Србија је сексуалну аферу Била Клинтона са Моником Левински платила страховитим бомбардовањем, убијањем цивила, комплетним разарањем постојеће инфраструктуре, окупацијом дела територије, а све то је било увијено у хуманитарну операцију до тада невиђену у свету. Прекршени су сви међународни стандарди и повеље, срушен је постојећи поредак, а УН су постале потпуно небитан чинилац у међународним односима којих се сете само кад се укаже потреба за постојањем некаквог паравана.
Другу сексулану аферу у коју су умешани Клинтонови опет, али и актуелни председник, платио је Иран новим бомбардовањем. Објављени Епстинови фајлови указују заправо да светом владају Содома и Гомора и да ће прикривање сексуалних злостављања малолетница још ко зна ко све платити новим војним акцијама зачињеним најмодернијим ракетама и бомбама. Наравно то се већ објашњава увођењем преко потребног мира и демократије. Сексулани преступници су заправо кренули у рат до истребљења против мрзитеља демократије и људских права.
Делује као да педофили широм света захтевају да управљају свим постојећим обдаништима како би доказали да то што чине и није толико лоше за развој светске популације и људских права.
Клинтонови опет сведоче пред Конгресом. Моника Левински је постала активисткиња за људска права. Прва дама Америке председава Саветом безбедности говорећи на енглеском који још само од Дачића може да се чује јавно. Њен супруг омађијан више чарима Нетањахуа и Израела, него њеним, покушава свој евидентан пад рејтинга и неспособност да спроведе оно што је обећао пре избора за председника, да прикрије ефикасним војним интервенцијама, почев од киднаповања председника туђих држава, до устоличења нових послушничких влада уз помоћ ракета и бомби.
Америка, некада синоним за све могуће слободе, са садашњом администрацијом делује као талац Израела ухваћен у разгранату мрежу Мосада, која исказане девијације својих политичара мора да брани остваривањем ратних и свих других циљева јеврејске државе. Тужно за једну тако моћну државу. Још тужније за све оне који их у том науму следе. Добровољно или у страху да и они не постану жртве, свеједно. Суштински на сцени је велико застрашивање недужних и свих оних који нису у стању да пруже адекватан отпор предаторима и насилницима. Бројна силовања малолетница на Епстиновом острву претворила су се у силовање сваког ко није по узору силоватеља, њихове свести и жеље да њихов модел понашања остане нетакнут.
У Србији се практично одвија сличан сценарио, за сада без ракета и бомби. После обимног подмазивања Клинтонових, седења на хоклици у Овалном кабинету председника Америке, и безуспешног покушаја да се попут мигранта прошверцује на Трампово имање, Вучић је убрзао да испоставља и спроводи све оно што је обећао пре него што су га инсталирали на власт. Чак и више од тога. Ћутање света на насиље које спроводи преко својих организованих банди и делова полиције под његовом контролом схватио је као одобравање. И зато се сваког дана до миле воље иживљава над становништвом и свима који мисле другачије, кршећи без задршке све постојеће законе. По систему кад може Трамп могу и ја. Ипак, сам код њега довољно чучао на хоклици. Сопствена понижења, доказану неспособност и постојеће комплексе, искаљује над свима који доводе његов начин владања у питање.
Вучић као нико пре њега, користи лакомислену простодушност српског народа која се често граничи са тупавошћу, посебно кад је у питању одбрана државних и националних интереса и схватање општих прилика у свету. Уколико се што пре не пробудимо и освестимо, остаћемо заувек заробљени на рубовима ЕУ, претворени у неисцрпан резервоар јефтине радне снаге, као једна анационална маса о којој су комунисти толико дуго сањали, са пијаћом водом, рудним богатствима и забавом која ће бити на изволте свим посетиоцима Епстинових и других сличних острва. Са владаром попут Вучића који је за мало власти и ћара спреман да изда све и свакога.
Морамо пронаћи свој пут спасења без ичије помоћи. Научити лекције које смо искусили. То није лако. Могу ли то студенти са својом листом. Сами, свакако не. Колико год све безизлазно деловало још увек много тога од нас само зависи. Искористимо то!
Срђан Шкоро
