Када СЗО верује председнику Вучићу

„Данас сам разговарао онлајн са Њ. Е. председником Србије Александром Вучићем 🇷🇸.

Побољшање приступа ценовно доступним лековима гарантованог квалитета, подршка здравственим реформама повезаним са приступањем Европској унији и унапређење свеобухватне контроле дувана, укључујући угоститељске просторе без дуванског дима, били су у средишту нашег разговора.

Поново сам потврдио спремност СЗО за Европу да блиско сарађује са Србијом на сваком од ових приоритета.
Поздравио сам посвећеност председника Вучића томе да здравље буде високо на политичкој агенди, као и допринос Србије управљачким телима СЗО кроз активну улогу министра здравља Златибора Лончара у Извршном одбору СЗО.

Такође сам похвалио снажно ангажовање земље у Мапи пута за здравље и благостање Западног Балкана, која помаже земљама да заједно раде на заједничким здравственим изазовима.

Градећи на тим темељима, министар здравља Златибор Лончар и ја потписали смо Двогодишњи споразум о сарадњи СЗО и Србије за период 2026–2027, који ће усмеравати наш заједнички рад.“

Ханс Клуге

Др Ханс Клуге је регионални директор СЗО за Европу. Управо зато његова објава заслужује посебну пажњу. Овде није реч о успутном коментару дипломате, већ о јавном обраћању високог функционера најважније међународне здравствене организације.

Клуге Александра Вучића ословљава са „Његова екселенција“, уз државну заставу Србије, а затим ниже похвале његовој наводној посвећености здрављу, улози министра Златибора Лончара и ангажовању Србије у међународним здравственим иницијативама. Такво ословљавање шефа државе може бити део дипломатског протокола, али у овој објави није ни обавезно ни безазлено. Заједно са заставом, церемонијалним тоном и низом необразложених похвала, оно ствара иконографију државне почасти и политичког признања.

СЗО, наравно, мора да сарађује са државама и њиховим институцијама. Мора да разговара и са председницима и са министрима, без обзира на то ко је на власти. Међутим, институционална сарадња није исто што и јавно величање политичких руководилаца.

Било би сасвим довољно да је Клуге саопштио да је са председником Србије разговарао о доступности лекова, контроли дувана, европским интеграцијама и споразуму о сарадњи за наредне две године. Уместо тога, он посебно „поздравља посвећеност председника Вучића“ томе да здравље буде високо на политичкој агенди и похваљује улогу министра Лончара, не наводећи ниједан конкретан резултат који би такве оцене оправдао.

На основу чега је закључено да је здравље високо на политичкој агенди? На основу листа чекања, недоступности појединих прегледа и терапија, недостатка здравствених радника, њиховог одласка из државног система, огромних регионалних разлика, издвајања грађана за приватно лечење или стања у превенцији?
На основу односа према загађењу ваздуха, води и земљишту? На основу транспарентности јавних набавки и управљања здравственим установама?

У Клугеовој објави нема ниједног од тих питања. Нема пацијената, лекара, медицинских сестара, стварних показатеља нити одговорности. Постоје само председник, министар, застава, протоколарне формуле и похвале.

Управо зато објава изазива врло снажне реакције лекара и грађана. Људи који свакодневно виде стварно стање здравственог система тешко могу да прихвате да високи функционер СЗО њихову стварност замени дипломатском сликом успешности. Посебно када се таква слика одмах може употребити као потврда међународног угледа и наводне бриге власти о здрављу становништва.

Теме наведене у објави су наравно важне. Србији су потребни доступнији и квалитетни лекови, озбиљна контрола дувана, угоститељски простори без дима и усклађивање са здравственим стандардима Европске уније. Није спорна  сарадња са СЗО, она мора да постоји. Споран је  начин на који је представљена.

Потписани споразум тек треба да произведе резултате. Он сам по себи није доказ успешне здравствене политике. Фотографија, застава и дипломатска титула нису показатељи квалитета здравствене заштите. А похвала политичарима без јасних чињеница није стручна оцена, већ политичка порука.

Међународни функционери можда морају пажљиво да бирају речи. Али политичка коректност и дипломатска учтивост имају границу. Та граница је пређена онда када протоколарна форма почне да прикрива стварност и када ауторитет Светске здравствене организације почне да служи као декор домаћој пропаганди.
Вучић је разговор са представницима СЗО представио као велики корак ка јачем здравству, доступнијим и јефтинијим лековима.

СЗО може да саветује и пружи стручну подршку, али не одређује цене лекова, не води РФЗО и не може да натера власт да испуни обећања.
Без рокова, мера и одговорности, ово је за сада само још једна свечана објава. А пацијенти од свечаних објава не могу да се лече.

СЗО би морала да буде глас јавног здравља, пацијената и здравствених радника. Не почасни гост у још једној церемонији узајамног тапшања по рамену.
А ми предлажемо господину Клугеу најбољи начин да провери сопствену дијагнозу српског здравства: да неко време дође у Србију као обичан пацијент и овде покуша да се лечи.

Без протокола, без службеног аутомобила и без министара који га дочекују.

Нека најпре позове дом здравља и покуша да добије термин. Нека закаже специјалисту, магнетну резонанцу или операцију. Нека потражи лек који недостаје, проведе неколико сати у чекаоници и разговара са лекарима и сестрама који раде преко граница издржљивости. Нека пита пацијенте колико плаћају приватно оно што су већ платили доприносима. Можда би тада видео систем другачији од онога који му је представљен у председничком кабинету.

СЗО може да саветује, препоручује, потписује програме сарадње и дипломатски похваљује домаћине. Али не управља нашим болницама, не скраћује листе чекања и не може да натера власт да испуни обећања.

А власт такве похвале радо користи као међународни сертификат сопственог успеха.
Судећи према протоколарним сусретима,здравство у Србији је у одличном стању, само што о томе још нису обавештени ни пацијенти ни здравствени радници.

др Славица Плавшић