Roditelji gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića su bez građevinskih dozvola na Kosmaju izgradili bazen, teren za basket, dve nadstrešnice, dok su tri kuće dogradili, pokazuju satelitski snimci i drugi dokazi koje su prikupili novinari KRIK-a. Osim toga, oni su legalizovali jednu od kuća iako to nije bilo moguće po tada važećem Zakonu o ozakonjenju objekata. Šapić kaže da, koliko je njemu poznato, ništa nije izgrađeno bez građevinske dozvole.

Novi zakon o legalizaciji koji predviđa jeftinu i jednostavnu proceduru za legalizaciju objekata izgrađenih bez dozvole može da obraduje i roditelje gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, Miloša i Slavojku Šapić.

Oni su na svom imanju na Kosmaju bez građevinske dozvole izgradili bazen, teren za basket, dve nadstrešnice i dogradili tri kuće. Uradili su to u periodu između 2020. i 2022, pokazuju satelitski snimci i drugi dokazi koje su prikupili novinari KRIK-a. Šapići su imali samo jednu dozvolu – za gradnju ograde duge 155 metara.

Ovo imanje, sa rekonstruisanim i novoizgrađenim objektima vredi oko 420.000 evra, kako je procenila agencija za nekretnine. Za sve ove radove bile su neophodne dozvole, kaže advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola i legalizacije Đorđe Vukotić. „Kad uporedimo satelitske snimke iz perioda od 2015. godine i snimak iz 2025. vidi se da su u međuvremenu na tim parcelama građeni ili dograđeni objekti za šta je bila nužna građevinska dozvola. Ako tih dozvola nema, onda su ti objekti nelegalni”, kaže Vukotić.

Aleksandar Šapić tvrdi da njegovi roditelji nisu izgradili ništa nelegalno. „Ja koliko znam nisu ništa gradili bez građevinske dozvole. Otac je spojio neka dva, tri placa. Tamo su postojala neka tri objekta. Ali ne bih sada ništa (komentarisao), jer ako uđem u komentarisanja, pravdanja, tu nema kraja”, rekao je Šapić.

Na konstataciju da se od njega traži objašnjenje jer kao javni funkcioner ima veću odgovornost od drugih građana, Šapić je rekao: „Uvek je moja odgovornost za nijansu veća, kako ko želi i šta da gleda. Svako treba da snosi odgovornost za ono što radi.”

Šapić je rekao da nema potrebe da se kontaktira njegov otac jer on ne bi razgovarao sa novinarima. Na pozive se nije javio niti je odgovorio na pitanja koja su mu poslata poštom.

Osim što su nelegalno gradili Šapićevi roditelji su legalizovali jednu od kuća iako to nije bilo moguće po tada važećem Zakonu o ozakonjenju objekata.

Sporna legalizacija

Šapićevi roditelji vlasnici su tri spojene parcele na Kosmaju i na svakoj od njih nalazi se po jedna vikendica. Prema satelitskim snimcima, sve su izgrađene pre 2013. godine, ali su do oktobra 2025. godine samo dve bile uknjižene.

Novinari KRIK-a su u julu 2025. od opštine Mladenovac tražili informaciju da li su Miloš i Slavojka Šapić podneli zahtev za legalizaciju treće vikendice i ostalih objekata koje su izgradili bez dozvole, ali odgovor nikada nisu dobili.

Dva i po meseca nakon pitanja, međutim, opština je legalizovala treću vikendicu. Uradila je to po Zakonu o ozakonjenju objekata koji je predviđao da sve što je sagrađeno do 2015. može da se legalizuje, a ono što je izgrađeno posle – mora da se ruši. Ova kuća jeste sagrađena pre 2015. godine, ali je u međuvremenu dograđena, a legalizovana je kvadratura koju je imala pre toga.

Vukotić objašnjava da takva nije mogla da bude legalizovana. „Satelitski snimci iz 2025. pokazuju da je na mestu ovog objekta izgrađen jedan potpuno novi objekat, koji je oko tri puta veći u osnovi. U tom smislu, opština je legalizovala nešto što nije smela da legalizuje, jer se može legalizovati isključivo faktičko stanje u momentu donošenja rešenja, a nikako objekat u gabaritima koji su davno prestali da postoje.”

Vukotić kaže da po novom zakonu o legalizaciji nazvanog „Svoj na svome” koji je stupio na snagu početkom decembra može da se legalizuje sve, te mu nije jasno zbog čega se vlasnicima i opštini toliko žurilo da donesu ovo rešenje.

Gradnja u vreme političkog uspona

U vreme kad su počeli radovi na imanju na Kosmaju Aleksandar Šapić bio je predsednik Opštine Novi Beograd. Kao opozicionar i lider stranke SPAS na izborima u junu 2020. godine osvojio je većinu u Skupštini opštine Novi Beograd i 11 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Nepunih godinu dana kasnije, njegova partija se ujedinila sa SNS-om, a on je 2022. izabran za gradonačelnika Beograda.

Ovo, međutim, nije prvi put da je Šapić povezan sa nelegalnom gradnjom.

Kako je sam priznao on je srušio vilu koju je imao u centru Beograda i na njenom mestu izgradio novu – za sprat višu, što je bilo nelegalno. Šapić je u dvorištu bez dozvole napravio bazen, pomoćni objekat, teretanu i nadstrešnicu. Vila je kasnije prešla u vlasništvo vrtića „Spartakus Maple Bear” čiji su vlasnici najpre bili Šapić i njegov rođeni brat, a potom njihov otac Miloš.

Šapić je rekao da, koliko je njemu poznato, vrtić više nije u vlasništvu njegovog oca. „Mislim da se više ne vodi ni na oca, brat je otvorio vrtić koji radi već godinama. Ja tamo već nisam dugo i nemam veze sa tom nekretninom”, rekao je Šapić.

BIRN je ranije otkrio da je Šapić nelegalno dogradio stan na Bežanijskoj kosi koji je potom legalizovao po Zakonu o ozakonjenju objekta – iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Šapić je dogradnju počeo 2021. godine, a ubrzo mu je građevinska inspekcija naložila da obustavi radove i pribavi građevinsku dozvolu, ali on to nije učinio, prema pisanju BIRN-a. On se na odluku inspekcije žalio Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je, kako je objavio BIRN, poništilo rešenje i vratilo postupak na početak. Inspekcija je ponovo izašla na teren 2022. godine, ali je opština Novi Beograd do tada već donela rešenje o ozakonjenju, pa je građevinski inspektor mogao samo da obustavi postupak, kako je objavio BIRN. Šapić je zbog ovog teksta tužio BIRN.

Đorđe Vukotić kaže da je naročito problematično ako neko ko je na poziciji gradonačelnika gradi nelegalno. „Od funkcionera se očekuje da budu moralniji jer oni štite javni interes. Ako gradonačelnik glavnog grada gradi nelegalno, onda je to poziv građanima da grade nelegalno. On treba primerom da pokaže kako se poštuje, a ne kako se krši zakon, a naročito zakon iz oblasti urbanizma i gradnje, koji se sprovodi od strane lokalne uprave, kojom rukovode predsednici opština i gradonačelnici. U tom smislu je nedopustivo to što je nelegalno gradio”, kaže Vukotić.

Dodaje da bi u uređenoj državi gradonačelnik morao da podnese ostavku ukoliko bi se otkrilo da nelegalno gradi, jer bi bio nepodoban za obavljanje javne funkcije – što nije slučaj sa Srbijom.

Izvor: N1