(iliti o deplasiranoj upotrebi reči pravednik u „pravdi“ zasejanoj 7. aprila 2025. godine u Sremskoj Mitrovici)

Ovde reč pravednik nije dobro prevedena sa arapske reči koja se pod njom hrabro skriva. Umesto te skrivene reči kao njen tačan prevod trebalo je navesti „Nepristrasan sudija“.

Ali, I tada bi deontološki gledano, taj „Nepristrasan sudija neizostavno morao biti neko ko poštuje kategorički imperativ. Jer, ispravnost postupka se ne meri njegovim posledicama (kao u utilitarizmu), već samom namerom i poštovanjem moralnog zakona. Čak i ako laž donese kratkoročnu korist ili spreči neku štetu, ona je i dalje moralno pogrešna jer krši kategorički imperativ.

Naime, „Zar ljudima naređujete dobročinstvo, a sebe zaboravljate?“ (Kur’an, 2:44).

Kako nečiji um može da prepozna i od drugog traži ono što je dobro, a da u isto vreme izuzme sebe iz tog istog pravila? Nemoral nastaje upravo u tom trenutku, kada svestan moralnog zakona napraviš izuzetak za sebe. Tvoja svest prepoznaje opšte dobro, ali tvoja sebičnost odbija da ga primeni na sopstveno delovanje. Tu se onda ispod narativa zapravo ne skriva nikakav „Nepristrasan sudija, ali ni moralan čovek.

Primerice, ako jedan prokaže drugog grešnikom za divlje ordiniranje, a sam taj prvi krije da divlje patronažira, kakav je onda taj prvi zapravo? On je pošten ali samo do pola, jer polazno od pravde izostavlja sebe! Dalje, na primer, isto čine i svi oni zluradi trbuhozborci koji to raspiruju čaršijom… bez preispitivanja ko se skriva iza netačnog prevoda potpisnikovog imena….

​Ako je moralnost najviši izraz ljudske slobode (autonomije), kada sami sebi propišemo zakon uma i sledimo ga, tek tada smo istinski slobodni.

Čovek koji jedno priča a drugo radi je heteronoman, neautentičan i neslobodan, njime vladaju nagoni, strah i sujeta. Iako možda deluje moćno dok drugima naređuje, on je zapravo rob sopstvenih slabosti. O ovima što ovo sve slepo slede ni reči ne treba trošiti. Um je tu u službi nagona.

Istinski pravednik, dakle jeste onaj ko je ČESTIT, i naziva se Salih.

„Kakvu pravdu seješ takvu ćeš i žnjeti.“

Tako u Matejevom jevanđelju (7:2) stoji: „Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti.”

Sa jednog kamena Ave Justina, slobodarskog 23.5.2026. godine.

adv. Ivan Tatić