Tokom jednog popodneva i večeri, na platou ispred Gradske uprave, nije nastajao samo transparent. Ispred hladnih, sivih zidova institucije koja predugo ćuti, nastajala je jedna velika, živa i zajednička poruka Pančeva.
Naša sjajna umetnica Tanja pripremila je osnovu za džinovski baner koji će pančevački zborovi u subotu, 23. maja, poneti na Slaviju. Slogan je jednostavan i snažan: STUDENTI POBEĐUJU.
Ali ono što se dešavalo tokom popodneva i večeri bilo je mnogo više od tehničke pripreme za jedan skup. Svako ogromno slovo iscrtano na ovom platnu bilo je podeljeno na male kockice. U njih su deca, građani, prolaznici i prijatelji upisivali svoje poruke, crteže, srca i nadu. Te sitne kockice postale su male oaze slobode. Svaki potez flomastera bio je potpis protiv apatije, sitna ali neprobojna odbrana od straha koji nam se predugo nameće. Svako slovo je dobilo svoj jedinstveni rukopis, a svaka kockica svoj prkosni glas.
Nema te mašinerije koja može da prekreči ono što dete nacrta iz čistog srca, niti ima tog sistema koji može da ućutka grad kada odluči da progovori kroz umetnost i solidarnost.
Uz muziku, smeh i onu posebnu energiju koja se pojavi samo kada ljudi rade nešto zajedno i od srca, platno je polako postajalo baner. A baner je postajao slika grada koji odbija da kapitulira pred decenijskim sivilom, pred autokratijom i kriminalnim sistemom koji guta sve pred sobom. U zemlji u kojoj se ubistva dešavaju usred bela dana na ulicama, u elitnim restoranima, a krađa, otimanje i bezakonje poprimaju nesagledive razmere, ove boje na platnu nisu bile samo umetnost. Bile su naš krik i direktan otpor tom mraku.
Posle nekoliko sati „napornog“ rada, kada je desetak ljudi podiglo taj ogroman transparent, prizor je bio zaista fascinantan. To je bio prkos ispisan rukom naroda. To ogromno platno je prestalo da bude transparent. Postalo je ogledalo u kome se videlo Pančevo kakvo oduvek želimo: hrabro, solidarno, neraskidivo povezano sa mladošću ove zemlje.To je slika Pančeva koja se vidi izdaleka. Pančeva koje crta, piše, peva i ne ćuti.
Pokazali smo da se zidovi ne ruše samo bukom i silom, već i lepotom, zajedništvom i odbijanjem da budemo samo nemi posmatrači.
Obratite pažnju u subotu. Ovaj baner ne može ostati neprimećen na Slaviji, jer on sa sobom nosi toplinu i snagu celog jednog grada.
Ponosna sam na Tanju, na decu i građane. Ponosna sam na svoje divne zborane. Na Olju čijoj kameri ništa ne promiče, i na sve one kojima nije teško da ponesu ovaj teret slobode koliko god puta bude trebalo. Pančevo se probudilo, okuplja se i raste.
Kada kažemo da studenti pobeđuju, mi ne skandiramo praznu parolu. Mi svedočimo istini koja tek dolazi. Jer grad koji čuva svoju mladost, više niko ne može držati u mraku.
U subotu, 23. maja, na Slaviju ne nosimo samo platno. Nosimo sate zajedničkog rada, promišljanja, planiranja, uspona i padova, sliku smeha, radosti i strepnje.
Nosimo nade naših sugrađana i jasnu poruku da Pančevo čuva i stoji uz svoju mladost. Svi već znamo. Ipak…
STUDENTI POBEĐUJU!
dr Slavica Plavšić
