Smrt vrhovnog vođe Irana, rahbara Alija Hamneija, u munjevitom i zastrašujućem američko-izraelskom vazdušnom udaru na Teheran, predstavlja šokantan i veliki udarac na srce iranskog režima, navodi spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
Istovremeno, on kaže da ne treba imati ni najmanju dilemu oko toga da će Iranci nastaviti da se nepokolebljivo i vrlo ustrajno bore protiv svojih neprijatelja, kako ih oni nazivaju, “cionističkog režima i Amerike”. “Iranci su vrlo postojani u tome da neće svoju suverenost predati nikome”, istakao je Korkodelović.
Skreće pažnju na vest, možda pomalo iznenađujuću, od pre nekoliko dana, vezano za sastanak najvišeg verskog i političkog vođe Irana, sada pokojnog Hamneija, na kome je sačinjena lista sukcesora svih onih koji bi mogli biti likvidirani u nadolazećim udarima SAD i Izraela, koja ima praktično četiri stepena.
“To se sada i odvija, objavljuju se polako zvanično imena poginulih, sledi i proces izbora novog rahbara, a kako stvari stoje vojska i policija kontrolišu situaciju. Ovo nam u stvari govori da je imam Ali Hamnei bio svestan šta ga čeka i rekao bih da je on mirno sačekao taj sudnji trenutak”, kaže Korkodelović.
On ukazuje i na još jednu važnu činjenicu koja se odnosi na šiitsko poimanje islama, navodeći da ta manjinska struja u muslimanskom svetu (15 odsto) smatra sebe u neku ruku “mučenicima i paćenicima koji se nastoje žrtvovati”.
Objašnjava da to datira još od VII veka i 680. godine, kada je unuk proroka Muhameda bio pugubljen u bici kod Karbale. “Sa svojom manjinskom vojskom šiita bio je poražen u odnosu na većinsku imperijalnu vojsku sunitskog carstva Jezida. Od tada šiiti smatraju da su potisnuti od sunita, tog većinskog krila islama. Tako da, koliko god ovo bio veliki udar na Iran, narod to doživljava kao sudbinu koja je namenjena šiitima tokom evo već 14 vekova”, objašnjava sagovornik.
Iduće događaje on ne želi da predviđa, apostrofirajući pak da se užareni bliskoistočni konflikt može još više razbuktati, čak i do nekih, ne daj bože, neslućenih visina.
“Budući da narod u Teheranu koji se okuplja nakon rahbarove smrti zahteva osvetu, videćemo kako će se dalje stvari razvijati. Tramp i Izrael su možda na ivici da upotrebe i nuklearno oružje. Uopšte se ne bih upuštao u prognoze o budućnosti, a nisam siguran ni kakva bi mogla biti posrednička uloga Kine, Rusije, arapskog sveta itd.”, naglašava sagovornik.
Upitan upravo kako vidi ulogu Rusije i Kine na Bliskom istoku, imajući u vidu veliki geostrateški značaj Irana za dve pomenute sile i u bezbednosnom i u energetskom smislu (Kina u velikoj meri zavisi od uvoza nafte iz Irana), te uzajamne prijateljske i savezničke odnose, a i u odnosu na ulogu BRIKS-a u svemu, Korkodelović kaže da se pred BRIKS može postaviti pitanje – šta dalje, ali naglašava da je BRIKS ipak neodbrambena formacija.
“Reč je o pre svega ekonomskoj inicijativi i saradnji zemalja u razvoju… Mislim da Moskva i Peking neće prelaziti crvene linije i da će se zadržati na osudi napada na Iran, sinoć izrečenoj i na sednici Saveta bezbednosti UN”, zaključio je Korkodelović.
Simptom/M. M.
