografija, zastava i diplomatska titula nisu pokazatelji kvaliteta zdravstvene zaštite. A pohvala političarima bez jasnih činjenica nije stručna ocena, već politička poruka.

Međunarodni funkcioneri možda moraju pažljivo da biraju reči. Ali politička korektnost i diplomatska učtivost imaju granicu. Ta granica je pređena onda kada protokolarna forma počne da prikriva stvarnost i kada autoritet Svetske zdravstvene organizacije počne da služi kao dekor domaćoj propagandi.
Vučić je razgovor sa predstavnicima SZO predstavio kao veliki korak ka jačem zdravstvu, dostupnijim i jeftinijim lekovima.

SZO može da savetuje i pruži stručnu podršku, ali ne određuje cene lekova, ne vodi RFZO i ne može da natera vlast da ispuni obećanja.
Bez rokova, mera i odgovornosti, ovo je za sada samo još jedna svečana objava. A pacijenti od svečanih objava ne mogu da se leče.

SZO bi morala da bude glas javnog zdravlja, pacijenata i zdravstvenih radnika. Ne počasni gost u još jednoj ceremoniji uzajamnog tapšanja po ramenu.
A mi predlažemo gospodinu Klugeu najbolji način da proveri sopstvenu dijagnozu srpskog zdravstva: da neko vreme dođe u Srbiju kao običan pacijent i ovde pokuša da se leči.

Bez protokola, bez službenog automobila i bez ministara koji ga dočekuju.

Neka najpre pozove dom zdravlja i pokuša da dobije termin. Neka zakaže specijalistu, magnetnu rezonancu ili operaciju. Neka potraži lek koji nedostaje, provede nekoliko sati u čekaonici i razgovara sa lekarima i sestrama koji rade preko granica izdržljivosti. Neka pita pacijente koliko plaćaju privatno ono što su već platili doprinosima. Možda bi tada video sistem drugačiji od onoga koji mu je predstavljen u predsedničkom kabinetu.

SZO može da savetuje, preporučuje, potpisuje programe saradnje i diplomatski pohvaljuje domaćine. Ali ne upravlja našim bolnicama, ne skraćuje liste čekanja i ne može da natera vlast da ispuni obećanja.

A vlast takve pohvale rado koristi kao međunarodni sertifikat sopstvenog uspeha.
Sudeći prema protokolarnim susretima,zdravstvo u Srbiji je u odličnom stanju, samo što o tome još nisu obavešteni ni pacijenti ni zdravstveni radnici.

dr Slavica Plavšić