Srbija je seksualnu aferu Bila Klintona sa Monikom Levinski platila strahovitim bombardovanjem, ubijanjem civila, kompletnim razaranjem postojeće infrastrukture, okupacijom dela teritorije, a sve to je bilo uvijeno u humanitarnu operaciju do tada neviđenu u svetu. Prekršeni su svi međunarodni standardi i povelje, srušen je postojeći poredak, a UN su postale potpuno nebitan činilac u međunarodnim odnosima kojih se sete samo kad se ukaže potreba za postojanjem nekakvog paravana.
Drugu seksulanu aferu u koju su umešani Klintonovi opet, ali i aktuelni predsednik, platio je Iran novim bombardovanjem. Objavljeni Epstinovi fajlovi ukazuju zapravo da svetom vladaju Sodoma i Gomora i da će prikrivanje seksualnih zlostavljanja maloletnica još ko zna ko sve platiti novim vojnim akcijama začinjenim najmodernijim raketama i bombama. Naravno to se već objašnjava uvođenjem preko potrebnog mira i demokratije. Seksulani prestupnici su zapravo krenuli u rat do istrebljenja protiv mrzitelja demokratije i ljudskih prava.
Deluje kao da pedofili širom sveta zahtevaju da upravljaju svim postojećim obdaništima kako bi dokazali da to što čine i nije toliko loše za razvoj svetske populacije i ljudskih prava.
Klintonovi opet svedoče pred Kongresom. Monika Levinski je postala aktivistkinja za ljudska prava. Prva dama Amerike predsedava Savetom bezbednosti govoreći na engleskom koji još samo od Dačića može da se čuje javno. Njen suprug omađijan više čarima Netanjahua i Izraela, nego njenim, pokušava svoj evidentan pad rejtinga i nesposobnost da sprovede ono što je obećao pre izbora za predsednika, da prikrije efikasnim vojnim intervencijama, počev od kidnapovanja predsednika tuđih država, do ustoličenja novih poslušničkih vlada uz pomoć raketa i bombi.
Amerika, nekada sinonim za sve moguće slobode, sa sadašnjom administracijom deluje kao talac Izraela uhvaćen u razgranatu mrežu Mosada, koja iskazane devijacije svojih političara mora da brani ostvarivanjem ratnih i svih drugih ciljeva jevrejske države. Tužno za jednu tako moćnu državu. Još tužnije za sve one koji ih u tom naumu slede. Dobrovoljno ili u strahu da i oni ne postanu žrtve, svejedno. Suštinski na sceni je veliko zastrašivanje nedužnih i svih onih koji nisu u stanju da pruže adekvatan otpor predatorima i nasilnicima. Brojna silovanja maloletnica na Epstinovom ostrvu pretvorila su se u silovanje svakog ko nije po uzoru silovatelja, njihove svesti i želje da njihov model ponašanja ostane netaknut.
U Srbiji se praktično odvija sličan scenario, za sada bez raketa i bombi. Posle obimnog podmazivanja Klintonovih, sedenja na hoklici u Ovalnom kabinetu predsednika Amerike, i bezuspešnog pokušaja da se poput migranta prošvercuje na Trampovo imanje, Vučić je ubrzao da ispostavlja i sprovodi sve ono što je obećao pre nego što su ga instalirali na vlast. Čak i više od toga. Ćutanje sveta na nasilje koje sprovodi preko svojih organizovanih bandi i delova policije pod njegovom kontrolom shvatio je kao odobravanje. I zato se svakog dana do mile volje iživljava nad stanovništvom i svima koji misle drugačije, kršeći bez zadrške sve postojeće zakone. Po sistemu kad može Tramp mogu i ja. Ipak, sam kod njega dovoljno čučao na hoklici. Sopstvena poniženja, dokazanu nesposobnost i postojeće komplekse, iskaljuje nad svima koji dovode njegov način vladanja u pitanje.
Vučić kao niko pre njega, koristi lakomislenu prostodušnost srpskog naroda koja se često graniči sa tupavošću, posebno kad je u pitanju odbrana državnih i nacionalnih interesa i shvatanje opštih prilika u svetu. Ukoliko se što pre ne probudimo i osvestimo, ostaćemo zauvek zarobljeni na rubovima EU, pretvoreni u neiscrpan rezervoar jeftine radne snage, kao jedna anacionalna masa o kojoj su komunisti toliko dugo sanjali, sa pijaćom vodom, rudnim bogatstvima i zabavom koja će biti na izvolte svim posetiocima Epstinovih i drugih sličnih ostrva. Sa vladarom poput Vučića koji je za malo vlasti i ćara spreman da izda sve i svakoga.
Moramo pronaći svoj put spasenja bez ičije pomoći. Naučiti lekcije koje smo iskusili. To nije lako. Mogu li to studenti sa svojom listom. Sami, svakako ne. Koliko god sve bezizlazno delovalo još uvek mnogo toga od nas samo zavisi. Iskoristimo to!
Srđan Škoro
