Постоји једно место у овим нашим лепим крајевима, у јеку захуктавања изборне кампање које подсећа ни мање, ни више на оне ратним пожарима обухваћене Блиско источне градове. Доњи Милановац, некада најживописније и најлепше место на Дунаву, у срцу Ђердапа, а данас ископан, руиниран, сав у шанчевима и рупама. Требало је да прође година па да усред зиме, чак и под снегом започну нивелисање земљишта и асфалтирање после постављања водоводних цеви. Али, авај, цеви су плитко ископане, па се као и свуда у Србији два пута копа. Сетио сам се Шапића, могао је и он да да свој допринос изборној кампањи и неку „сугестију“, али није ни он нити било ко други из владајућег естаблишмента. Сви одлазе у Мајданпек, у Рудну Главу, и обећавају углавном све, нарочито оно што никада неће испунити.
Мој Доњи Милановац је једино за тренутак посетио Шешељ и делио своје безвредне књиге, али није се баш наделио. Гротескни човек у старомодној јакни поклања своју „велику Србију“, углавном полуписменима и локалним шљокаџијама испред фонтане. А Доњи Милановац, када кренете са београдске стране дочекаће вас разлупана марина и урушен кеј. Незавршени радови на градској плажи и две улице у самом центру.
Све то у Мајданпеку обећава министар Глишић, онај што је имао кобајаги неки мождани, па на питање једне новинарке, ће до предстојеће сезоне бити санирано, само нека се ТО побрине за смештајне капацитете. И обећао да ће и он доћи на летовање. Можда у онај никада започети хотел „Водена Вила“, за који је Општина отфикарила најлепши део парка и продала прво једној београдској фирми са обавезом да хотел заврши до 2024. па је испролонгирала рок до 2027.
У међувремену најлепши део поред Дунава се продаје другом купцу и тако редом, чак и неким нерегистрованим. Шта је урадила Општина да то заустави и отуђену јавну површину врати не знам. Али, како ствари стоје ништа, и ово је велика дунавско мафијашка трансакција у коме учествује и Општина и Национални парк и врх државе. Нема ништа од посла за шесдесет људи, али на том месту можда намерава и сам Вучић да направи своју резиденцију. Па кад је друг Тито могао, што не би и наш напаћени Председник који спава четири сата. У Милановцу је леп ваздух, а језеро подсећа на море.
Комараца нема, а нема ни људи, ди ћете лепше.
Ето избора, а у граду можете видети само локалисте из свих делова лепе нам Србије. Још нису све поделили народу, због како описах, отежаног кретања.
Синиша Стојчић
