(илити о депласираној употреби речи праведник у „правди“ засејаној 7. априла 2025. године у Сремској Митровици)
Овде реч праведник није добро преведена са арапске речи која се под њом храбро скрива. Уместо те скривене речи као њен тачан превод требало је навести „Непристрасан судија“.
Али, И тада би деонтолошки гледано, тај „Непристрасан судија неизоставно морао бити неко ко поштује категорички императив. Јер, исправност поступка се не мери његовим последицама (као у утилитаризму), већ самом намером и поштовањем моралног закона. Чак и ако лаж донесе краткорочну корист или спречи неку штету, она је и даље морално погрешна јер крши категорички императив.
Наиме, „Зар људима наређујете доброчинство, а себе заборављате?“ (Кур’ан, 2:44).
Како нечији ум може да препозна и од другог тражи оно што је добро, а да у исто време изузме себе из тог истог правила? Неморал настаје управо у том тренутку, када свестан моралног закона направиш изузетак за себе. Твоја свест препознаје опште добро, али твоја себичност одбија да га примени на сопствено деловање. Ту се онда испод наратива заправо не скрива никакав „Непристрасан судија, али ни моралан човек.
Примерице, ако један прокаже другог грешником за дивље ординирање, а сам тај први крије да дивље патронажира, какав је онда тај први заправо? Он је поштен али само до пола, јер полазно од правде изоставља себе! Даље, на пример, исто чине и сви они злуради трбухозборци који то распирују чаршијом… без преиспитивања ко се скрива иза нетачног превода потписниковог имена….
Ако је моралност највиши израз људске слободе (аутономије), када сами себи пропишемо закон ума и следимо га, тек тада смо истински слободни.
Човек који једно прича а друго ради је хетерономан, неаутентичан и неслободан, њиме владају нагони, страх и сујета. Иако можда делује моћно док другима наређује, он је заправо роб сопствених слабости. О овима што ово све слепо следе ни речи не треба трошити. Ум је ту у служби нагона.
Истински праведник, дакле јесте онај ко је ЧЕСТИТ, и назива се Салих.
„Какву правду сејеш такву ћеш и жњети.“
Тако у Матејевом јеванђељу (7:2) стоји: „Јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.”
Са једног камена Аве Јустина, слободарског 23.5.2026. године.
адв. Иван Татић
