Srpski sport je očigledno u velikim problemima. Neki smatraju da nije reč krizi, već jednostavno da selekcije Srbije, ali i klubovi nisu imale sreće i da će vrlo brzo opet doći sjajni rezultati. Međutim, mnogo je više onih koji tvrde da je srpski sport ozbiljno „zaglibio” i da će u budućnosti rezultati biti još slabiji. Oni kažu da talenata i dalje ima, ali da ne postoji nikakav sistem rada, nema vizije, loš rad sa mladima, menadžerske „kombinacije” dominiraju… Po njima glavni krivci za sve slabije rezultate su čelnici najtrofejnihih klubova i saveza.

Upravo zbog toga ćemo i da prenesemo biografije vodećih ljudi najtrofejnijih klubova i najbrojnijih saveza.     

Rasim Ljajić rođen je 28. januara 1964. godine u Novom Pazaru.

U svojoj bogatoj društveno političkoj karijeri obavljao je više funkcija. Od 4. novembra 2000. do 7. marta 2003. godine bio je minister ljudskih i manjinskih prava u SR Jugoslaviji. Od 17. marta 2003. do 5. juna 2006. godine. ministar ljudskih i manjinskih prava u Srbiji i Crnoj Gori. Od 15. maja 2007. do 27. jula 2012. godine ministar rada i socijalne politike.

U julu 2010. godine imenovan za predsednika Upravnog odbora FK Novi Pazar. Od 27. jula 2012. do 22. oktobra 2020 godine ministar turizma, trgovine i telekomunikacija Srbije.

U maju 2021. godine Novi Pazar ga je kandidovao za predsednika FSS umesto Slaviše Kokeze. U oktobru 2024. godine izabran je predsednika Privremenog organa FK Partizan. Da li će ostati na toj funkciji znaće se 1. juna 2026. godine za kada je zakazana Redovna skupština FK Partizan. Ljajić je na toj funkciji zamenio isto nekadašnjeg političara.  

Milorad Vučelić rođen je 17. juna 1948. godine u Sivcu.

Osnovnu školu je završio u Crvenki, a gimnaziju u Vrbasu. Kasnije je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Početkom 1993. postao je generalni direktor Radio-televizije Srbije. Sa tog mesta je smenjen 1995. godine, ali ga je Slobodan Milošević u aktivnu politiku vratio 1997. godine.

Vučelić je najpre uređivao list „Student”, pa „Književne novine” i „Književnu reč”, a vodio je i Studentski kulturni centar u Beogradu. Bio je potpredsednik SPS-a i u tri mandata narodni poslanik u Skupštini Srbije. Bio je predsednik FK Partizan od 24. oktobra 2016. do 30. avgusta 2023,, godine, predsednik Rukometnog saveza Jugoslavije (1997/99.) i Rukometnog saveza Srbije (2001/2003.) Od 2017. godine do danas obavlja funkciju glavnog i odgovornog urednika „Večernjih novosti”.

Svetozar Mijailović rođen 8. januara 1947. u Lopašu kod Požege. 

Popularni Toza kako ga od milja zovu i navijači i uposlenici kluba je fudbalski funkcioner i bivši državni zvaničnik, najpoznatiji kao predsednik FK Crvena zvezda. Na toj funkciji se nalazi od 2014. godine, a prethodno je bio predsednik Skupštine kluba u vreme najvećih uspeha tokom ranih 1990-ih. Mijailović je obavljao više dužnosti u sportskim organizacijama u Srbiji.

U svojoj višedecenijskoj funkcionerskoj sportskoj karijeri je bio predsednik Omladine Srbije (1973. – 1977.), predsednik Saveza organizacija fizičke kulture Srbije – SOFK (1978. – 1982.), predsednik Saveza sportova Beograda (1982. – 1986.), predsednik Skupštine FK Crvena zvezda (1987. – 1993.), potpredsednik Fudbalskog saveza Beograda (1996. –2000.), ministar za sport u Vladi Republike Srbije (2000.).

Ovog vikenda su održani izbori za predsednika FK Crvena Zvezda. Mijailović je opet reizabran za predsednika kluba, čime će započeti četvrti uzastopni mandat na čelu kluba. Iz kluba su saopštili da je od ukupno 1.010 birača glasalo na biračkom mestu na stadionu „Rajko Mitić” ili elektronskim putem. Novi (stari) predsednik dobio 930 glasova, protiv je bilo 75 birača, dok je nevažećih listića bilo pet. Treba reći da Toza nije imao protivkandidata.

Nebojša Čović rođen je 2. jula 1958. u Beogradu.

Završio je Mašinski fakultet, na kom je i doktorirao 2000. Bio je i asistent na ovom fakultetu. Kao član Socijalističke partije Srbije 1992. izabran je za potpredsednika IO Skupštine Beograda za privredu i finansije. Postao je predsednik gradske vlade 1993., da bi godinu dana kasnije bio izabran za gradonačelnika Beograda i na tom položaju je ostao do 1997. Bio je poslanik u Narodnoj skupštini u dva mandata. U periodu od 12. 03. 2003. do 17. 03. 2003. bio je vršilac dužnosti premijera Srbije, a od 18. 03. 2003. do 15. 03. 2004. potpredsednik Vlade Republike Srbije u novom mandatu.

Osnivač je i prvi predsednik KK FMP, a takođe je od 1995. – 1997. bio i predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije. Od 12. avgusta 2011. je predsednik KK Crvena Zvezda, a od 12. decembra 2012. godine obavljao je i funkciju potpredsednika FK Crvena Zvezda. U julu 2018. izabran je za predsednika Upravnog odbora SD Crvena zvezda. Na toj funkciji bio je do maja 2022. Zamenio ga je doctor Zvezdan Terzić.

Prvog oktobra 2024. godine izabran je za predsednika KK Srbije i danas obavlja tu funkciju. Vanredna sednica Skupštine Košarkaškog saveza Srbije održana je 15. maja u Beogradu, a prisustvovala su joj 22 od ukupno 35 delegata. Iako je deo delegata tražio raspravu o nepoverenju predsedniku saveza Nebojša Čović, o toj tački nije moglo da se odlučuje zbog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu od 12. maja. Umesto glasanja o nepoverenju, 21 od 22 prisutna delegata podržalo je zahtev da aktuelni predsednik podnese ostavku. Koliko će Nebojša Ćović da ostane na ovoj funkciji pokazaće vreme.

Dragan Džajić rođen 30. maja 1946. godine u Ubu. 

Nema nikakve dileme da je Džajić bio jedan od najboljih igrača jugoslovenskog i srpskog fudbala. Sa reprezentacijom Jugoslavije je 1968. bio drugi na Evropskom prvenstvu. Posle igračke karijere od 1979. godine obavljao je funkciju tehničkog direktora Crvene zvezde. U njegovom mandatu 1991. godine u Bariju je ostvaren i najveći uspeh kada je prvak Jugoslavije postao šampion Evrope.

Četrnaestog marta 2023. godine nalazi se na funkciji predsednika Fudbalskog saveza Srbije i na toj funkciji se nalazi i danas.

Već na prvi pogled je vidljivo da su svi pomenuti već odavno u sedmoj ili osmoj deceniji života, a više decenija obavljaju razne funkcije u sportu, a bogami i u politici. Dakle, dileme nema. Krajnje je vreme da u sportu, ali i mnogim drugim oblastima društva konačno dođe do promena. Ostaje nada da će se to uskoro i dogoditi. Svedoci smo raspadanja svih vrednosti. Kada je sport u pitanju glave će nam doći pogrešni ljudi na važnim funkcijama.

Milorad Bjelogrlić