Где се тренутно налази српски фудбал најбоље се видело у петак вече када је репрезентација Шпаније рекло би се рутински са лакоћом у пријатељској утакмици савладала селекцију Србије са 3:0. Да је којим случајем ово био квалификациони дуел за неко велико такмичење нема дилеме да би пораз био још убедљивији пошто се стекао утисак да је ривал могао да постигне гол када му падне на памет. Срећна околност је да немоћ „Орлова” није гледао велики број гледалаца пошто су у исто време у Барселони играли кошаркаши Црвене звезде, али о „баскету” неком другом приликом.
По српском обичају многи су одмах пронашли и највећег кривца за нову немоћ најбољих фудбалера Србије. Наравно, то је по њима селектор Вељко Пауновић што сигурно није тачно. Он је апсолутно заслужио шансу и налази не почетку селекторског пута. Добио је од претходника Драгана Стојковића потпуно „разваљен” и демотивисан тим који је у прошлим квалификацијама успео и то да буде поражен чак и од Албаније на домаћем терену. Није ни чудо што многи већ сада тврде да Вељко је учинио велику грешку што је уопште и прихватио позив да се врати у Србију.
Цар је го. Фраза која најбоље иде уз српски фудбал. Фудбал је само огледало целокупног друштва које је дубоко заглибило, а светло на крају тунела се не види. Највећи кривци за тренутну ситуацију у домаћем фудбалу су управо челници савеза. Фудбалска Србија 2026. године се налази се тачно ту где јој је и место, а то значи дебело у доњој половини европског фудбала. Трибине су, наравно празне, имамо најнеинтересантније првенство у Европи, а богами и међу најнерегуларнијим. Исходи многих утакмица се знају и пре почетка.
Наравно не треба ни спомињати да су чланови СНС-а одавно већ „окупирали” и преузели све битне функције у српском фудбалу. Председник Драган Џајић ускоро 30. маја улази у девету деценију живота и одавно се не меша у свој посао, његова „десна рука” Ненад Бјековић ће у новембру да напуни 79 лета. Владан Гашић син министра Братислава Гашића је председник Расинског округа, Зоран Игњатовић је председник региона Источне Србије, Небојша Живановић је председник региона Западне Србије, од јула прошле године председник ФС Београда је Никола Лазетић. Све су то људи из владајуће странке и они се питају за све у српском фудбалу. По кулоарима се већ прича да је Никола Лазетић могући наследник Драган Џајића.
Дода ли се томе да је генерални контролор мисли и писане речи у ФК Црвена звезда доктор Звездан Терзић кум вољеног вође председника Србије Александра Вучића, да је први човек ФК Партизан вишедеценијски министер Расим Љајић, да је „шеф параде” у ФК Војводина Драгољуб Збиљић од јуна месеца и председник Заједнице суперлигаша, да су синови челника „црвено-белих” доктора Звездана Терзића и Митра Мркеле „газде” у ОФК Београду онда је сасвим јасно ко је господар фудбалског спорта у Србији.
Можда је за српски фудбал најбоље рећи да се претворио у једну велику кладионицу где „добро обавештени” узимају лепе паре. Управо је највећа кладионица и главни спонзор лиге. На неким телевизијама се рекламирају до „бесвести”. Већина кладионица има своје портале и подкасте где се највећим делом могу чути хвалоспеви о силним талентима, изузетно „занимљивим” утакмицама, перспективним тренерима, некаквој лепој будућности…. Рекло би се неподношљива лакоћа епитета. Критичког осврта нема већ годинама, осим када стигне наређење из „централе”.
Све у свему аларм већ одавно звони, али осим неколико „пискарала” то никога не занима и није брига пошто владајући као нојеви забијају главу у песак. Њима је баш лепо. Не желе да виде истину која је тужна и жалосна. То је сурова стварност, а не разне изјаве и којекакви подкасти где се причају и пишу прави епови о наводно успешним фудбалским радницима. У то више нико не верује.
Међутим, у домаћем фудбалу никада није тако лоше да не може бити још горе. Зато су као и у многим другим областима живота (здравство, просвета, култура, пољопривреда) неопходне темељне промене јер у супротом биће још горе. За то се треба изборити, а то неће бити нимало лако.
На крају још нешто. Још увек није познато на чију адресу ће отићи 293.750.000 динара који је прошлог петка уплатила Влада Србије на адресу ФСС. Неки медији су исти дан објавили да ће већи део тог новца отићи на адресу ФК Партизан за измиривање европских дугова, али чини се да ће тај новац ипак отићи на други део Топчидерског брда у „црвено-бели” табор. Пошто у српском фудбалу ништа, али апсолутно ништа није танспарентно тако је и неизвесно где ће завршити око 2,5 милиона евра колико је легло на рачун ФСС. У цивилизованим земљама је то незамисливо.
Милорад Бјелогрлић
