Gde se trenutno nalazi srpski fudbal najbolje se videlo u petak veče kada je reprezentacija Španije reklo bi se rutinski sa lakoćom u prijateljskoj utakmici savladala selekciju Srbije sa 3:0. Da je kojim slučajem ovo bio kvalifikacioni duel za neko veliko takmičenje nema dileme da bi poraz bio još ubedljiviji pošto se stekao utisak da je rival mogao da postigne gol kada mu padne na pamet. Srećna okolnost je da nemoć „Orlova” nije gledao veliki broj gledalaca pošto su u isto vreme u Barseloni igrali košarkaši Crvene zvezde, ali o „basketu” nekom drugom prilikom.
Po srpskom običaju mnogi su odmah pronašli i najvećeg krivca za novu nemoć najboljih fudbalera Srbije. Naravno, to je po njima selektor Veljko Paunović što sigurno nije tačno. On je apsolutno zaslužio šansu i nalazi ne početku selektorskog puta. Dobio je od prethodnika Dragana Stojkovića potpuno „razvaljen” i demotivisan tim koji je u prošlim kvalifikacijama uspeo i to da bude poražen čak i od Albanije na domaćem terenu. Nije ni čudo što mnogi već sada tvrde da Veljko je učinio veliku grešku što je uopšte i prihvatio poziv da se vrati u Srbiju.
Car je go. Fraza koja najbolje ide uz srpski fudbal. Fudbal je samo ogledalo celokupnog društva koje je duboko zaglibilo, a svetlo na kraju tunela se ne vidi. Najveći krivci za trenutnu situaciju u domaćem fudbalu su upravo čelnici saveza. Fudbalska Srbija 2026. godine se nalazi se tačno tu gde joj je i mesto, a to znači debelo u donjoj polovini evropskog fudbala. Tribine su, naravno prazne, imamo najneinteresantnije prvenstvo u Evropi, a bogami i među najneregularnijim. Ishodi mnogih utakmica se znaju i pre početka.
Naravno ne treba ni spominjati da su članovi SNS-a odavno već „okupirali” i preuzeli sve bitne funkcije u srpskom fudbalu. Predsednik Dragan Džajić uskoro 30. maja ulazi u devetu deceniju života i odavno se ne meša u svoj posao, njegova „desna ruka” Nenad Bjeković će u novembru da napuni 79 leta. Vladan Gašić sin ministra Bratislava Gašića je predsednik Rasinskog okruga, Zoran Ignjatović je predsednik regiona Istočne Srbije, Nebojša Živanović je predsednik regiona Zapadne Srbije, od jula prošle godine predsednik FS Beograda je Nikola Lazetić. Sve su to ljudi iz vladajuće stranke i oni se pitaju za sve u srpskom fudbalu. Po kuloarima se već priča da je Nikola Lazetić mogući naslednik Dragan Džajića.
Doda li se tome da je generalni kontrolor misli i pisane reči u FK Crvena zvezda doktor Zvezdan Terzić kum voljenog vođe predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da je prvi čovek FK Partizan višedecenijski minister Rasim Ljajić, da je „šef parade” u FK Vojvodina Dragoljub Zbiljić od juna meseca i predsednik Zajednice superligaša, da su sinovi čelnika „crveno-belih” doktora Zvezdana Terzića i Mitra Mrkele „gazde” u OFK Beogradu onda je sasvim jasno ko je gospodar fudbalskog sporta u Srbiji.
Možda je za srpski fudbal najbolje reći da se pretvorio u jednu veliku kladionicu gde „dobro obavešteni” uzimaju lepe pare. Upravo je najveća kladionica i glavni sponzor lige. Na nekim televizijama se reklamiraju do „besvesti”. Većina kladionica ima svoje portale i podkaste gde se najvećim delom mogu čuti hvalospevi o silnim talentima, izuzetno „zanimljivim” utakmicama, perspektivnim trenerima, nekakvoj lepoj budućnosti…. Reklo bi se nepodnošljiva lakoća epiteta. Kritičkog osvrta nema već godinama, osim kada stigne naređenje iz „centrale”.
Sve u svemu alarm već odavno zvoni, ali osim nekoliko „piskarala” to nikoga ne zanima i nije briga pošto vladajući kao nojevi zabijaju glavu u pesak. Njima je baš lepo. Ne žele da vide istinu koja je tužna i žalosna. To je surova stvarnost, a ne razne izjave i kojekakvi podkasti gde se pričaju i pišu pravi epovi o navodno uspešnim fudbalskim radnicima. U to više niko ne veruje.
Međutim, u domaćem fudbalu nikada nije tako loše da ne može biti još gore. Zato su kao i u mnogim drugim oblastima života (zdravstvo, prosveta, kultura, poljoprivreda) neophodne temeljne promene jer u suprotom biće još gore. Za to se treba izboriti, a to neće biti nimalo lako.
Na kraju još nešto. Još uvek nije poznato na čiju adresu će otići 293.750.000 dinara koji je prošlog petka uplatila Vlada Srbije na adresu FSS. Neki mediji su isti dan objavili da će veći deo tog novca otići na adresu FK Partizan za izmirivanje evropskih dugova, ali čini se da će taj novac ipak otići na drugi deo Topčiderskog brda u „crveno-beli” tabor. Pošto u srpskom fudbalu ništa, ali apsolutno ništa nije tansparentno tako je i neizvesno gde će završiti oko 2,5 miliona evra koliko je leglo na račun FSS. U civilizovanim zemljama je to nezamislivo.
Milorad Bjelogrlić
