Postoji jedno mesto u ovim našim lepim krajevima, u jeku zahuktavanja izborne kampanje koje podseća ni manje, ni više na one ratnim požarima obuhvaćene Blisko istočne gradove. Donji Milanovac, nekada najživopisnije i najlepše mesto na Dunavu, u srcu Đerdapa, a danas iskopan, ruiniran, sav u šančevima i rupama. Trebalo je da prođe godina pa da usred zime, čak i pod snegom započnu nivelisanje zemljišta i asfaltiranje posle postavljanja vodovodnih cevi. Ali, avaj, cevi su plitko iskopane, pa se kao i svuda u Srbiji dva puta kopa. Setio sam se Šapića, mogao je i on da da svoj doprinos izbornoj kampanji i neku „sugestiju“, ali nije ni on niti bilo ko drugi iz vladajućeg establišmenta. Svi odlaze u Majdanpek, u Rudnu Glavu, i obećavaju uglavnom sve, naročito ono što nikada neće ispuniti.
Moj Donji Milanovac je jedino za trenutak posetio Šešelj i delio svoje bezvredne knjige, ali nije se baš nadelio. Groteskni čovek u staromodnoj jakni poklanja svoju „veliku Srbiju“, uglavnom polupismenima i lokalnim šljokadžijama ispred fontane. A Donji Milanovac, kada krenete sa beogradske strane dočekaće vas razlupana marina i urušen kej. Nezavršeni radovi na gradskoj plaži i dve ulice u samom centru.
Sve to u Majdanpeku obećava ministar Glišić, onaj što je imao kobajagi neki moždani, pa na pitanje jedne novinarke, će do predstojeće sezone biti sanirano, samo neka se TO pobrine za smeštajne kapacitete. I obećao da će i on doći na letovanje. Možda u onaj nikada započeti hotel „Vodena Vila“, za koji je Opština otfikarila najlepši deo parka i prodala prvo jednoj beogradskoj firmi sa obavezom da hotel završi do 2024. pa je isprolongirala rok do 2027.
U međuvremenu najlepši deo pored Dunava se prodaje drugom kupcu i tako redom, čak i nekim neregistrovanim. Šta je uradila Opština da to zaustavi i otuđenu javnu površinu vrati ne znam. Ali, kako stvari stoje ništa, i ovo je velika dunavsko mafijaška transakcija u kome učestvuje i Opština i Nacionalni park i vrh države. Nema ništa od posla za šesdeset ljudi, ali na tom mestu možda namerava i sam Vučić da napravi svoju rezidenciju. Pa kad je drug Tito mogao, što ne bi i naš napaćeni Predsednik koji spava četiri sata. U Milanovcu je lep vazduh, a jezero podseća na more.
Komaraca nema, a nema ni ljudi, di ćete lepše.
Eto izbora, a u gradu možete videti samo lokaliste iz svih delova lepe nam Srbije. Još nisu sve podelili narodu, zbog kako opisah, otežanog kretanja.
Siniša Stojčić
